Најважније из лекције
План-резиме
- Колонизација Африке
- од средине XVI века Португалци заузимају обале ради трговине робљем
- од XVII века колоније оснивају Холанђани, Французи, Италијани
- до Првог светског рата цела Африка подељена, осим Либерије и Етиопије
- највише колонија: Велика Британија и Француска; Белгија – ДР Конго; Италија – Либија, Еритреја, Сомалија
- Деколонизација и неоколонијализам
- деколонизација – после Другог светског рата колоније проглашавају независност
- 1960. независност стиче 17 држава; најмлађа држава Јужни Судан (2011)
- вештачке колонијалне границе – узрок грађанских ратова
- неоколонијализам – економски и политички притисак бивших сила на формално независне државе
- Политичка и регионална подела
- 55 самосталних држава и 7 зависних територија
- четири регије: Северна, Западна, Источна и Јужна Африка
- према клими, рељефу и култури: Сахарска и Подсахарска Африка, граница – јужни руб Сахаре
- Сахарска Африка
- од Средоземног мора до северног повратника; Атлас, Сахара; средоземна и пустињска клима
- Хамити: Бербери (Магреб), Туарези (алжирска Сахара), Нубијци (између Египта и Судана), Копти (Египат)
- Семити: Арапи (Египћани, Алжирци, Мароканци); ислам, арапски језик
- бољи стандард – повољна клима на северу, нафта и земни гас
- Подсахарска Африка
- три четвртине становника; хришћанство и традиционалне религије
- више од 800 етничких група, 1.300 језика; свахили; службени француски, португалски, енглески
- Судански црнци (Сахел–Конго), Банту црнци (Зулу, Масаи – Језерска висораван)
- Пигмеји (басен Конга, до 150 cm), Бушмани (Калахари, око 55.000), Хотентоти (Намиб, ретко преко 50 година)
- апартхејд у ЈАР укинут 1994, председник Нелсон Мандела
- више од половине становника испод границе сиромаштва
Колонијализам – освајање афричких територија и непосредна власт европских држава над њима.
- XVI век – Португалци заузимају обале Африке ради трговине робљем (радна снага за Северну Америку).
- XVII век – поседе оснивају Холанђани, Французи и Италијани; почиње интензивно освајање.
- До Првог светског рата – цела Африка подељена међу европским силама.
Независне су остале само Либерија и Етиопија. Либерију је 1822. купило америчко добротворно друштво за ослобођене робове из САД – име значи „земља слободних“.
- Британске и француске колоније – највећи број (нпр. Египат, Кенија, Нигерија; Мароко, Алжир, Мали, Мадагаскар).
- Белгијске – ДР Конго, Руанда, Бурунди.
- Италијанске – Либија, Еритреја, Сомалија.
- Португалске – Ангола, Мозамбик; шпанска – Западна Сахара.
Деколонизација – укидање колонијализма после Другог светског рата, када покорене државе проглашавају независност.
Највеће промене почињу 1960. године, када је независност прогласило 17 држава. Раније су се осамосталили нпр. Египат (1922) и Гана (1957), а касније Намибија (1990) и Еритреја (1993).
Јужни Судан (2011) – најмлађа држава Африке, настала после дугог грађанског рата. Ратове изазива хетерогено становништво унутар вештачких граница које су повукле колонијалне силе.
Неоколонијализам – настојање бивших колонијалних сила да економским и политичким притиском задрже формално независне бивше колоније у подређеном положају; успорава привредни напредак.
Африка има 55 самосталних држава и 7 зависних територија.
Четири регије (према физичко-географским и друштвено-географским одликама):
- Северна Африка – Мароко, Алжир, Тунис, Либија, Египат, Судан.
- Западна Африка – Сенегал, Мали, Нигер, Нигерија, Гана, државе басена Конга.
- Источна Африка – Етиопија, Сомалија, Кенија, Уганда, Танзанија.
- Јужна Африка – Ангола, Намибија, Боцвана, Мозамбик, ЈАР, Мадагаскар.
Сахарска и Подсахарска Африка – две регије издвојене према клими, рељефу и културно-цивилизацијској подели.
Африку (без Мадагаскара) насељавају европеидни и негроидни тип људи. Условна граница између две регије иде јужним рубом Сахаре и није оштра, јер се становништво кроз историју мешало.
Простире се од Средоземног мора до северног повратника, између Атлантског океана и Црвеног мора. На северу је афрички Медитеран (планина Атлас, средоземна клима), а највећи део заузима пустиња Сахара (пустињска клима).
Хамити – први становници регије, сродни народи са истом језичком основом; земљорадници у равници око Нила, пре 7.000 година створили једну од најстаријих култура.
- Бербери – планински делови Алжира и Марока (Магреб).
- Туарези – алжирски део Сахаре.
- Нубијци – Нубијска пустиња између Египта и Судана.
- Копти – северни Египат; очували изворно хришћанство.
Семити – номади који су из Југозападне Азије преко Синајског полуострва потиснули Хамите ка западу; најбројнији су Арапи (Египћани, Алжирци, Мароканци).
Преовлађују ислам и арапски језик. Због повољне климе на северу и лежишта нафте и земног гаса животни стандард је бољи него у остатку Африке.
Живи око три четвртине становника Африке – негроидно становништво, углавном хришћани и припадници традиционалних религија.
- више од 800 етничких група и више од 1.300 језика;
- најраширенији језик – свахили; службени језици из колонијалног доба – француски, португалски и енглески;
- нације формиране тек пред крај колонијалног периода – сукоби међу племенима трају и данас.
Судански црнци – од Сахела до басена Конга; Банту црнци – јужно од басена Конга и на Језерској висоравни (племена Зулу и Масаи).
- Пигмеји – басен Конга; лов и сакупљање плодова, раст до 150 cm.
- Бушмани (Сан) – северни и централни део Калахарија; говор налик пуцкетању језиком, око 55.000.
- Хотентоти – номади у југозападном делу Намиба; скоро истребљени, ретко живе дуже од 50 година.
Африканери – потомци првих холандских досељеника и каснијих британских колониста у ЈАР.
Апартхејд – систем уведен почетком XX века у коме је европеидно становништво живело одвојено од негроидног, а негроидном су права била ускраћена на расној основи.
Апартхејд је укинут 1994. године, када је за председника изабран Нелсон Мандела.
Према подацима УН, више од половине становника Подсахарске Африке живи испод границе сиромаштва – због недостатка воде и обрадивог земљишта, болести, колонијалне прошлости и необразованости.
Најважније:
- Колонизација: од XVI века Европљани освајају Африку; до Првог светског рата независне остају само Либерија и Етиопија.
- Највише колонија: Велика Британија и Француска.
- Деколонизација: после Другог светског рата; 1960. независност стиче 17 држава, а најмлађа је Јужни Судан (2011).
- Неоколонијализам: економски и политички притисак бивших сила на формално независне државе.
- Политичка карта: 55 самосталних држава и 7 зависних територија.
- Регије: Северна, Западна, Источна и Јужна Африка, односно Сахарска и Подсахарска Африка (граница – јужни руб Сахаре).
- Сахарска Африка: европеидни Хамити (Бербери, Туарези, Нубијци, Копти) и Семити (Арапи); ислам и арапски језик.
- Подсахарска Африка: три четвртине становника, негроидни народи, више од 800 етничких група и 1.300 језика, свахили.
- Народи Подсахарске Африке: Судански и Банту црнци (Зулу, Масаи), Пигмеји, Бушмани и Хотентоти.
- ЈАР: апартхејд укинут 1994, председник Нелсон Мандела.
