Корице уџбеника

37. Клима и живи свет Африке

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

а) Обала Гвинејског залива, делови басена Конга и источни Мадагаскар; б) од екватора ка северу и југу (ка повратницима), на југу од истока ка западу.

Одговор

а) Заокружене љубичасте области: обала Гвинејског залива (између Конакрија и Монровије и код Камеруна), делови басена Конга и источна обала Мадагаскара.
б) Стрелице од екватора ка северу (ка Сахари) и ка југу (ка Калахарију и Намибу); на југу од истока ка западу; на северу од Средоземног мора ка југу.

Детаљан одговор

а) Највише падавина на карти има у љубичасто обојеним деловима. Црвеном бојом заокружујемо:
  • обалу Гвинејског залива на крајњем западу, између Конакрија и Монровије;
  • обалу Гвинејског залива западно од Јаундеа (код Камеруна);
  • две мање области у басену реке Конго, око екватора;
  • источну обалу Мадагаскара.
Ови простори леже око екватора или уз обале које запљускују топле морске струје, па ветрови са мора доносе много влаге.б) Количина падавина опада од екватора ка повратницима. Стрелице цртамо од Гвинејског залива и басена Конга ка северу, према Сахари, и ка југу, према пустињама Калахари и Намиб. На југу континента падавине опадају и од истока ка западу – од обале Индијског океана ка обали Атлантског океана, коју хлади Бенгуалска струја. На крајњем северу падавине опадају од обале Средоземног мора ка југу, у унутрашњост Сахаре.Карта „Годишња количина падавина у Африци“. Црвеном линијом заокружене су све љубичасте површине: обала између Конакрија и Монровије, обала Гвинејског залива западно од Јаундеа, две љубичасте мрље у басену Конга (између Киншасе и Кампале) и источна обала Мадагаскара. Црне стрелице: прва полази из басена Конга и иде ка северу, преко Нџамене до Тауденија у Сахари; друга полази из басена Конга и иде ка југу и југозападу, преко Лусаке до Виндхука; трећа иде од Беире на обали Индијског океана ка западу, до обале Атлантског океана; четврта иде од Алжира на обали Средоземног мора ка југу, у Сахару.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Положај и климатски фактори
    • меридијанско пружање – од екватора ка северу и југу смењују се исти појасеви; екватор је оса симетрије
    • три топлотна појаса: жарки, северни и јужни умерени – Африка је најтоплији континент
    • фактори: географска ширина, рељеф, морске струје
    • пасати – од повратника ка екватору; са копна суво време, са мора падавине
  2. Морске струје и падавине
    • хладне Бенгуалска и Канарска – повећавају сушност (Намиб на обали, а без падавина)
    • топле Гвинејска и Сомалијска – доносе влагу
    • највише падавина око екватора (Гвинејски залив, басен Конга), ка повратницима све мање
  3. Екваторијална и саванска клима
    • екваторијална – стално топло и влажно; прашуме; мајмуни (шимпанзе, гориле), гмизавци, птице
    • влажна тропска (саванска) – сушне зиме, влажна лета; савана са акацијама и баобабом
    • жирафе, зебре, лавови, слонови, антилопе; туризам сафари
  4. Пустињска и полупустињска клима
    • око повратника: Сахара (највећа на свету), Калахари, Намиб; 58 °C у Либијској пустињи
    • пустињска лисица, зец, шкорпија, гмизавци; највећа животиња – камила
    • Сахел – јужни обод Сахаре, од Атлантског океана до Црвеног мора; ширење пустиње, суше, глад
  5. Средоземна и влажна суптропска клима
    • средоземна – топла сува лета, благе кишовите зиме; најпријатнија за живот; макије, агруми, маслине, винова лоза
    • влажна суптропска – југоисток; падавине целе године
  6. Ендемичне и опасне врсте
    • ендемичне: лемур и фоса
    • комарац (маларија) – око милион смртних случајева годишње; мува цеце – болест спавања
Меридијанско пружање – Африка се пружа од севера ка југу, па се од екватора ка северу и југу смењују исти климатски типови и биљне заједнице; екватор је оса симетрије.
Највећи утицај на климу има положај у односу на екватор: Африка лежи у три топлотна појаса (жарком, северном и јужном умереном), највећим делом у жарком – зато је најтоплији континент.
  • Географска ширина – главни климатски фактор.
  • Рељеф – утиче на температуру и падавине.
  • Морске струје – хладне повећавају сушност, топле доносе влагу.
Пасати – ветрови који дувају од повратника ка екватору; са копна доносе суво време, са мора падавине.
  • Хладне струје – Бенгуалска и Канарска, повећавају сушност обала.
  • Топле струје – Гвинејска и Сомалијска, доносе влагу.
Због хладне Бенгуалске струје пустиња Намиб излази на Атлантски океан, а ипак нема довољно падавина.
Највише падавина има простор око екватора; са удаљавањем ка повратницима падавина је све мање.
  • Најкишовитије: обала Гвинејског залива, делови басена Конга, источна обала Мадагаскара.
  • Најсувље: Сахара, Намиб и Калахари.
Екваторијална клима – око екватора (басен Конга, Гвинејски залив); стално високе температуре и велика количина падавина.
Прашуме – тропске кишне шуме Африке; простор је због влаге и бујне вегетације слабије насељен.
  • Мајмуни (шимпанзе и гориле), гмизавци, велики број птица.
Влажна тропска (саванска) клима – северно и јужно од екваторијалне; високе температуре целе године, сушне зиме и влажна лета.
Савана – високе траве са усамљеним дрвећем (акације, баобаб).
Сафари – посебан тип туризма у коме туристи посматрају животиње савана у природном станишту.
  • Жирафе, зебре, лавови, слонови, антилопе.
  • Баобаб у стаблу чува залихе воде и може да живи неколико хиљада година; шест од осам врста потиче са Мадагаскара.
Пустињска клима – око северног и јужног повратника; висока температура, мало падавина, скоро без вегетације.
  • Сахара – највећа пустиња на свету, око северног повратника.
  • Калахари и Намиб – пустиње око јужног повратника.
Највиша температура у Африци – 58 °C, измерена у Либијској пустињи, у источном делу Сахаре.
  • Пустињска лисица, зец, шкорпија, гмизавци – излазе углавном ноћу; највећа животиња је камила.
Сахел – област полупустињске климе на јужном ободу Сахаре, између саване и пустиње, од Атлантског океана до Црвеног мора.
У Сахелу се пустиња шири на рачун сушних савана, смањују се обрадиве површине, а суше и глад су честе.
  • Земље Сахела: Мауританија, Мали, Нигер и Чад.
Средоземна клима – средоземна обала и југозападни делови; топла и сува лета, благе и кишовите зиме – најпријатнија за живот.
  • Макије – природна вегетација.
  • Гаје се – агруми, маслине, винова лоза.
  • Животиње – птице, гмизавци, рибе.
Влажна суптропска клима – југоисток Африке; падавине током целе године.
Ендемичне врсте – организми који живе само на једном простору.
  • Лемур и фоса.
Комарац заражен маларијом – најсмртоноснији инсект, око милион смртних случајева годишње.
Мува цеце – у централној Африци; изазива болест спавања код људи и стоке, годишње зарази око 500.000 људи.
Најважније:
  1. Положај: меридијанско пружање – исти појасеви се смењују северно и јужно од екватора.
  2. Најтоплији континент: највећи део лежи у жарком топлотном појасу.
  3. Климатски фактори: географска ширина, рељеф, морске струје; пасати.
  4. Струје: хладне Бенгуалска и Канарска – сушност; топле Гвинејска и Сомалијска – влага.
  5. Екваторијална клима: басен Конга и Гвинејски залив – прашуме, мајмуни.
  6. Саванска клима: сушне зиме и влажна лета – саване, акације, баобаб, сафари.
  7. Пустињска клима: око повратника – Сахара, Калахари, Намиб; 58 °C у Либијској пустињи.
  8. Сахел: полупустињска клима, ширење пустиње, суше и глад.
  9. Средоземна клима: најпријатнија за живот – макије, агруми, маслине, винова лоза.
  10. Ендемичне врсте: лемур и фоса.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: