Најважније из лекције
План-резиме
- Распад СФРЈ
- СФРЈ: главни град Београд, 255.804 km², 23,7 милиона становника
- 1991. иступају Словенија, Хрватска, Северна Македонија; 1992. независна БиХ
- 2006. Црна Гора на референдуму изгласава независност
- Положај и подаци
- 8,7 милиона становника, 88.361 km², главни град Београд, језик српски
- континентална држава: балканска, подунавска, панонска, планинска
- повољан саобраћајно-географски положај
- АП Војводина и АП Косово и Метохија
- Рељеф
- север: Војводина (део Панонске низије, испод 100 m) – Срем, Бачка, Банат
- острвске планине Фрушка гора и Вршачка брда; на истоку део Влашке низије
- набране планине: Шар-планина, Проклетије, Тара, Копаоник, Стара планина
- раседне планине Српско-македонске масе: Јастребац, Дукат, Руј
- котлине: Нишка, Лесковачка, Врањска
- Клима и воде
- континентална (Војводина), умереноконтинентална (ниже планине), планинска (високе планине)
- највише река отиче у Црно море; Дунав, Сава, Тиса, Дрина, Ибар
- Велика Морава = Јужна + Западна Морава, најдужа национална река
- Становништво
- број опада: низак природни прираштај, емиграција, „одлив мозгова“
- Срби преко 85%; православље, ислам (југ, југозапад), католицизам (север)
- Привреда и туризам
- земља у развоју; житарице и индустријско биље у Војводини, воће и поврће јужније
- виногради: Фрушка гора, Вршачка брда, Метохијска котлина
- нафта и гас (мало), угаљ, хидроелектране; бакар, сребро, злато у источној Србији (Бор)
- туризам: Београд, Нови Сад, Врњачка бања, Копаоник, Златибор, Ђавоља варош, Увац
СФРЈ – Социјалистичка Федеративна Република Југославија; главни град Београд, површина 255.804 km², 23,7 милиона становника.
Чиниле су је данашње Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Северна Македонија.
- 1991. – иступају Словенија, Хрватска и Северна Македонија;
- 1992. – независност Босне и Херцеговине;
- 2006. – Црна Гора на референдуму изгласава независност, Србија и Црна Гора се раздвајају.
Референдум – облик учешћа грађана у вршењу државне власти и доношењу политичких одлука.
Србија има 8,7 милиона становника и површину од 88.361 km²; главни град је Београд, службени језик српски.
Континентална држава – држава без излаза на море; Србија је и балканска, подунавска, панонска и планинска држава.
Повољан саобраћајно-географски положај – преко Србије пролазе саобраћајнице које повезују западну и средњу Европу са југом Балканског полуострва и западом Мале Азије.
Аутономне покрајине: АП Војводина и АП Косово и Метохија.
Две области: равничарска на северу и планинска на југу.
Војводина – равница северно од Саве и Дунава, део Панонске низије, највећим делом нижа од 100 m надморске висине.
Острвске планине – ниске планине које су биле острва у Панонском мору: Фрушка гора и Вршачка брда.
- Срем – између Саве и Дунава;
- Бачка – северно од Срема, између Дунава и Тисе;
- Банат – источно од Тисе.
Дуж Дунава на истоку простире се део Влашке низије.
Набране планине – у западном и источном делу: Шар-планина, Проклетије, Тара, Копаоник, Стара планина.
Раседне планине Српско-македонске масе – у средишњем делу, око Јужне Мораве: Јастребац, Дукат, Руј.
- Највеће котлине: Нишка, Лесковачка и Врањска.
- Континентална клима – Панонска низија (Војводина);
- Умереноконтинентална клима – планински део на мањим надморским висинама;
- Планинска клима – високе планине на југу, са планинском вегетацијом.
Речна мрежа је добро развијена; највише река отиче у Црно море, мање ка Јадранском и Егејском мору.
Највеће реке: Дунав, Сава, Тиса, Дрина, Ибар.
Велика Морава – најдужа национална река Србије; настаје спајањем Јужне и Западне Мораве.
Број становника последњих двадесет година опада због ниског природног прираштаја и велике емиграције (у Западну Европу, Северну Америку, Аустралију).
Одлив мозгова – исељавање великог броја високообразованих људи који посао траже у иностранству.
Густина насељености је неравномерна – становништво је окупљено око великих градова.
- Национална структура – преовлађују Срби (преко 85%);
- Верска структура – православље, затим ислам (југ и југозапад) и католицизам (север).
Србија је земља у развоју.
- Земљорадња – у Панонској низији житарице и индустријско биље (сунцокрет, шећерна репа, соја); јужно од Саве и Дунава воће и поврће;
- Виноградарски крајеви – Фрушка гора, Вршачка брда, Метохијска котлина;
- Сточарство – овчарство и говедарство у планинама, свињогојство и живинарство у нижим пределима;
- Енергија – мале залихе нафте и земног гаса у Војводини (већина се увози), угаљ на јужном ободу Панонске низије и у Косовској котлини, хидроелектране на Дрини, Лиму, Увцу и Западној Морави;
- Руде – бакар и племенити метали (сребро, злато) у источној Србији (рудник бакра код Бора).
Индустрија и терцијарни сектор запошљавају највише становника.
Туризам се интензивно развија од почетка XXI века.
- Градови: Београд, Нови Сад; бање и планине: Врњачка бања, Копаоник, Златибор, Фрушка гора; природне вредности: Ђавоља варош, меандри реке Увац, Делиблатска пешчара, Обедска бара.
Најважније:
- СФРЈ: распала се од 1991. до 2006. године на шест самосталних држава.
- Србија: континентална, балканска, подунавска, панонска и планинска држава са главним градом Београдом.
- Покрајине: АП Војводина и АП Косово и Метохија.
- Рељеф: на северу Војводина (Срем, Бачка, Банат), на југу набране и раседне планине и котлине.
- Клима: континентална, умереноконтинентална и планинска.
- Реке: највише отиче у Црно море; најдужа национална река је Велика Морава.
- Становништво: број опада због ниског природног прираштаја и емиграције; Срби чине преко 85%.
- Привреда: земљорадња у Војводини, бакар и злато у источној Србији, туризам у сталном порасту.
