Најважније из лекције
План-резиме
-
Војска устаничке Србије
- Народна војска
- Чинили су је сви пунолетни мушкарци, организовани територијално (по кнежинама и нахијама) под командом војвода.
- Носили су народну ношњу, дуге бркове и косу везану у перчин испод шубаре или капе.
- Регуларна војска (1808)
- Карађорђе уводи стајаће војне јединице.
- Чинови: Вожд, Војвода, Буљубаша, Каплар.
- Наоружање: пушке, пиштољи (кубуре), сабље и јатагани.
- Прилив добровољаца са целог Балкана (нпр. Зека Буљубаша и „голи синови” у бици на Засавици 1813. године).
- Народна војска
-
Судство
- Организација судске власти
- Сеоски судови – у сваком селу.
- Магистрати – нахијски судови у седиштима нахија.
- Велики суд народни – основан 1808. године при Правитељствујушчем совјету као највиши суд.
- Спровођење реда: Увођење сеоских полицајаца/стражара (пандура).
- Организација судске власти
-
Дипломатија устаничке Србије
- Османско царство
- Ичков мир (1806): Тражена верска слобода, смањење османске војске и самостално прикупљање пореза уз плаћање харача султану.
- Одбацивање мира (март 1807): Скупштина одбија споразум због избијања Руско-турског рата крајем 1806. године.
- Русија
- Најзначајнији спољни савезник током рата (1804–1813); заједничко ратовање од 1807. до Букурешког мира 1812. године.
- Остале дипломатске мисије
- Аустрија: Неуспешне мисије (1804, 1809, 1810, 1811).
- Француска: Неуспешна мисија Рада Вучинића у Паризу (1810–1814) због противљења Наполеона српско-руском савезу.
- Османско царство
-
Школство, култура и црква
- Основно образовање
- Отварање основних школа у варошима и селима са учитељима из Хабзбуршке монархије.
- Предмети: веронаука, читање, писање и основни рачун (до 1813. године радило је 40 школа са око 1.500 ученика).
- Велика школа у Београду (1808)
- Највиша образовна установа за будуће државне службенике, коју је основао Иван Југовић.
- Истакнути ученик: Вук Стефановић Караџић.
- Престанак рада установе након слома устанка 1813. године.
- Црквени живот: Обнова цркава и манастира (који су служили и као болнице за рањенике) уз помоћ Срба из дијаспоре (дар црква-шатор из Аустрије).
- Основно образовање
Лекција кроз датуме
1804 г. | Почетак Првог српског устанка и првих дипломатских мисија
Почетак устанка против османске власти током ког су српски устаници почели да упућују прва дипломатска изасланства у Аустрију и Русију.
1805 г. | Долазак Ивана Југовића у Србију
Иван Југовић прелази из Хабзбуршке монархије у Србију где постаје писар и секретар Правитељствујушчег совјета, а касније и оснивач Велике школе.
1806 г. | Потписивање Ичковог мира
Српски устаници и Порта потписали су споразум назван по дипломати Петру Ичку, којим је устаницима обећана слобода вере, самостално прикупљање дажбина и смањење османске војске, уз признање султанове врховне власти. Ово уједно означава и крај прве фазе преговора са Османским царством (1804–1806).
1806 г. | Објава рата Руског царства Османском царству
Крајем године Русија објављује рат Османском царству, што је устанике охрабрио да рачунају на руску помоћ у остваривању пуне државне независности.
март 1807 г. | Одбацивање Ичковог мира на Скупштини
На заседању Скупштине устаници су одбили да прихвате Ичков мир и одлучили да на позив Русије наставе оружану борбу.
1807 г. | Почетак заједничког српско-руског ратовања
Почетак периода војног савезништва и заједничких операција устаничке Србије и Русије против Османског царства.
6 май 1808 г. | Налог шабачког магистрата о гоњењу хајдука
Забелешка из Протокола шабачког магистрата којом се наређује уређење пандура за терање хајдука, под претњом одговорности пред Карађорђем и Судом народним.
1808 г. | Установљење регуларне војске
Вожд Карађорђе је установио регуларну војску, коју су чиниле сталне јединице војника који су се бавили искључиво војничким позивом.
1808 г. | Оснивање Велике школе у Београду
Захваљујући Ивану Југовићу, основана је Велика школа, највиша образовна установа у устаничкој Србији у којој су се ученици спремали за државну службу.
1808 г. | Оснивање Великог суда народног
Велики суд народни постаје највиша судска установа у устаничкој Србији и делује као део Правитељствујушчег совјета.
1810 г. | Почетак дипломатске мисије Рада Вучинића у Француској
Карађорђев изасланик Радо Вучинић одлази у Париз како би покушао да успостави сарадњу са Француском, која је нерадо гледала на српско-руско савезништво.
1812 г. | Крај заједничког ратовања Србије и Русије
Означава крај периода (1807–1812) у ком су српски устаници и Русија заједнички ратовали против Османског царства.
1813 г. | Битка на Засавици
Тешка битка у којој се херојством посебно истакао Зека Буљубаша, који је предводио добровољце без имовине познате као "голи синови".
1813 г. | Слом Првог српског устанка
Крај Првог српског устанка. Војни слом довео је до прекида рада свих школа у Србији (којих је тада било 40) и одласка многих истакнутих личности у емиграцију, укључујући Вука Стефановића Караџића који прелази у Беч. Ово уједно означава и крај руске дипломатске мисије (1804–1813).
1814 г. | Крај дипломатске мисије Рада Вучинића у Француској
Завршетак периода (1810–1814) током ког је српски изасланик Радо Вучинић у Паризу узалудно чекао пријем код Наполеона и других француских званичника.
Војска
Оружане снаге устаничке Србије чиниле су темељ новостворене државе и делиле су се на два дела:
- Народна војска: Обухватала је све пунолетне мушкарце организоване према територијалној подели (кнежине и нахије) под командом војвода. Борци су носили традиционалну одећу и сопствено оружје.
- Регуларна војска: Сталне војне јединице које је 1808. године основао вожд Карађорђе ради стварања професионалног војног кадра.
Устаници су користили лако наоружање (пушке, кубуре, сабље и јатагане), а командну структуру су чинили чинови: вожд, војвода, буљубаша и каплар. У борбама су учествовали и многи добровољци са целог Балкана, међу којима су се храброшћу нарочито истакли Зека Буљубаша и његови добровољци („голи синови”) у бици на Засавици 1813. године.
Судови
Упоредо са развојем устаничке власти успостављена је и хијерархија судских тела:
- Сеоски судови: Најнижи ниво судства задужен за локалне спорове.
- Магистрати: Судови основани у нахијским средиштима.
- Велики суд народни: Утемељен 1808. године као највиша судска инстанца, која је деловала у оквиру Правитељствујушчег совјета.
За спровођење судских налога, безбедност и сузбијање хајдучије били су задужени пандури.
Дипломатија устаничке Србије
У циљу очувања ратних успеха и стицања аутономије или независности, устаници су од 1804. године водили интензивну дипломатску активност:
- Преговори са Османским царством: Завршени су 1806. године склапањем Ичковог мира (посредством Петра Ичка), којим је Србији понуђена широка самоуправа и смањење османског војног присуства уз плаћање трибута и признање султанове врховне власти.
- Савезништво са Русијом: Након избијања Руско-турског рата крајем 1806. године, српска Скупштина је у марту 1807. године одбацила Ичков мир и у савезу са Царском Русијом наставила ратне операције све до 1812. године (Букурешки мир). Русија је била најзначајнији спољнополитички ослонац устаника.
- Односи са осталим силама: Изасланства су редовно слата у Аустрију, док су дипломатски напори у Француској (мисија Рада Вучинића од 1810. до 1814. године) остали без успеха услед геополитичког ривалства великих сила.
Школе
У ослобођеним деловима земље паралелно са државним апаратом развијао се и школски систем:
- Основне школе: Отваране су по селима и варошима, а наставни кадар су углавном чинили Срби пребегли из Хабзбуршке монархије. Ученици су учили читање, писање, рачун и веронауку. До 1813. године основано је око 40 школа са приближно 1.500 ђака.
- Велика школа: Основана је у Београду 1808. године на иницијативу Ивана Југовића ради школовања чиновника и дипломата новог државног апарата. Њен најистакнутији ђак био је Вук Стефановић Караџић.
Слом устанка 1813. године означио је крај рада ових образовних установа. Током овог периода вршена је и обнова православних манастира и цркава, које су често служиле као болнице за рањене борце.
