Најважније из лекције
План-резиме
- Положај
- запад Арабијско море, исток Бенгалски залив, север Хиндукуш, Каракорум, Хималаји
- Индијски потконтинент + острва Шри Ланка и Малдиви
- цивилизација у долини Инда: планска насеља, улице, водовод; трговина са Европом од средњег века
- Становништво
- најнасељенија регија света – око 1,9 милијарди
- брз раст, велика густина (осим Хималаја и пустиње Пакистана), много руралног и необразованог становништва
- више од 2.000 народа: Хиндуси, Бенгалци, Пенџапци; језички мозаик, негде енглески службени
- преовлађује европеидни тип; Дравиди (220 милиона) – негроидни староседеоци на југу
- касте – наследне друштвене групе, и данас у Индији иако забрањене
- Религије
- хиндуизам ~80%; будизам – Бутан, Шри Ланка; ислам – Пакистан, Бангладеш, Малдиви
- Ганг – „мајка свих Хиндуса“, купање је верска обавеза
- Привреда
- једна од најсиромашнијих регија; традиционална пољопривреда
- пиринач (главна култура), памук, шећерна трска, чај, зачини
- слабо сточарство (верски разлози), риболов у приобаљу, угаљ на Деканској висоравни
- туризам: Малдиви, Шри Ланка, планине; Таџ Махал
- Градови и државе
- највише милионских градова; сламови
- Њу Делхи (22 мил.), Мумбај (19 мил.), Калкута (15 мил.), Дака, Карачи
- под Великом Британијом од XVIII века, независност 1947
- 7 држава, највећа Индија; спор око Кашмира (Индија – Пакистан)
Јужна Азија – регија која се поклапа са Индијским потконтинентом и обухвата и острва Шри Ланку и Малдиве.
- Запад – Арабијско море.
- Исток – Бенгалски залив.
- Север – планински венци Хиндукуш, Каракорум и Хималаји.
У долини реке Инд развијала се индијска цивилизација; њена насеља су грађена плански, са правилним улицама и водоводном мрежом.
Европљани су још у средњем веку трговали са Индијом, а морепловци су трагали за поморским путем до полуострва да би олакшали трговину.
Најнасељенија регија света – око 1,9 милијарди становника (у целој Африци око милијарду).
- Брз раст популације и велика густина насељености.
- Хетерогеност – етничка, расна и верска разноликост.
- Рурално становништво – велики удео сеоског и необразованог становништва.
Ретко су насељени само Хималаји и пустињски предео Пакистана.
Језички мозаик – више од 2.000 народа, од којих већина има свој језик; најбројнији су Хиндуси, Бенгалци и Пенџапци.
Због колонијалне прошлости у неким државама је енглески службени језик.
У расној структури преовлађује европеидни тип; у пограничним деловима становништво се мешало.
Дравиди – око 220 милиона негроидних староседелаца на југу Индијског полуострва, које су индоевропски народи потиснули ка југу.
Касте – наследне друштвене групе засноване на боји коже, положају у друштву, богатству, занимању и вери; припадници различитих каста нису смели да се мешају.
- Касте је увео индоевропски народ који је средином II миленијума пре нове ере покорио Дравиде; у Индији постоје и данас, иако су забрањене.
Хиндуизам – главна религија, исповеда га око 80% становништва (Индија, Непал).
- Будизам – Бутан и Шри Ланка.
- Ислам – Пакистан, Бангладеш и Малдиви.
Хиндуизам и будизам настали су у Индији; будизам је у Индији потиснут ка северним и источним деловима.
- Река Ганг – „мајка свих Хиндуса“; купање у њој је верска обавеза.
Једна од најсиромашнијих регија света; преовлађује традиционална пољопривреда са малим приносима.
- Пиринач – главна култура, на плантажама у влажним областима.
- Остале културе – памук, шећерна трска, чај и зачини (цимет, каранфилић, ђумбир, кари).
- Сточарство – слабије развијено, јер се из верских разлога мало једе месо.
- Риболов – у приобаљу и острвским државама.
- Рударство – угаљ на Деканској висоравни, у јужним деловима.
- Туризам – Малдиви, природа Шри Ланке, планине на северу за алпинисте.
- Таџ Махал (Индија) – једно од седам светских чуда, на Унесковој листи светске баштине.
Регија има највећи број милионских градова, иако већина људи живи на селу.
Сламови – сиротињска насеља која настају у градовима због досељавања сиромашног сеоског становништва.
- Њу Делхи (22 милиона), Мумбај (19 милиона), Калкута (15 милиона), Дака, Карачи.
Од XVIII века регија је била под утицајем Велике Британије; независност је стекла 1947. године.
- Седам држава – Индија (Њу Делхи), Пакистан (Исламабад), Непал (Катманду), Бутан (Тимбу), Бангладеш (Дака), Шри Ланка (Коломбо), Малдиви (Мале).
- Индија – највећа држава и по површини и по броју становника.
Кашмир – област на северу око које се споре Индија и Пакистан: владар се определио за Индију, а већина становника исповеда ислам.
Најважније:
- Границе: Арабијско море, Бенгалски залив и Хиндукуш, Каракорум и Хималаји.
- Становништво: најнасељенија регија света, око 1,9 милијарди људи.
- Народи: више од 2.000 народа – највише Хиндуса, Бенгалаца и Пенџапаца.
- Дравиди: негроидни староседеоци на југу полуострва.
- Касте: наследна друштвена подела која и данас постоји у Индији.
- Религије: хиндуизам (80%), будизам (Бутан, Шри Ланка), ислам (Пакистан, Бангладеш, Малдиви).
- Привреда: сиромашна регија – пиринач, памук, чај, зачини, угаљ Декана, туризам.
- Градови: највише милионских градова и сламови; највећи Њу Делхи.
- Политика: седам држава, највећа Индија; независност 1947; спор око Кашмира.
