Најважније из лекције
План-резиме
- Разуђеност обала
- највеће полуострво Аљаска; још Лабрадор, Флорида, Јукатан, Калифорнијско полуострво
- Гренланд – највеће острво на свету (политички део Данске, главни град Нук)
- Канадски арктички архипелаг (Викторија, Бафинова острва, Њуфаундленд), Алеутски, Хавајска и Антилска острва
- заливи: Мексички (највећи), Хадсонов, Калифорнијски, Сен Лоренс
- Четири природне целине
- набране планине (запад), раседне планине (исток), низије (средина), Канадски штит (североисток)
- Набране планине – Кордиљери
- Стеновите, Приморске, Каскадске, Макензијеве планине, Сијера Невада
- Мек Денали (Мек Кинли) – 6.190 m, највиши врх
- Ватрени појас Пацифика: вулкани Попокатепетл, Оризаба, Света Хелена; расед Сен Андреас (1.300 km)
- висоравни: Велики басен, Колорадо, Мексичка висораван
- еолски облици: Мохаве, Блек Рок, Долина смрти (депресија, 86 m испод нивоа мора)
- Раседне планине
- Апалачке планине – 2.500 km, врхови око 2.000 m, богате рудама
- Мамутска пећина – најдужи пећински систем (630 km)
- Пијемонт → Приатлантска низија
- Низије и Канадски штит
- Велики средишњи басен; Средишња низија око Мисисипија и Мисурија (200–300 m)
- платои Озарак и Бед Лендс
- Канадски штит – најстарији део; глацијацијом настао Хадсонов залив
Обале су веома разуђене, нарочито северна, североисточна и северозападна.
- Полуострва – Аљаска (највеће), Лабрадор, Флорида, Јукатан, Калифорнијско полуострво.
- Острва – Гренланд (највеће на свету), Канадски арктички архипелаг (Викторија, Бафинова острва, Њуфаундленд), Алеутски архипелаг (Берингово море), Хавајска острва (Тихи океан), Антилски архипелаг (Карипско море).
- Заливи – Мексички (највећи, југ), Хадсонов (север), Калифорнијски (југозапад), Сен Лоренс (исток).
- Аљаска – открио је Беринг 1741; САД су је купиле од Руса 1867. за 7,2 милиона долара; богата златом, нафтом и земним гасом.
- Гренланд – природно део Северне Америке, политички прекоморска територија Данске (50 пута већи од ње); главни град Нук.
- Набране планине – уз обалу Тихог океана (запад).
- Раседне планине – уз обалу Атлантског океана (исток).
- Низије – средишњи део континента.
- Канадски штит – крајњи североисток, најстарији део континента.
Кордиљери – планински масив дуж западне обале Северне и Јужне Америке; у Северној Америци: Стеновите, Приморске, Каскадске, Макензијеве планине, Сијера Невада.
Мек Денали (Мек Кинли) – највиши врх континента, 6.190 m, у Аљаским планинама.
Ватрени појас Пацифика – подручје честих вулканских ерупција и земљотреса; вулкани Попокатепетл, Оризаба и Света Хелена.
Расед Сен Андреас – 1.300 km, најдужи континентални расед на Земљи; граница Пацифичке и Северноамеричке плоче (1–5 cm годишње); разорни земљотреси 1906. и 1989. у Сан Франциску.
Висоравни између Стеновитих и Приморских планина: Велики басен, Колорадо, Мексичка висораван.
Еолски облици: пустиња Мохаве, Блек Рок, Долина смрти.
Долина смрти – највећа депресија континента, дно 86 m испод нивоа мора.
- Јелоустон – најстарији национални парк на свету (1872), гејзири и „супервулкан“; тло се издигло око 25 cm за седам година.
Апалачке планине – раседне планине на југоистоку, дуге 2.500 km, врхови једва преко 2.000 m; богате рудама, важне за привреду.
Мамутска пећина – најдужи пећински систем на Земљи (630 km канала), на западној падини Апалача.
Пијемонт – плато источно од Апалача, који прелази у Приатлантску низију.
Велики средишњи басен – трећа морфолошка целина, између набраних и раседних планина.
Средишња низија – највећа и најнижа равница, око Мисисипија и Мисурија; просечна висина 200–300 m, најнижа према ушћу Мисисипија у Мексички залив.
Ка западу висина расте и низија прелази у платое Озарак и Бед Лендс, који се настављају на Стеновите планине.
Канадски штит – најстарија област Северне Америке и једна од најстаријих на Земљи; обухвата Арктички архипелаг и Лабрадор.
Глацијација је удубила средиште штита; после отапања леда настао је Хадсонов залив.
Најважније:
- Обале: веома разуђене; највеће полуострво Аљаска, највеће острво Гренланд, највећи залив Мексички.
- Четири целине: набране планине (запад), раседне планине (исток), низије (средина), Канадски штит (североисток).
- Кордиљери: набране планине уз Тихи океан; највиши врх Мек Денали, 6.190 m.
- Ватрени појас Пацифика: вулкани (Попокатепетл, Оризаба, Света Хелена) и земљотреси; расед Сен Андреас.
- Висоравни и пустиње запада: Велики басен, Колорадо, Мексичка висораван; Мохаве, Блек Рок, Долина смрти (−86 m).
- Апалачи: раседне планине, 2.500 km, богате рудама; Мамутска пећина (630 km).
- Средишња низија: око Мисисипија и Мисурија, 200–300 m; прелази у платое Озарак и Бед Лендс.
- Канадски штит: најстарији део континента; глацијацијом настао Хадсонов залив.
