Најважније из лекције
План-резиме
- Океанија – положај и подела
- више од 10.000 острва у Тихом океану, више од 12 милиона становника
- три архипелага: Меланезија, Микронезија, Полинезија
- са Аустралијом око 8,5 милиона km²
- екватор и 180° меридијан – све четири хемисфере
- Изолованост и колонизација
- најизолованија острва на свету (лет до Окланда 5 ч, до Париза 20 ч)
- колонизација крајем XIX века: Француска, Велика Британија, САД, Немачка
- независност већином 1970–1980.; данас 13 независних и 8 зависних држава
- Постанак острва
- континентална – одвојени делови копна (Нова Гвинеја, Нови Зеланд)
- вулканска – Ватрени појас Пацифика; Хаваји (Мауна Лоа, Мауна Кеа)
- коралска (атоли) – скелети корала у облику прстена, у средини лагуна
- Зеландија – потопљени континент (93% испод мора)
- Клима, вегетација, привреда
- екваторијална клима, тропске кишне шуме и саване
- банане, манго, кокосова палма, хлебно и каучуково дрво
- неразвијене државе (осим Новог Зеланда): пољопривреда, риболов
- најразвијенији туризам; развијен авионски саобраћај
- Меланезија („црна острва“)
- више од 90% копна и око 80% становника Океаније
- староседеоци Папуанци
- Папуа Нова Гвинеја, Соломонова острва, Нова Каледонија, Фиџи
- Микронезија („ситна острва“)
- око 2.500 острва, око 530.000 становника, северно од Меланезије
- Маршалска и Маријанска острва, Кирибати, Палау
- Маријански ров – 11.034 m
- Полинезија („многобројна острва“)
- преко 1.000 острва, највећа површина, око 6 милиона становника
- троугао Хаваји – Нови Зеланд – Ускршње острво
- староседеоци Маори
Океанија – заједнички назив за више од 10.000 углавном малих острва у Тихом океану, са више од 12 милиона становника.
Архипелаг – група острва. Океанија је подељена на три архипелага:
- Меланезија – „црна острва“, југозападни део Тихог океана.
- Микронезија – „ситна острва“, северно од Меланезије.
- Полинезија – „многобројна острва“, највећа по површини.
Површина Океаније са Аустралијом износи око 8,5 милиона km². Кроз Океанију пролазе екватор и 180° меридијан, па лежи на све четири хемисфере.
Острва Океаније су најизолованија на свету, па су последња истражена и освојена.
- Лет од северног дела Полинезије: до Окланда 5 ч, Лос Анђелеса 7.30 ч, Сантијага 10 ч, Токија 11 ч, Париза 20 ч.
- Крај XIX века – колонизују их Француска, Велика Британија, САД и Немачка.
- После Првог светског рата – немачке колоније под управом Јапана.
- После Другог светског рата – већином острва управљају Уједињене нације.
- 1970–1980. – највећи број острва добија независност.
Данас: 13 независних и 8 зависних држава; највише је прекоморских територија Француске и САД, а по једна територија припада Чилеу и Уједињеном Краљевству.
Континентална острва – делови копна одвојени од континента; највећа су Нова Гвинеја и Нови Зеланд.
Вулканска острва – настају у Ватреном појасу Пацифика: лава из подводних ерупција гради вулканску купу која израсте изнад мора.
- Хаваји – вулкани Мауна Лоа и Мауна Кеа.
Коралска острва (атоли) – острва органског порекла, настала таложењем кречњачких скелета угинулих корала, најчешће у облику прстена.
Лагуна – водени басен у средини атола.
Атоли су веома ниски; подводну основу им често чине вулканска узвишења океанског дна.
Зеландија – потопљени континент (93% испод нивоа мора) од Новог Зеланда до Нове Каледоније; од Антарктика се одвојила пре 100, а од Аустралије пре 80 милиона година.
Екваторијална клима – високе температуре током целе године; заступљена на већини острва.
- Тропске кишне шуме – са порастом надморске висине прелазе у саване.
- Културе – банане, манго, кокосова палма, хлебно и каучуково дрво.
Острвске државе су привредно неразвијене (изузетак Нови Зеланд). Главне делатности су пољопривреда и риболов.
Туризам – најразвијенија делатност, због повољне климе, топлог мора и природних лепота.
Саобраћај је развијен, посебно авионски – најлакши начин да се стигне до острва.
Југозападни део Тихог океана; више од 90% копнене површине и око 80% становника Океаније.
Папуанци – староседеоци Меланезије; по тамној боји њихове коже архипелаг је назван „црна острва“.
- Највећа острва: Папуа Нова Гвинеја, Соломонова острва, Нова Каледонија, Фиџи.
Нова Гвинеја је друго острво по површини на свету: западни део припада Индонезији, а источни је држава Папуа Нова Гвинеја („папуа“ – „коврџав“).
Микронезија – „ситна острва“: око 2.500 коралних и вулканских острва северно од Меланезије, око 530.000 становника.
- Маршалска острва, Маријанска острва, Кирибати, Палау.
- Маријански ров, југозападно од Гвама – највећа дубина светског океана, 11.034 m.
Полинезија – „многобројна острва“: преко 1.000 острва на обе хемисфере, највећа површина, око шест милиона становника.
- Полинезијски троугао – Хаваји (север), Нови Зеланд (југозапад), Ускршње острво (југоисток).
- Маори – староседеоци Полинезије, најбројнији на Новом Зеланду.
Острва Полинезије су вулканског и коралског порекла, осим Новог Зеланда – највећег острва, на коме је истоимена држава.
Најважније:
- Океанија: више од 10.000 острва у Тихом океану, више од 12 милиона становника.
- Архипелази: Меланезија („црна острва“), Микронезија („ситна острва“) и Полинезија („многобројна острва“).
- Положај: кроз Океанију пролазе екватор и 180° меридијан – лежи на све четири хемисфере.
- Изолованост: најизолованија острва на свету, колонизована тек крајем XIX века; независност већином 1970–1980.
- Постанак острва: континентална (Нова Гвинеја, Нови Зеланд), вулканска (Хаваји) и коралска – атоли са лагуном.
- Клима: претежно екваторијална; тропске кишне шуме и саване; банане, манго, кокосова палма.
- Староседеоци: Папуанци у Меланезији, Маори у Полинезији.
- Маријански ров: највећа дубина светског океана, 11.034 m, у Микронезији.
- Привреда: неразвијена (осим Новог Зеланда); пољопривреда и риболов, а највише туризам и авионски саобраћај.
