Најважније из лекције
План-резиме
- Основни подаци
- највећа држава на свету: 17.098.242 km², 143,3 милиона становника
- главни град Москва, језик руски
- запад–исток више од 8.000 km, 11 часовних зона
- Положај
- трансконтинентална: 25% у Европи, 75% у Азији (Сибир)
- граница Европе и Азије: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, Кавказ
- на северу мора Северног леденог океана, на истоку Тихи океан; ексклава Калињинград
- до средине XIX века припадала јој је и Аљаска
- Обала и рељеф
- острва: Нова Земља, Северна земља, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска
- полуострва: Тајмир, Чукотско, Камчатка (вулкани, Ватрени појас Пацифика)
- Источноевропска низија (највећа у Европи), Прикаспијска низија (делта Волге)
- Кавказ – највиши врх Европе Елбрус
- Западносибирска низија – највећа на свету (3 милиона km², 34 пута већа од Србије); мочваре, шуме, тајга, тундра
- Средњосибирска висораван; раседне планине Алтај, Сајанске, Бајкалске, Јаблоновске, Становојске; на истоку Верхојанске и Колимске
- Клима
- највише оштра континентална; ка северу субполарна, на острвима поларна
- на југу полупустињска, око Црног мора измењеносредоземна, на Тихом океану монсунска
- Ојмјакон −71,2 °C
- Воде
- Волга 3.688 km, у Каспијско језеро; притоке Кама и Ока
- ка Северном леденом океану: Северна Двина, Печора, Об (Иртиш), Јенисеј, Лена, Јана
- Амур – Тихи океан; Западна Двина – Балтик; Дон, Дњепар – Црно море
- језера Ладога, Оњега; Бајкалско – најдубље на свету
- Становништво
- Руси 80% (Источни Словени, православље); мањине Татари, Украјинци, Чечени, Армени, Сами
- европски део гушће насељен; природни прираштај негативан
- градови: Москва, Санкт Петербург, Казањ, Новосибирск
- Природна богатства
- прва у свету, али слабо искоришћена због климе
- шуме, нафта (око Каспијског језера), земни гас, угаљ (Урал), дијаманти (рудник „Мирни“)
Руска Федерација – највећа држава на свету по површини; главни град Москва, службени језик руски.
- Број становника – 143,3 милиона.
- Површина – 17.098.242 km².
- Дужина запад–исток – више од 8.000 km (Србија само око 450 km).
- Часовне зоне – чак 11, због огромног пространства.
Трансконтинентална земља – држава која се простире на више континената: 25% Русије је у Европи, а 75% у Азији.
Сибир – азијски део Русије, источно од Урала.
Граница европског и азијског дела: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро и Кавказ. На северу излази на мора Северног леденог океана, на истоку на Тихи океан.
- До средине XIX века Русији је припадала Аљаска, па се простирала на сва три континента некадашње Лауразије.
- Ексклава Калињинград између Пољске и Литваније даје Русији излаз на Балтичко море.
Северна и источна обала су разуђене.
- Острва – Нова Земља, Северна земља, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска острва.
- Полуострва – Тајмир, Чукотско полуострво, Камчатка.
Ватрени појас Пацифика – појас вулкана око Тихог океана; њему припада исток Русије, нарочито Камчатка.
Источноевропска низија – прекрива европски део; највећа низија Европе.
Прикаспијска низија – око Каспијског језера; ту Волга гради делту.
Кавказ – планина на југу европског дела; на њој је највиши врх Европе, Елбрус.
Западносибирска низија – највећа низија на свету, источно од Урала: око 3 милиона km² (34 пута већа од Србије), дуга око 2.400 km, широка око 1.900 km; више од 50% испод 100 m надморске висине.
Идући од југа ка северу низије смењују се мочварно тло, четинарске шуме, тајга и тундра. Источно од ње је Средњосибирска висораван.
- Раседне планине на југу – Алтај, Сајанске, Бајкалске, Јаблоновске, Становојске.
- Планине на истоку – Верхојанске, Колимске.
Због огромне површине у Русији има више климатских типова.
- Оштра континентална – заузима највећи део територије.
- Субполарна – ка северу, како расте географска ширина.
- Поларна – на острвима Северног леденог океана.
- Полупустињска – на југу азијског дела, због мало падавина.
- Измењеносредоземна – само око Црног мора.
- Монсунска – на обали Тихог океана: влажна лета, суве и хладне зиме.
- Ојмјакон у Сибиру – најнижа измерена температура у Русији, −71,2 °C.
Волга – најдужа река Европе (3.688 km); улива се у Каспијско језеро; притоке Кама и Ока.
- Слив Северног леденог океана – Северна Двина, Печора, Об са Иртишем, Јенисеј, Лена, Јана.
- Слив Тихог океана – Амур, гранична река према Кини.
- Балтичко море – Западна Двина.
- Црно море – Дон и Дњепар.
- Каспијско језеро – Волга (са Камом и Оком) и Урал.
Ледничка језера Ладога и Оњега су у европском делу, а Бајкалско језеро, најдубље на свету, у азијском делу.
Руси – око 80% становништва; припадају Источним Словенима, већином су православни.
- Етничке мањине – Татари, Украјинци, Чечени, Армени и Сами (полуострво Кола).
- Језици – поред руског још 27 језика.
Густина насељености је неравномерна: европски део је гушће насељен (блажа клима, низије, градови), а Сибир је ретко насељен. Природни прираштај је негативан.
- Највећи градови: Москва, Санкт Петербург, Казањ, Новосибирск.
Русија је прва у свету по природним богатствима, али их због оштре климе слабо искоришћава.
- Шуме – тајга Сибира.
- Нафта – највећа лежишта око Каспијског језера.
- Земни гас.
- Угаљ – налазишта на Уралу.
- Дијаманти и злато – рудници у Сибиру.
- Рудник „Мирни“ – један од највећих рудника дијаманата на свету.
Најважније:
- Величина: највећа држава света – 17.098.242 km², 143,3 милиона становника, главни град Москва.
- Трансконтинентална: 25% у Европи, 75% у Азији (Сибир); 11 часовних зона.
- Граница Европе и Азије: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, Кавказ.
- Рељеф: Источноевропска низија, Западносибирска низија (највећа на свету), Средњосибирска висораван; Кавказ са Елбрусом.
- Обала: разуђена; Камчатка је део Ватреног појаса Пацифика.
- Клима: претежно оштра континентална, ка северу субполарна и поларна; Ојмјакон −71,2 °C.
- Воде: Волга (3.688 km) у Каспијско језеро; Об, Јенисеј, Лена ка Северном леденом океану; Бајкалско језеро најдубље на свету.
- Становништво: 80% Руса (Источни Словени, православље); мањине Татари, Украјинци, Чечени, Армени, Сами.
- Природна богатства: прва у свету – шуме, нафта, земни гас, угаљ, дијаманти.
