Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и климатски фактори
- од 8° до 84° СГШ – три топлотна појаса; највише северни умерени
- фактори: географска ширина, рељеф, ваздушне масе, морске струје
- Кордиљери и Апалачи пружају се север–југ, задржавају влажан ваздух – унутрашњост сувља
- „мртва црта“ = меридијан 98° ЗГД: источно листопадне шуме, западно прерије
- Торнадо и ураган
- торнадо (твистер) – ветар у облику левка, судар хладних (Арктик) и топлих маса; брзина ветра и преко 300 km/h, траје пар минута
- ураган – тропски циклон из Мексичког залива, 160 km/h, поплаве
- Морске струје
- хладне (теку ка југу): Лабрадорска, Гренландска, Калифорнијска – лети хладе приобаље
- топле: Голфска (југоисток), Аљаска (северозапад, огранак Курошија) – зими греју
- Климатски типови
- поларна (тундре) и субполарна (тајге) – Арктички архипелаг и север
- умереноконтинентална и континентална – средишњи део, листопадне шуме и прерије
- океанска – обале; средоземна – око Калифорнијског полуострва
- пустињска и полупустињска – источне падине Кордиљера, кактуси; Долина смрти 56 °C
- планинска – врхови Кордиљера; влажна суптропска – Мексички залив, Флорида
- секвоја до 112 m – Приморске и Каскадске планине
- Вертикална зоналност (Средња Америка)
- тијера калиенте 0–1.000 m, темплада 1.000–2.000 m, фрија 2.000–4.000 m (највећа насељеност), хелада 4.000–5.000 m (пашњаци), невада изнад 5.000 m (снег и лед)
- Животиње
- прерије: бизон (угрожен, резервати), којот, пума, белорепи орао
- тајге: гризли
Географска ширина – континент се пружа од 8° до 84° СГШ и обухвата три топлотна појаса.
- Северни умерени појас – највећи део континента.
- Северни хладни појас – крајњи север.
- Жарки појас – крајњи југ.
Рељеф – Кордиљери и Апалачке планине пружају се меридијански (север–југ) и задржавају влажне ваздушне масе, па је унутрашњост сувља.
„Мртва црта“ – меридијан 98° ЗГД до којег допиру влажне ваздушне масе са Атлантског океана; дели влажни исток (листопадне шуме) од сувог запада (прерије).
Ваздушне масе – хладне са Арктика и топле из области око екватора сударају се у унутрашњости континента.
Највише падавина имају југоисток САД, северозападна обала и Средња Америка, а најмање унутрашњост запада и крајњи север.
Торнадо (твистер) – јак олујни ветар у облику левка, настао сударом хладних и топлих ваздушних маса; ветар у њему достиже веома велике брзине (и преко 300 km/h), траје пар минута и има велику разорну моћ.
Ураган – тропски циклон који се формира у Мексичком заливу после наглог пада ваздушног притиска и температуре; дува 160 km/h и изазива поплаве.
Оба ветра узрокују велике материјалне штете и људске жртве.
Хладне струје – теку ка југу и лети снижавају температуру и количину падавина у приобаљу.
- Лабрадорска – североисточна обала.
- Гренландска – око Гренланда.
- Калифорнијска – западна обала.
Топле струје – зими повећавају температуру ваздуха и количину падавина.
- Голфска – југоисточна обала.
- Аљаска – северозападна обала, огранак струје Курошио.
- Поларна – Арктички архипелаг, тундре.
- Субполарна – север, тајге.
- Умереноконтинентална и континентална – средишњи део, листопадне шуме и прерије (северноамеричке степе).
- Океанска – обале Тихог и Атлантског океана.
- Средоземна – око Калифорнијског полуострва.
- Пустињска и полупустињска – источне падине Кордиљера, кактуси.
- Планинска – највиши делови Кордиљера, пашњаци и ливаде.
- Влажна суптропска – Мексички залив, Флорида, јужни делови.
Западни ветрови доносе много падавина на западну обалу, а Кордиљери спречавају продор влажног ваздуха у унутрашњост – зато су на њиховим источним падинама пустиње.
Секвоја – четинар са Приморских и Каскадских планина, висок до 112 m, највеће дрво на свету.
- Долина смрти – најтоплије место у САД, измерено 56 °C.
- Ниске Апалачке планине – умереноконтинентална клима и листопадне шуме.
Вертикална зоналност – смењивање климатских и вегетационих појасева са порастом надморске висине; изражена у Средњој Америци.
- Тијера калиенте (врућа земља), 0–1.000 m – изнад 20 °C, слаба насељеност.
- Тијера темплада (умерена земља), 1.000–2.000 m – 15–20 °C, већа насељеност.
- Тијера фрија (хладна земља), 2.000–4.000 m – око 11 °C, највећа насељеност.
- Тијера хелада (залеђена земља), 4.000–5.000 m – око 0 °C, ливаде и пашњаци.
- Тијера невада, изнад 5.000 m – вечити снег и лед, анекумена.
Живи свет је углавном сличан оном у Европи и Азији.
Бизон – животиња прерија, угрожена, данас живи само у националним парковима и резерватима.
- Прерије: бизони, којоти, пуме, белорепи орао.
- Тајге: гризли (мрки медвед).
Најважније:
- Положај: од 8° до 84° СГШ, три топлотна појаса, највише умерени.
- Рељеф: планине у правцу север–југ задржавају влажан ваздух, унутрашњост је сувља.
- „Мртва црта“: 98° ЗГД – источно листопадне шуме, западно прерије.
- Торнадо и ураган: торнадо настаје сударом хладних и топлих маса, ураган је тропски циклон из Мексичког залива.
- Хладне струје: Лабрадорска, Гренландска, Калифорнијска.
- Топле струје: Голфска и Аљаска (огранак Курошија).
- Климатски типови: поларна, субполарна, умереноконтинентална, континентална, океанска, средоземна, пустињска, планинска, влажна суптропска.
- Вертикална зоналност: од тијера калиенте до тијера неваде у Средњој Америци.
- Животиње: бизон, којот, пума, белорепи орао, гризли.
