Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и назив
- Арктик – северна поларна област, није континент
- преко 70% чини залеђени Северни ледени океан, остатак – обале Северне Америке, Европе и Азије
- средиште: Северни пол (700 km од севера Гренланда)
- грчко arktos – „север“ или „медвед“ (звезда сазвежђа Мали медвед, 1° од пола)
- Истраживање и границе
- Роберт Пири (Американац) – први на Северном полу, 6. април 1909.
- граница: северни поларник (математички положај) или јулска изотерма од 10 °C (клима и вегетација)
- Клима и лед
- просечна надморска висина свега 2 m
- кратка лета, мало изнад 0 °C → ледене санте (види се само 10%) – опасне за бродове (Титаник, 1.517 жртава)
- топла Голфска струја ублажава температуру и олакшава пловидбу
- годишња доба обрнута у односу на Антарктик (Вадсе – Новолазаревска)
- Живи свет
- тундра на југу, остало вечити снег и лед
- копно: ирваси, поларни медведи, поларне лисице, поларне сове, зечеви
- океан: моржеви, фоке, нарвали
- Становништво и ресурси
- стална насеља, мало становника: Инуити (С. Америка, Гренланд), Лапонци/Сами (Европа), Јакути (Русија)
- риболов, лов на фоке, узгајање ирваса; рударство, туризам
- нафта и земни гас: Аљаска, Гренланд, Сибир
- Северни морски пут – западна Европа – Далеки исток, 4.536 km, око 150 дана годишње
- Савремена истраживања
- право полажу Русија, Финска, Норвешка, Исланд, Канада, САД (Аљаска), Данска (Гренланд) – 320 km ка унутрашњости
- лед се топи (2017. мањи од просека 1981–2010); отапање: море +7,5 m (Арктик), +60 m (Антарктик)
Арктик – северна поларна област; није засебан континент.
- Северни ледени океан – његова залеђена површина чини више од 70% Арктика.
- Копнени део – најсеверније обале Северне Америке, Европе и Азије.
- Северни пол – средиште Арктика, око 700 km од најсеверније тачке Гренланда.
Назив потиче од грчке речи arktos – по једном тумачењу значи „север“, а по другом „медвед“. Морепловци су се оријентисали по најсјајнијој звезди сазвежђа Мали медвед, удаљеној 1° од Северног пола.
Роберт Пири – Американац који је први стигао до Северног пола, 6. априла 1909. године.
Крајем XIX и почетком XX века многи истраживачи желели су да освоје и истраже Северни пол.
- Северни поларник – граница Арктика према математичком положају.
- Јулска изотерма од 10 °C – граница према природно-географским одликама (клими и вегетацији).
Просечна надморска висина Арктика је свега 2 метра, јер га највећим делом чини залеђени океан.
Ледене санте – делови леденог покривача који се лети (температура мало изнад 0 °C) одвоје и плутају северним Атлантиком; опасне су за пловидбу јер се види само 10% њихове површине.
Голфска струја – топла морска струја која ублажава температуру океана и олакшава пловидбу.
- Брод Титаник, тада највећи путнички брод, на првом путовању из Европе у Северну Америку ударио је у ледену санту и потонуо – погинуло је 1.517 људи.
- Вадсе (70° СГШ) има најтоплије месеце јул и август, а Новолазаревска (70° ЈГШ) тада има најхладније – годишња доба на хемисферама су обрнута.
Тундра – вегетација најјужнијих делова Арктика; остали делови су под вечитим снегом и ледом.
- Копнене животиње – ирваси, поларни медведи, поларне лисице, поларне сове, зечеви.
- Животиње у океану – моржеви, фоке, нарвали.
Животињски свет Арктика је нешто богатији него на Антарктику.
- Нарвал – „једнороги кит“.
На Арктику постоје стална насеља (екумена), али је број становника мали.
- Инуити (Ескими) – северноамерички део и Гренланд.
- Лапонци (Сами) – европски део.
- Јакути и друге мање етничке групе – азијски (руски) део.
Главна занимања су риболов, лов на фоке и узгајање ирваса; развијају се рударство и туризам.
- Нафта и земни гас – север Аљаске, Гренланда и Сибира.
- Руде: угаљ, злато, сребро, бакар, гвожђе.
Северни морски пут – најкраћи морски пут између западне Европе и Далеког истока, дуг 4.536 km; користи се око 150 дана годишње; довео је до изградње лука у Сибиру и привредног развоја тог дела Русије.
Право на Арктик полажу Русија, Финска, Норвешка, Исланд, Канада, САД (преко Аљаске) и Данска (преко Гренланда).
Међународни споразум – свака од ових држава има право да од своје територије зађе 320 km у унутрашњост Арктика.
Лед на Арктику се смањује: 13. септембра 2017. био је знатно мањи од просечног септембарског минимума у периоду 1981–2010.
- Отапање целог леда Арктика подигло би ниво светског мора за 7,5 m, а леда Антарктика за 60 m.
Најважније:
- Арктик: северна поларна област, није континент – преко 70% чини залеђени Северни ледени океан.
- Северни пол: средиште Арктика; први је до њега стигао Роберт Пири 1909. године.
- Границе: северни поларник (математички) или јулска изотерма од 10 °C (клима и вегетација).
- Лед и море: просечна висина 2 m; ледене санте угрожавају пловидбу, а топла Голфска струја је олакшава.
- Живи свет: тундра на југу; ирваси, поларни медведи, лисице, сове и зечеви на копну, моржеви, фоке и нарвали у мору.
- Становништво: Инуити, Лапонци (Сами) и Јакути; риболов, лов на фоке, узгој ирваса.
- Ресурси: нафта и земни гас (Аљаска, Гренланд, Сибир), рударство и туризам.
- Северни морски пут: 4.536 km између западне Европе и Далеког истока, око 150 дана годишње.
- Истраживања: седам држава полаже право на Арктик (320 km ка унутрашњости); лед се повлачи.
