Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- јужно од јужног поларника, окружен Јужним океаном, у средишту Јужни пол
- веома изолован: Јужна Америка 800 km, Аустралија 2.900 km, Африка 3.400 km
- 14 милиона km² – пети континент; најхладнији, најсувљи, најветровитији, најслабије насељен
- 98% под ледом (просечно 1,6 km) → међу континентима са највећом просечном висином (2.200 m)
- име од грчког antarktike – „супротно од севера“
- Откривање и истраживање
- Меркатор 1587 – прва (непрецизна) карта
- Џејмс Кук 1771 – Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва, стао на 71° ЈГШ
- Михаил Лазарев – 28. 1. 1820. прва експедиција на обали
- Роалд Амундсен – Китов залив (Росово море), 55 дана пешке, 14. 12. 1911. на Јужном полу
- Рељеф
- Трансантарктичке планине (између Веделовог и Росовог мора) → Западни и већи Источни Антарктик
- средишња висораван 2.000–3.000 m; на ободу вулкани
- Еребус – најјужнији активни вулкан, 3.794 m, језеро лаве
- Клима
- поларна: зима око 9 месеци, лето око 3 месеца
- поларни дан (лети сунце 24 сата) и поларна ноћ (зими сунце испод хоризонта)
- ветрови преко 300 km/h, мало падавина → ледена пустиња
- „Восток“ – −89,2 °C, најнижа температура на Земљи
- Живи свет и становништво
- тундра само на Антарктичком полуострву
- китови, фоке, рибе, албатроси, пингвини
- једини ненасељени континент – 1.000–4.000 истраживача
- Ресурси и привреда
- угаљ (Трансантарктичке планине), нафта (Росово море), злато, сребро, бакар, гвожђе
- једина делатност риболов; китолов од почетка XX века (ограничен конвенцијом); туризам
- Научна истраживања
- Уговор о Антарктику 1959 (12 земаља) – резерват за мир и науку, забрањена експлоатација, само истраживачке станице
- 8 сектора: Норвешка, Аустралија, Француска, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство, Аргентина, Чиле + један ничији
- на Јужном полу нема временских зона; станице користе време својих држава
Антарктик – веома изолован континент, који заузима простор јужно од јужног поларника; са свих страна га окружује Јужни океан, а у средишту му је Јужни пол.
- Удаљеност од суседних континената – Јужна Америка око 800 km, Аустралија око 2.900 km, Африка око 3.400 km (за поређење, Србија је од севера до југа дуга око 500 km).
- Површина – 14 милиона km², пети континент по величини.
- Лед – покрива око 98% површине, просечне дебљине 1,6 km.
- Просечна надморска висина – око 2.200 m, што га због леденог покривача сврстава међу континенте са највећом просечном висином.
- Назив – од грчке речи antarktike, „супротно од севера“.
Антарктик је најхладнији, најсувљи, најветровитији и најслабије насељен континент света.
Још су стари Грци веровали да на крајњем југу постоји копно, али нису знали какво је и колико је велико.
- Меркатор – картограф који је 1587. први уцртао Антарктик на карти света, али непрецизно (огромна јужна земља).
- Џејмс Кук – 1771. открио Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва; због ветрова и ледених санти стао на 71° ЈГШ.
- Михаил Лазарев – капетан руске експедиције која је 28. јануара 1820. прва стигла на обалу Антарктика.
- Роалд Амундсен – Норвежанин који се 1911. искрцао у Китовом заливу у Росовом мору и после 55 дана пешачења, 14. децембра 1911, први стигао до Јужног пола.
- До средине XX века на Антарктику су биле 202 експедиције, све са циљем да стигну до Јужног пола.
Трансантарктичке планине – планине између Веделовог и Росовог мора које деле континент на Западни и Источни Антарктик.
- Источни Антарктик – већи део континента.
- Висораван – у средишњем делу, висока од 2.000 до 3.000 m.
- Вулкани – угашени и активни, у ободним деловима.
- Еребус – најактивнији вулкан Антарктика и најјужнији активни вулкан на Земљи, на Росовом острву; висок 3.794 m, са језером лаве у кратеру.
Поларна клима – клима са само два годишња доба: дугом, оштром зимом (око девет месеци) и кратким, хладним летом (око три месеца).
- Поларни дан – лети сунце сија 24 сата дневно.
- Поларна ноћ – зими се сунце не подиже изнад хоризонта.
- Ледена пустиња – назив за Антарктик, јер су падавине изузетно ретке.
Ветрови достижу брзину већу од 300 km/h. У станици „Восток“ измерена је најнижа температура ваздуха на Земљи – −89,2 °C.
- „Восток“: најтоплији су децембар и јануар (око −31 °C), најхладнији август (−67,8 °C); падавина има само 1–2 mm месечно.
- Годишња доба су обрнута у односу на наша: лето је од децембра до фебруара.
Тундра – ниска вегетација без дрвећа; на Антарктику расте само на Антарктичком полуострву, најближем Јужној Америци, где су прилике нешто блаже.
- Животињски свет – китови, фоке, рибе, албатроси; посебност су пингвини.
- Становништво – Антарктик је једини ненасељени континент; живе на њему само истраживачи, од 1.000 до 4.000, зависно од доба године.
Антарктик је изузетно богат рудама, али је њихово искоришћавање забрањено.
- Угаљ – велике залихе око Трансантарктичких планина, веће од залиха САД.
- Нафта – велика налазишта испод Росовог мора.
- Племенити и обојени метали – злато, сребро, бакар.
- Руда гвожђа – најзаступљенији црни метал.
Риболов – једина привредна делатност на Антарктику; уз њега од почетка XX века и китолов.
- Највише китова лови се у Росовом мору; месо се прерађује на бродовима-фабрикама, а од сала се прави маргарин и сапун.
- Лов на китове ограничава међународна конвенција.
- Туризам – туристи посећују Антарктик на неколико сати.
Уговор о Антарктику – споразум који је 1959. потписало 12 земаља; Антарктик је проглашен природним резерватом посвећеним миру и науци.
- Забрањено – свака експлоатација.
- Дозвољено – само постављање научних истраживачких станица.
- Осам сектора – један ничији, остали припадају Норвешкој, Аустралији, Француској, Новом Зеланду, Уједињеном Краљевству, Аргентини и Чилеу.
- На Јужном полу нема временских зона јер се ту секу сви меридијани; истраживачке станице користе локално време држава којима припадају.
Најважније:
- Положај: јужно од јужног поларника, окружен Јужним океаном, у средишту Јужни пол; најближи му је Јужна Америка (800 km).
- Величина: 14 милиона km², пети континент; 98% под ледом дебљине 1,6 km, просечна висина 2.200 m.
- Истраживачи: Меркатор (1587, прва карта), Кук (1771, острва), Лазарев (1820, прва обала), Амундсен (14. 12. 1911, Јужни пол).
- Рељеф: Трансантарктичке планине деле континент на западни и већи источни део; висораван 2.000–3.000 m; вулкан Еребус.
- Клима: поларна, два годишња доба, поларни дан и поларна ноћ, ветрови преко 300 km/h, ледена пустиња.
- Рекорд: −89,2 °C у станици „Восток“ – најнижа температура на Земљи.
- Живи свет: тундра само на Антарктичком полуострву; китови, фоке, рибе, албатроси, пингвини.
- Становништво: једини ненасељени континент, 1.000–4.000 истраживача.
- Привреда: богат угљем, нафтом, металима; једина делатност риболов (и китолов), све више туризам.
- Уговор о Антарктику (1959): природни резерват за мир и науку, забрањена експлоатација, осам сектора.
