Најважније из лекције
План-резиме
- Први становници
- Индијанци – из Азије преко Беринговог мореуза, пре око 30.000 година; од севера ка југу
- Маје (Јукатан), Толтеци и Астеци (Мексичка висораван); покорили их конквистадори
- староседеоци су и Инуити (Ескими) на северу
- Откриће и колонизација
- Лејф Ериксон пре око 1.000 година – Винланд
- после великих географских открића – колонизација, прво источне обале
- 1700: Британија (атлантска обала), Француска (унутрашњост, исток Канаде), Шпанија (Мексико, југ)
- Индијанци потиснути ка западу, данас у резерватима (око 4,9 милиона у Англоамерици)
- Афроамериканци и миграције
- робови из области Гвинејског залива, XVI–XIX век → Афроамериканци
- крај XIX века и између ратова: Кинези, Индуси, Европљани
- унутрашње (економске) миграције: Средња Америка → Англоамерика
- Број становника
- 578 милиона, четврти континент; највише САД и Мексико
- Англоамерика око 1‰ – стационарна пирамида; Средња Америка висок – прогресивна
- густина око 24 ст/km², неравномерно
- Расе, језици, религије
- хетерогено становништво; мелези (мулати, местици, замбоси) на југу
- енглески, француски (Квебек), шпански (Средња Америка)
- протестантизам (САД, Канада), католичанство (југ)
- Градови
- више од 80% у градовима; конурбације и мегалополиси
- Босваш – 800 km уз Атлантик, 45 милиона
- Чикпитс – највећи, око Великих језера, 60 милиона
- Сан-Сан – западна обала, Сан Дијего – Сан Франциско
- Мексико Сити – 16,6 милиона, други на свету; сламови
Северна Америка је насељена последњих 30.000 година, иако су је Европљани открили тек у XV веку.
Индијанци – први народ који је населио континент; дошли су из Азије преко данашњег Беринговог мореуза, најпре населили север, па се због неповољне климе кретали ка југу, све до Јужне Америке.
- Маје – Индијанци на полуострву Јукатан.
- Толтеци, а затим Астеци – Индијанци на Мексичкој висоравни.
- Инуити (Ескими) – староседеоци хладног севера континента.
Конквистадор – шпански освајач Латинске Америке; конквистадори су покорили државе Маја, Толтека и Астека.
Први Европљанин у Северној Америци био је Викинг Лејф Ериксон, пре око 1.000 година: стигао је преко Исланда и Гренланда и земљу назвао Винланд, али Европа за то није сазнала.
Колонизација – насељавање и освајање континента од стране Европљана после великих географских открића; почела је на источној обали.
- Британија – уски појас уз атлантску обалу (1700. године).
- Француска – унутрашњост континента и исток Канаде.
- Шпанија – Мексико, Средња Америка, Флорида и југозапад.
- Северозапад – још неоткривен од стране Европљана.
Резервати – подручја у којима данас живе Индијанци, потиснути ка западу у сукобима са досељеницима.
- У Англоамерици живи око 4,9 милиона Индијанаца; један од највећих резервата је „Јакама“ у савезној држави Вашингтон.
Афроамериканци – потомци негроидног становништва које је од XVI до XIX века довођено са обала Гвинејског залива као робови за рад на плантажама; после укидања ропства остали су у Северној Америци.
Крајем XIX века и између два светска рата континент се брзо насељава – предњаче Кинези, Индуси и становници јужне и средње Европе.
Унутрашње миграције – селидбе из Средње Америке у државе Англоамерике ради бољих услова за живот; по узроку су економске.
Северна Америка има 578 милиона становника – четврти континент на свету. Најнасељеније су САД и Мексико.
- Англоамерика – низак природни прираштај, око 1‰; пирамида САД је стационарног типа (зрело становништво).
- Средња Америка – висок природни прираштај; пирамида Мексика је прогресивног типа (младо становништво).
Густина насељености – у просеку око 24 становника по km²; континент је насељен неравномерно.
Због колонијалних освајања и миграција становништво је хетерогено по раси, језику и вери.
Мелези – мешовити типови људи настали мешањем раса; има их највише у јужним деловима континента.
- Мулати – бела и црна раса.
- Местици – бела и жута раса.
- Замбоси – црна и жута раса.
- Енглески језик – преовлађује; француски – у области Квебек у Канади; шпански – у Средњој Америци.
- Католичанство – на југу; протестантизам – у САД и Канади.
Америчка култура настала је мешањем многих светских култура, уз јак латиноамерички утицај.
У градовима живи више од 80% становништва.
Конурбација – градско подручје настало ширењем и спајањем суседних градова.
Мегалополис – огромно градско подручје настало срастањем више великих градова, као последица интензивне урбанизације.
- Босваш – око 800 km уз обалу Атлантског океана: Бостон, Њујорк, Филаделфија, Балтимор, Вашингтон; око 45 милиона становника.
- Чикпитс – највећи мегалополис, око Великих америчких језера, од Чикага до Питсбурга, са Кливлендом и Детроитом; око 60 милиона становника.
- Сан-Сан – на западној обали, од Сан Дијега до Сан Франциска, са Лос Анђелесом.
Сламови – сиротињска насеља која се шире због досељавања са села.
- Мексико Сити – највећи град Северне Америке и други на свету, после Токија, са 16,6 милиона становника; шире се сламови и расте стопа криминала.
- Други већи градови: Торонто, Монтреал, Ванкувер, Отава, Гвадалахара, Хјустон, Мајами.
Најважније:
- Индијанци: први становници, дошли из Азије преко Беринговог мореуза пре око 30.000 година.
- Маје, Толтеци, Астеци: индијански народи Јукатана и Мексичке висоравни које су покорили конквистадори.
- Лејф Ериксон: Викинг који је пре око 1.000 година стигао до Северне Америке (Винланд).
- Колонизација: до 1700. континент су поделиле Британија, Француска и Шпанија; Индијанци су потиснути у резервате.
- Афроамериканци: потомци робова доведених из области Гвинејског залива (XVI–XIX век).
- Становништво: 578 милиона, четврти континент; густина око 24 ст/km², неравномерно насељен.
- Прираштај: Англоамерика око 1‰ (стационарна пирамида), Средња Америка висок (прогресивна пирамида).
- Хетерогеност: мелези на југу; енглески, француски (Квебек) и шпански језик; протестанти на северу, католици на југу.
- Мегалополиси: Чикпитс (највећи, 60 милиона), Босваш (45 милиона), Сан-Сан.
- Мексико Сити: највећи град континента, 16,6 милиона, са сламовима.
