Најважније из лекције
План-резиме
- Реке и сливови Азије
- највише река извире у средишњем, највишем делу континента
- сливови: Тихог, Индијског и Северног леденог океана и унутрашњи слив
- од азијских река зависи водоснабдевање око 40% светског становништва
- Слив Тихог океана
- Јангцекјанг – најдужа река Азије, трећа у свету (6.378 km), „Велика река“; Тибет → Источно кинеско море
- Хоангхо (Жута река) – носи лес; у Кинеској низији се излива и плави долину; делта у Жутом мору
- још Амур (североисток) и Меконг (југоисток)
- Слив Индијског океана
- Ганг, Брамапутра, Инд, Иравади, Тигар, Еуфрат – таложе муљ, низије су плодне
- Ганг – Хималаји, Хиндустанска низија, „Света река“ хиндуиста
- Ганг + Брамапутра → највећа делта на свету (преко 80.000 km²)
- Тигар и Еуфрат – Месопотамија → Шат ел Араб → Персијски залив
- Слив Северног леденог океана
- Об, Јенисеј, Лена – извиру на раседним планинама, теку преко Западносибирске низије и Средњосибирске висоравни
- залеђене већи део године; велики хидроенергетски потенцијал
- Унутрашњи слив
- реке нестају у песку или се уливају у слана језера
- Аму Дарја и Сир Дарја → Аралско језеро
- Арал се смањује због наводњавања памука (Казахстан, Узбекистан): ниво пада 20–60 cm годишње, запремина мања за 80%
- последице: промена микроклиме, изумирање врста, већи салинитет, пропаст рибарства, луке и до 50 km од обале
- Језера Азије
- Каспијско – највеће језеро на свету, на граници Европе и Азије
- Балхашко и Бајкалско – у раседним пукотинама
- Бајкалско – најдубље на свету (1642 m), 20% светске пијаће воде, криптодепресија (површина изнад, дно испод нивоа мора)
- Мртво море – највећа депресија на свету, најнижа тачка Азије, салинитет преко 300‰, предмети плутају
Слив – простор са кога све реке отичу ка истом океану, мору или језеру.
Највећи број река извире у средишњем, највишем делу Азије и отиче ка океанима који окружују континент.
- Слив Тихог океана – Јангцекјанг, Хоангхо, Амур, Меконг.
- Слив Индијског океана – Ганг, Брамапутра, Инд, Иравади, Тигар, Еуфрат.
- Слив Северног леденог океана – Об, Јенисеј, Лена.
- Унутрашњи слив – Аму Дарја, Сир Дарја.
- Од азијских река зависи водоснабдевање око 40% светског становништва, јер су извор пијаће воде.
Јангцекјанг – најдужа река Азије и трећа по дужини у свету (6.378 km); зове се и Велика река.
- Извор – на Тибету.
- Ушће – у Источно кинеско море.
Хоангхо (Жута река) – тече северније, упоредо са Јангцекјангом; носи велику количину лесног наноса.
У Кинеској низији нагло јој се смањује пад, вода успорава и лес се таложи на дно корита – река се излива и плави долину. Делтастим ушћем завршава се у Жутом мору.
- Остали већи токови: Амур (североисток) и Меконг (југоисток).
Ганг, Брамапутра, Инд, Иравади, Тигар и Еуфрат теку преко пространих низија и таложе много муља, па су те низије изузетно плодне.
Ганг – извире на Хималајима, тече кроз Хиндустанску низију; хиндуистима је Света река.
Делта Ганга и Брамапутре – највећа делта на свету, у Бенгалској низији, површине преко 80.000 km².
Тигар и Еуфрат – теку кроз плодну низију Месопотамију; у доњем току се спајају у Шат ел Араб, који се улива у Персијски залив.
Об, Јенисеј и Лена – највеће реке овог слива.
- Извиру на падинама раседних планина.
- Теку преко Западносибирске низије и Средњосибирске висоравни.
Највећи део године су залеђене, али имају велики привредни значај због хидроенергетског потенцијала у горњим токовима.
- Обале Лене прекрива тајга – четинарска шума хладне континенталне климе.
Басени са унутрашњим одводњавањем – области у средишту континента чије реке не стижу до океана, већ нестају у песку или се уливају у слана језера.
Аму Дарја и Сир Дарја – најзначајније реке унутрашњег слива; уливају се у Аралско језеро.
Површина Аралског језера се непрекидно смањује због прекомерног коришћења воде притока за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану.
- Опадање нивоа – 20 до 60 cm годишње; од 1960. запремина мања за 80%.
- Последице – промена микроклиме, изумирање биљних и животињских врста, већи салинитет, уништен рибљи фонд, пропаст рибарства и индустрије.
Микроклима – клима приземног слоја ваздуха, до 2 m висине, на мањој територији.
- Некадашње луке данас су удаљене и до 50 km од нове обале језера.
Каспијско језеро – највеће језеро на свету; на граници Европе и Азије.
Балхашко и Бајкалско језеро – већа језера настала у раседним пукотинама.
Бајкалско језеро – најдубље језеро на свету (1642 m); садржи 20% светских залиха пијаће воде; зими се леди.
Криптодепресија – језеро чија је површина изнад, а дно испод нивоа светског мора (Бајкалско језеро).
Мртво море – највећа депресија на свету и најнижа тачка Азије; салинитет преко 300‰.
- У Мртвом мору нема животињских врста осим неких бактерија, а због велике густине воде сви предмети плутају по површини.
Најважније:
- Сливови: реке Азије припадају сливу Тихог, Индијског и Северног леденог океана и унутрашњем сливу.
- Јангцекјанг: најдужа река Азије (6.378 km), трећа у свету, слив Тихог океана; извире на Тибету.
- Хоангхо: Жута река, носи лес; у Кинеској низији се излива и плави долину.
- Ганг и Брамапутра: граде највећу делту на свету (преко 80.000 km²) у Бенгалској низији.
- Тигар и Еуфрат: теку кроз Месопотамију и спајају се у Шат ел Араб.
- Об, Јенисеј, Лена: сибирске реке, залеђене већи део године, велики хидроенергетски потенцијал.
- Аралско језеро: смањује се због наводњавања памука водом Аму Дарје и Сир Дарје.
- Бајкалско језеро: најдубље на свету (1642 m), криптодепресија, 20% светске пијаће воде.
- Мртво море: највећа депресија на свету, најнижа тачка Азије, салинитет преко 300‰.
