Најважније из лекције
План-резиме
- Разуђеност обала
- Африка је један од најслабије разуђених континената
- полуострва: Сомалијско (Рог Африке, исток), Туниско (север)
- заливи: Гвинејски (највећи, запад), Сидра (север), Аденски (граница са Азијом)
- Острва
- највеће: Мадагаскар, одвојен Мозамбичким пролазом
- вулканска острва у Индијском океану: Коморска, Сејшели, Маурицијус
- у Атлантском океану (север → југ): Мадеира, Канарска, Кабо Верде, Сао Томе и Принсипе
- Постанак и тектоника
- једно од најстаријих копна; део Гондване, спојена са Јужном Америком
- Афричка плоча се креће ка Европи → подрхтавања тла на северу и истоку
- Источноафрички тектонски ров: дуг 5.000 km, широк до 80 km, раседи и језера
- Данакилска депресија, вулкан Ерта Але са језером лаве
- Ниска Африка (север и запад, до 1.000 m)
- просечна висина Африке 750 m → трећи највиши континент
- Сахара – највећа пустиња; острвске планине Ахагар, Тибести, Дарфур
- пустиње: пешчане (ергови), камените (хамаде), глиновите (такири), шљунковите (серири)
- Гвинејска низија, Гвинејске и Камерунске планине; басени Конга, Нила, Чада
- Атлас – једина набрана планина; Магреб = Мароко, Алжир, Тунис („запад“)
- Висока Африка (југ и исток, преко 1.000 m)
- висоравни: Етиопско-сомалијска, Језерска, Јужноафричка
- Килиманџаро 5.895 m – „кров Африке“; Рувензори (раседне), Кенија (вулканска)
- на југу раседне Дракенске и Кепске планине; на југоистоку Мозамбичка низија
- пустиње Калахари (средиште) и Намиб (једина излази на океан)
Разуђеност – степен у коме је обала развијена у полуострва, заливе и острва; Африка је један од најслабије разуђених континената.
- Сомалијско полуострво (Рог Африке) – највеће по површини, на истоку; облик подсећа на рог носорога.
- Туниско полуострво – на северу, са најсевернијом тачком континента.
- Гвинејски залив – највећи залив, на западу.
- Залив Сидра – на северу, у Средоземном мору.
- Аденски залив – у Индијском океану, на граници Африке и Азије.
Мадагаскар – највеће афричко острво, од копна одвојено широким Мозамбичким пролазом.
Мања острва у Индијском и Атлантском океану су вулканског порекла.
- Индијски океан: Коморска острва, Сејшели, Маурицијус.
- Атлантски океан (од севера ка југу): Мадеира, Канарска острва, Кабо Верде, Сао Томе и Принсипе.
Гондвана – праконтинент чији је део била Африка, спојена са Јужном Америком; раздвојиле су се кретањем литосферних плоча.
Афричко копно је једно од најстаријих на планети. Тектонска активност је јака на северу и истоку, јер се Афричка плоча креће ка Европи – тло се стално потреса.
Источноафрички тектонски ров – низ раседа на истоку Африке, дуг око 5.000 km и широк до 80 km; плоче се ту удаљавају, а у раседима су настала језера.
- Данакилска депресија (североисток Етиопије) и вулкан Ерта Але – један од најнижих вулкана на свету, са језером лаве на врху; име значи „планина која се дими“.
Рељеф Африке је једноличан; просечна надморска висина је 750 m, па је Африка трећи највиши континент.
Ниска Африка – северни и западни део континента, где надморска висина не прелази 1.000 m.
- Сахара – највећа пустиња на свету, са острвским планинама Ахагар (Хогар), Тибести и Дарфур.
- Типови пустиња – пешчане (ергови), камените (хамаде), глиновите (такири), шљунковите (серири).
- Гвинејска низија – око Гвинејског залива; уз њу Гвинејске (северозапад) и Камерунске планине (исток).
- Басени – најнижи делови: басени Конга, Нила, језера Чад.
- Атлас – једина набрана планина Африке, на крајњем северозападу.
Магреб – заједнички назив за Мароко, Алжир и Тунис, државе кроз које се пружа Атлас; на арапском значи „запад“.
Висока Африка – јужни и источни део континента, где рељеф прелази 1.000 m надморске висине.
- Висоравни – Етиопско-сомалијска и Језерска (исток), Јужноафричка (југ); са њих се издижу раседне и вулканске планине.
- Килиманџаро – 5.895 m, највиша планина Африке, „кров Африке“.
- Рувензори – раседне планине на Језерској висоравни.
- Кенија – вулканска планина на Језерској висоравни.
- Дракенске и Кепске планине – раседне планине на југу континента.
- Мозамбичка низија – приобална низија на југоистоку.
- Јужни повратник пресеца југ Африке: у средишту је пустиња Калахари, а на западу пустиња Намиб – једина пустиња на свету која излази на океан.
Најважније:
- Разуђеност: Африка је један од најслабије разуђених континената; највеће полуострво је Сомалијско (Рог Африке), највећи залив Гвинејски.
- Острва: највеће је Мадагаскар; мања острва у Индијском и Атлантском океану су вулканска.
- Постанак: Африка је једно од најстаријих копна, некада део Гондване спојен са Јужном Америком.
- Тектоника: Афричка плоча се креће ка Европи; на истоку је Источноафрички тектонски ров (5.000 km).
- Висина: просечно 750 m – трећи највиши континент; дели се на ниску и високу Африку (граница 1.000 m).
- Ниска Африка: Сахара са Ахагаром, Тибестијем и Дарфуром, Гвинејска низија, басени Конга, Нила и Чада, Атлас.
- Пустиње: пешчане (ергови), камените (хамаде), глиновите (такири), шљунковите (серири).
- Висока Африка: Етиопско-сомалијска, Језерска и Јужноафричка висораван.
- Килиманџаро: 5.895 m – „кров Африке“, највиша планина континента.
- Намиб: једина пустиња на свету која излази на океан.
