Најважније из лекције
План-резиме
- Висине Азије
- Просечна висина 950 m – после Антарктика највиши континент.
- Монт Еверест 8.848 m (Хималаји, граница Непала и Тибета) – највиши врх света; и даље се издиже (око три центиметра за десет година).
- Мртво море – дно 418 m испод нивоа мора; места испод нивоа мора су депресије.
- Релативна висина: 8.848 + 418 = 9.266 m.
- Набране планине
- Настале сударањем Афричке, Арабијске и Индијске плоче са Евроазијском.
- Од Мале Азије до Малајског архипелага: Понтијске пл., Тавор, Елбурс, Загрос, Хиндукуш, Памир, Каракорум (К2 8.611 m), Тјен-шан, Кунлун, Хималаји.
- Висоравни: Тибетска („кров света“), Анадолијска, Иранска.
- Ватрени појас Пацифика
- Источна обала; Пацифичка плоча се судара са Евроазијском – земљотреси и вулкани.
- Цунами на Суматри 2004 (око 230.000 жртава); вулкан Кракатау 1883.
- Раседне планине
- Азија – један од најстаријих континената.
- Север: Урал, Алтај, Сајан, Јаблановске, Становојске, Чукотске; Средњосибирска висораван.
- Индијско полуострво: Западни и Источни Гати, између њих Деканска висораван.
- Низије
- Уз велике реке, најгушће насељене.
- Западносибирска (Об) – највећа на свету; Месопотамија (Тигар, Еуфрат), Хиндустанска (Ганг), Бенгалска, Асам, Пенџаб, Кинеска (Хоангхо, Јангцекјанг).
- Пустиње
- Топле: Велики и Мали Нефуд, Руб ел Хали, Тар (северни повратник).
- Хладне пустиње: Кизилкум, Каракум, Такла-Макан, Гоби – умерени појас, мало падавина, ниже температуре.
Просечна висина Азије – 950 m; после Антарктика Азија је највиши континент на свету.
- Монт Еверест – највиши врх Азије и света, 8.848 m, на Хималајима, на граници Непала и Тибета.
- Мртво море – најнижа тачка Азије; дно је 418 m испод површине светског мора.
- Депресије – места која се налазе испод нивоа мора.
- Релативна висина између Монт Евереста и дна Мртвог мора: 8.848 m + 418 m = 9.266 m.
Монт Еверест је настао сударањем и подвлачењем Индијске под Евроазијску плочу. Кретање траје и данас – за десет година врх се издигао за око три центиметра.
- Висина Монт Евереста се различито наводи: Кина не рачуна снежни покривач (4 m ниже), а у САД мерењем ГПС технологијом добијено је 8.850 m.
Набране планине – настале у јужном делу Азије сударањем и подвлачењем Афричке, Арабијске и Индијске литосферне плоче под Евроазијску плочу; пружају се од Мале Азије до Малајског архипелага.
- Мала Азија: Понтијске планине, Тавор.
- Иран: Елбурс, Загрос.
- Средишњи део: Хиндукуш, Памир, Каракорум (К2 – 8.611 m), Тјен-шан, Кунлун, Хималаји.
Висоравни – смештене између високих планина.
- Тибетска висораван – највиша на свету, „кров света“.
- Анадолијска висораван – у Малој Азији.
- Иранска висораван – између Елбурса и Загроса.
Ватрени појас Пацифика – источна обала Азије, где се Пацифичка плоча помера ка западу и судара са Евроазијском плочом; ту су чести земљотреси и вулканске ерупције.
Подводни земљотреси у Индијском океану изазивају цунами таласе.
- Цунами на Суматри 2004. године – страдало је око 230.000 људи.
- Вулкан Кракатау (између Суматре и Јаве) експлодирао је 1883. године: нестале су две трећине острва, а облак прашине подигао се 80 km у висину и утицао на климу света.
Раседне планине – настају пуцањем старих, крутих стена дуж раседа; Азија је по стенама један од најстаријих континената.
- Север Азије: Урал, Алтај, Сајан, Јаблановске, Становојске и Чукотске планине; површином се издваја Средњосибирска висораван.
- Индијско полуострво: Западни и Источни Гати, између њих Деканска висораван.
Низије – настале поред великих река; најгушће насељени делови Азије због повољних услова за живот.
- Западносибирска низија – највећа у Азији и свету, у долини Оба.
- Месопотамија – Тигар и Еуфрат.
- Хиндустанска – Ганг; Бенгалска – ушће Ганга и Брамапутре; Асам – Брамапутра; Пенџаб – Инд.
- Кинеска низија – Хоангхо и Јангцекјанг.
Топле пустиње – на Арабијском полуострву и на северозападу Индијског полуострва, јер јужне делове Азије пресеца северни повратник.
- Велики и Мали Нефуд, Руб ел Хали, Тар.
Хладне пустиње – пустиње умереног топлотног појаса северно од зоне набирања; мало падавина и ниже температуре због велике географске ширине.
- Кизилкум, Каракум, Такла-Макан, Гоби.
Најважније:
- Висина: Азија је са 950 m просечне висине други највиши континент, после Антарктика.
- Крајње тачке: Монт Еверест 8.848 m (највиши врх света) и дно Мртвог мора 418 m испод нивоа мора.
- Набране планине: на југу, од Мале Азије до Малајског архипелага; Хималаји, Каракорум, Памир, Хиндукуш, Тјен-шан, Кунлун.
- Висоравни: Тибетска („кров света“), Анадолијска, Иранска.
- Ватрени појас Пацифика: источна обала – земљотреси, вулкани, цунами.
- Раседне планине: на северу (Урал, Алтај, Сајан, Јаблановске, Становојске, Чукотске) и Гати на Индијском полуострву.
- Низије: уз велике реке, најгушће насељене; највећа је Западносибирска.
- Пустиње: топле (Арабија, Тар) и хладне (Кизилкум, Каракум, Такла-Макан, Гоби).
