Најважније из лекције
План-резиме
- Разуђеност обале
- обале слабо разуђене; највише на југозападу и крајњем југу
- Фолкландска острва (југоисток), Галапагос (северозапад), Чилеански архипелаг (југозапад), Огњена земља (крајњи југ)
- Магеланов пролаз – између копна и Огњене земље, спаја Атлантски и Тихи океан
- Венецуелански залив на северу; Ла Плата на југоистоку – естуар (левкасто ушће без делте)
- Постанак и природне целине
- у време Пангее спојена са Африком, затим део Гондване
- докази: облик обала се уклапа, исти фосили и стене
- три целине: набране планине (запад), раседне планине (исток), низије и висоравни (средиште)
- Анди – набране планине
- наставак Кордиљера, уз Тихи океан, 7.000 km, кроз 7 држава
- Аконкагва – 6.961 m, највиши врх континента
- Алтиплано – друга висораван по површини на свету (прва Тибет)
- Атакама – еолски рељеф, најсувља пустиња (око 3 mm годишње), „пустиња у цвату“
- Ватрени појас Пацифика – земљотреси; вулкани Чимборасо и Котопакси
- Раседне планине
- Бразилске и Гвајанске планине – заравњени врхови, изгледају као висоравни
- Низије и висоравни
- од севера ка југу висина расте
- Амазонија – највећа низија на свету; Ориноко низија; Гранд Чако; низије око Паране и Парагваја
- Патагонија – висораван са активним ледницима; снежна граница
- реке припадају сливу Атлантског океана
Слабо разуђене обале – обале Јужне Америке имају мало залива, полуострва и острва; разуђеност је највећа на југозападу и крајњем југу.
- Фолкландска острва – југоисток, Атлантски океан.
- Галапагос – северозапад, Тихи океан.
- Чилеански архипелаг – југозапад, уз обалу Чилеа.
- Огњена земља – архипелаг на крајњем југу.
- Магеланов пролаз – одваја Огњену земљу од копна и спаја Атлантски и Тихи океан.
- Венецуелански залив – највећи залив на северу.
Естуар – левкасто проширено ушће реке, без делте, јер плима и осека односе нанос.
- Ла Плата – најзначајнији залив на југоисточној обали, естуарског типа; у њега се уливају Парана и Уругвај.
Јужна Америка је у време Пангее била спојена са Африком, затим је била део Гондване, а раздвајањем литосферних плоча постала је засебан континент.
Докази: облик обала Јужне Америке и Африке се уклапа, а на оба континента налазе се исти фосили и исте стене.
Три природне целине рељефа – настале су јер је континент на истоку био повезан са Африком, а на западу лежи Ватрени појас Пацифика:
- набране планине на западу – Анди;
- раседне планине на истоку – Бразилске и Гвајанске планине;
- низије и висоравни у средишњем делу.
Анди – наставак планинског венца Кордиљера, уз обалу Тихог океана, дуги 7.000 km.
- Аконкагва – највиши врх континента, 6.961 m.
- Алтиплано – висораван у најширем делу Анда, друга по површини на свету (после Тибета).
- Атакама – пустиња, еолски облици рељефа; најсувља на свету, око 3 mm падавина годишње.
- Ватрени појас Пацифика – чести земљотреси и вулканске ерупције.
Анди пролазе кроз седам држава: Венецуелу, Колумбију, Еквадор, Перу, Боливију, Чиле и Аргентину.
- Познати вулкани у Еквадору: Котопакси (активан) и Чимборасо (угашен).
- „Пустиња у цвату“ – после ретке кише семенке у Атаками оживе и пустиња процвета.
Раседне планине – на истоку континента: Бразилске и Гвајанске планине.
Спољашње силе су заравниле њихове врхове, па изгледају као висоравни изнад којих се уздижу истоимене раседне планине.
Налазе се у средишту континента, између раседних и набраних планина; од севера ка југу надморска висина постепено расте.
- Амазонија – највећа низија на свету, око реке Амазон.
- Низија око Ориноко – мања, северно од Амазоније.
- Гранд Чако – низија јужно од Амазоније.
- Низије око Паране и Парагваја – мање низије.
- Патагонија – висораван на крајњем југу, са активним ледницима.
Снежна граница – висина изнад које се снег задржава током целе године; изнад ње настају ледници.
- Амазон, Ориноко, Парана и Парагвај припадају сливу Атлантског океана.
Најважније:
- Обале: слабо разуђене; највише на југозападу – Чилеански архипелаг, Огњена земља, Магеланов пролаз.
- Остали елементи: Фолкландска острва, Галапагос, Венецуелански залив и естуар Ла Плата.
- Постанак: била спојена са Африком (Пангеа, Гондвана), затим се одвојила кретањем литосферних плоча.
- Три целине: набране планине на западу, раседне на истоку, низије и висоравни у средишту.
- Анди: 7.000 km, највиши врх Аконкагва (6.961 m), висораван Алтиплано.
- Атакама: најсувља пустиња света, око 3 mm падавина годишње.
- Вулкани: Ватрени појас Пацифика – Чимборасо и Котопакси.
- Раседне планине: Бразилске и Гвајанске, са заравњеним врховима.
- Низије: Амазонија (највећа на свету), Ориноко, Гранд Чако; на југу висораван Патагонија са ледницима.
