Најважније из лекције
План-резиме
- Истраживање Африке
- Африка припада Старом свету; њен север знали су стари Грци и Римљани
- Бартоломео Дијас – први до југа Африке, назвао Рт добре наде
- Васко да Гама – крајем XV века опловио јужну Африку, поморски пут до Индије
- унутрашњост истражена у XIX веку (колонијална освајања); Дејвид Ливингстон – Калахари, Замбези и Викторијини водопади, језеро Малави, басен Конга
- Величина и границе
- површина 30,2 милиона km² – други континент после Азије
- север: Средоземно море и Гибралтарски мореуз (према Европи)
- запад: Атлантски океан; исток: Индијски океан
- граница са Азијом: Суецки канал – Црвено море – Баб ел Мандеб – Аденски залив
- Суецки канал
- вештачки морски пролаз у Египту, изграђен 1869.
- дуг 163 km, широк око 120 m
- скратио пловидбу Европа – Азија за више од 7.000 km
- Крајње тачке
- север: Рт Бен Сака; југ: Иглени рт
- запад: Зелени рт (са острвима Кабо Верде); исток: Рт Хафун
- Положај
- саобраћајно-географски положај изузетно повољан – близина Европе и Азије, Суецки канал
- пресецају је екватор и Гринички меридијан → налази се на све четири хемисфере
Стари свет – континенти познати Европљанима пре великих географских открића; Африка им припада заједно са Европом и Азијом.
Северни део Африке знали су још стари Грци и Римљани; остатак континента истражен је много касније.
- Бартоломео Дијас – први стигао Атлантским океаном до југа Африке; рт до кога је допловио назвао је Рт добре наде.
- Васко да Гама – крајем XV века опловио јужну Африку и пронашао поморски пут до Индије.
- Дејвид Ливингстон – шкотски истраживач унутрашњости у XIX веку; 33 године истраживао југ и исток Африке.
Унутрашњост континента истражена је тек у XIX веку, са колонијалним освајањима.
- Ливингстон је открио пустињу Калахари, басен Замбезија са Викторијиним водопадима, језеро Малави и басен Конга; по њему се зову Ливингстонови водопади на Конгу.
- На карти путева из Лисабона: Мадера 1420, Азорска острва 1432, Зеленортска острва 1456.
Површина Африке – 30,2 милиона km²; други највећи континент, после Азије.
- Север – Средоземно море и Гибралтарски мореуз (одвајају је од Европе).
- Запад – Атлантски океан.
- Исток – Индијски океан.
- Североисток (граница према Азији) – Суецки канал, Црвено море, мореуз Баб ел Мандеб, Аденски залив.
Граница према Азији иде у потпуности преко воде – од Суецког канала на северу до Аденског залива на југу.
Суецки канал – вештачки изграђен морски пролаз у Египту, између Средоземног и Црвеног мора.
- Изграђен – 1869. године.
- Дужина – 163 km.
- Просечна ширина – око 120 m.
Скратио је пловидбу између европских и азијских лука за више од 7.000 km и вратио поморски значај Средоземном мору, које преко Црвеног мора има директан излаз на Индијски океан.
- Рт Бен Сака – најсевернија тачка, на Туниском полуострву.
- Иглени рт – најјужнија тачка.
- Зелени рт – најзападнија тачка копна.
- Кабо Верде – најзападнији део Африке ако се урачунају острва.
- Рт Хафун – најисточнија тачка, на Сомалијском полуострву.
Саобраћајно-географски положај – положај у односу на саобраћајне путеве и суседне просторе; за Африку је изузетно повољан.
Разлози: близина Европе и Азије и изградња Суецког канала.
Африку пресецају екватор и Гринички меридијан, па се налази на све четири хемисфере.
Најважније:
- Стари свет: Африка му припада; њен север знали су стари Грци и Римљани.
- Морепловци: Бартоломео Дијас стигао до Рта добре наде, Васко да Гама крајем XV века нашао пут до Индије.
- Унутрашњост: истражена у XIX веку; главни истраживач Дејвид Ливингстон.
- Величина: 30,2 милиона km² – други континент по величини, после Азије.
- Границе: Средоземно море и Гибралтарски мореуз (север), Атлантски (запад) и Индијски океан (исток).
- Граница са Азијом: Суецки канал – Црвено море – Баб ел Мандеб – Аденски залив.
- Суецки канал: изграђен 1869, дуг 163 km, скратио пловидбу за више од 7.000 km.
- Крајње тачке: Рт Бен Сака (С), Иглени рт (Ј), Зелени рт (З), Рт Хафун (И).
- Положај: саобраћајно-географски изузетно повољан; Африка лежи на све четири хемисфере.
