Најважније из лекције
План-резиме
- Привредна развијеност
- велике разлике између Англоамерике и Средње Америке
- Канада и САД – развијене (САД независне од XVIII, Канада од XIX века), чланице Г7
- Мексико – земља у развоју; већина осталих држава Средње Америке – неразвијене
- Средњу Америку до почетка XX века разарале револуције и грађански ратови
- Примарни сектор
- механизована пољопривреда у Канади и САД – мали удео радне снаге
- од Великих језера до Мексичког залива: соја, кромпир, шећерна репа, памук, дуван, винова лоза, кукуруз и пшеница (САД прве по извозу)
- југ: банане, кафа, шећерна трска
- интензивно сточарство, риболов, шумарство → дрвна индустрија
- тропско дрвеће: махагони, кедар, каучуковац (намештај)
- Секундарни сектор
- индустријализација у одмаклој фази, највише машинска индустрија
- аутомобили: Форд, Крајслер, Џенерал моторс; авиони: Далас, Хјустон, Сијетл (Боинг)
- Детроит губи значај; Силицијумска долина (Калифорнија) – висока технологија (Гугл, Фејсбук, Интел…)
- Мексико – лака индустрија
- Природна богатства
- угаљ – Апалачке и Стеновите планине
- нафта и земни гас – Мексички залив, Калифорнија, Аљаска
- сребро – Мексичка висораван, Мексико први у свету
- експлоатација загађује животну средину; развијени север увози сировине
- Терцијарни сектор
- туризам: НП „Јелоустон“, „Банф“, „Секвоја“, „Колорадо“, Нијагарини водопади
- градови: Њујорк, Вашингтон, Мајами, Хаваји, Холивуд, Сан Франциско
- знаменитости: Кип слободе, Голден Гејт, Бела кућа, Чичен Ица
- Панамеричка саобраћајница – од Канаде до Аргентине
- ваздушни саобраћај – путници; водени – роба
Англоамерика и Средња Америка – две регије Северне Америке са веома различитим нивоом привредног развоја.
- Развијене земље – Канада и САД, чланице групе Г7 (седам најразвијенијих држава света).
- Земље у развоју – пре свега Мексико.
- Неразвијене земље – већина осталих држава Централне Америке и Кариба.
САД су независне од XVIII века, а Канада од XIX века, па су изградиле стабилну привреду; Средњу Америку су до почетка XX века разарале револуције и грађански ратови, што је довело до привредног назадовања.
Механизована пољопривреда – у Канади и САД машине замењују људски рад, па је удео радне снаге у пољопривреди мали.
- Од Великих језера до Мексичког залива – соја, кромпир, шећерна репа, памук, дуван, винова лоза, кукуруз и пшеница.
- Кукуруз и пшеница – САД су прве у свету по њиховом извозу.
- Југ континента (влажна тропска клима) – банане, кафа, шећерна трска, какао; на већим висинама и друге културе.
Интензивно сточарство – гајење великог броја грла на фармама, уз припремљену храну и механизацију.
- Риболов – значајан јер је континент са свих страна окружен океанима.
- Шумарство – заснива се на великим шумским површинама и подстакло је развој дрвне индустрије.
- Тропско дрвеће Средње Америке – махагони, кедар, каучуковац; користи се за израду намештаја.
- На крајњем северу (Аљаска, Канадски архипелаг, око Хадсоновог залива) преовлађују лов и риболов, а јужније широк појас шумарства.
Одмакла фаза индустријализације – индустрија је имала велики значај за развој континента; у Англоамерици су развијене све гране, а највише машинска.
- Аутомобилска индустрија – Форд, Крајслер, Џенерал моторс.
- Авио-индустрија – Далас, Хјустон, Сијетл (Боинг).
- Лака индустрија – нагласак индустрије у Мексику.
Силицијумска долина – светски центар високе технологије у Калифорнији, на западној обали САД.
Стари индустријски центри, попут Детроита, губе значај, а расту центри високе технологије.
- Седишта у Силицијумској долини: Гугл, Фејсбук, Јутјуб, Ибеј, Интел.
- Угаљ – Апалачке и Стеновите планине.
- Нафта и земни гас – Мексички залив, Калифорнија, Аљаска.
- Племенити метали – Мексичка висораван; Мексико је први у свету по производњи сребра.
Експлоатација сировина доноси економску добит, али оставља трајне последице по животну средину. Развијени север много производи и много троши, па увози сировине и производе.
- САД – 1. по извозу пшенице и кукуруза и по производњи земног гаса (2. по залихама), 3. по производњи нафте, 4. по производњи и извозу злата.
- Канада – 1. по извозу дрвне грађе, 2. по резервама уранијума, 3. по залихама нафте.
- Мексико – 1. по производњи сребра; Гватемала – 3. по извозу банана.
Туризам – Северну Америку сваке године посети велики број туриста због природних и антропогених вредности.
- Национални паркови – „Јелоустон“, „Банф“ (Канада), „Секвоја“, „Колорадо“; Нијагарини водопади.
- Градови – Њујорк, Вашингтон, Мајами, Хаваји, Холивуд (Лос Анђелес), Сан Франциско.
- Кип слободе и Емпајер стејт – Њујорк; Голден Гејт – Сан Франциско; Бела кућа – Вашингтон; Канадски национални торањ и Инуксхук – Торонто; Анђео независности – Мексико Сити; Чичен Ица – Јукатан.
Развијени су сви видови саобраћаја; друмски саобраћај има веома густу мрежу путева.
Панамеричка саобраћајница – пут изграђен дуж западне обале, који повезује Северну и Јужну Америку (од Канаде до Аргентине).
- Ваздушни саобраћај – највећи значај у превозу путника.
- Водени саобраћај – најзначајнији у превозу робе.
Најважније:
- Развијеност: Канада и САД су развијене земље (Г7), Мексико је у развоју, а већина осталих држава Средње Америке је неразвијена.
- Пољопривреда: у Англоамерици је механизована; САД су прве у свету по извозу кукуруза и пшенице.
- Средња Америка: тропске културе – банане, кафа, шећерна трска, какао.
- Сточарство: претежно интензивно; важни су и риболов и шумарство.
- Индустрија: одмакла фаза; највише машинска – Форд, Крајслер, Џенерал моторс, Боинг.
- Висока технологија: Силицијумска долина у Калифорнији.
- Сировине: угаљ (Апалачке и Стеновите планине), нафта и гас (Мексички залив, Калифорнија, Аљаска), сребро (Мексико – први у свету).
- Туризам: национални паркови („Јелоустон“, „Банф“), Нијагарини водопади, велики градови.
- Саобраћај: Панамеричка саобраћајница повезује Северну и Јужну Америку.
