Најважније из лекције
План-резиме
-
Положај Срба под османском влашћу у XIX веку
- Територије: Босна, Херцеговина, Рашка област, Стара и јужна Србија (Косово и Метохија), северни делови данашње Северне Македоније.
- Друштвени статус: Потчињена хришћанска раја; кметови (чивчије) радили су на приватним имањима ага и бегова (читлуцима), изложени тешким феудалним наметима и насиљу.
-
Прилике и сукоби у Босанском пашалуку
- Војно-управно уређење: Погранична провинција подељена на капетаније ради одбране границе према Аустрији.
- Отпор босанских феудалаца Портиним реформама:
- 1831–1832. године: Побуна ага и бегова коју је предводио Хусеин-капетан Градашчевић (победа побуњеника на Косову 1831, пораз 1832. и укидање капетанија).
- 1850. године: Омер-паша Латас дефинитивно слама отпор босанског племства, чиме они губе привилегије и политички утицај.
- Устанци и буне српског народа:
- 1809. година: Јанчићева буна у босанској Посавини (подстакнута Првим српским устанком).
- 1852–1862. године: Устанак у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића (тражили олакшање дажбина и задржавање оружја).
- 1859. година: Донета Саферска наредба ради регулисања и ублажавања односа између чивчија и феудалаца.
- 1875. година: Невесињска пушка – устанак у Херцеговини (у Босни учествовао Петар Карађорђевић под именом Петар Мркоњић) који је покренуо Велику источну кризу (1875–1878).
- Исход: На Берлинском конгресу 1878. године Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину (власт трајала до 1918).
-
Срби у Старој Србији и јужним областима
- Појам „Стара Србија”: Обухвата историјске средњовековне центре (Рашку, Косово, Метохију, делове Северне Македоније); термин увео Вук Караџић 1820. године.
- Ослободилачки покрети:
- Сталне буне и тежња ка уједињењу након стицања аутономије Кнежевине Србије 1830. године.
- 1874. година: Оснивање тајног одбора у Нишу за припрему ослобођења.
- Исход: Српска војска је у јануару 1878. године ослободила Ниш и јужне делове Србије током Српско-турских ратова.
Лекција кроз датуме
19. век | Почетак XIX века (Срби под османском влашћу)
Почетак историјског периода обрађеног у лекцији. Срби изван Кнежевине Србије и Црне Горе живели су под османском влашћу у Босни, Херцеговини, Рашкој области, јужним деловима данашње Србије и северним деловима данашње Северне Македоније.
1809. | Јанчићева буна
Буна у босанској Посавини подстакнута догађајима у устаничкој Србији, названа по предводнику, трговцу Јови Јанчићу. Устаници су поражени након дуже од две недеље отпора.
1820. | Прво помињање појма Стара Србија
Вук Стефановић Караџић је први употребио појам "Стара Србија" којим су означене територије средњовековне српске државе. Од средине XIX века овај појам постаје општеприхваћен.
1830. | Србија стиче аутономан статус
Стицањем аутономије и успостављањем граница између Кнежевине Србије и Османског царства, учестале су буне Срба под османском влашћу који су желели уједињење са Кнежевином Србијом.
1831. | Побуна босанских ага и бегова
Босанске аге и бегови, који су се опирали реформама Порте, подижу побуну под вођством Хусеин-капетана Градашчевића и на Косову односе победу над султановом војском.
1832. | Гушење побуне босанских ага и бегова
Османско царство је узвратило ударац и поразило побуњенике. Хусеин-капетан је одведен у Цариград, а након угушене побуне укинуте су капетаније.
1848. | Изградња куће Христе Јовановића у Пироту
Пиротски трговац Христа Јовановић (Мали Риста) саградио је луксузну кућу која представља значајан архитектонски споменик, а у коју је касније (1953) смештен Музеј Понишавља.
1850. | Извештај Жерома Адолфа Бланкија
Објављено је "Известије о стању народа у европској Турској" у којем се описује тежак положај раје (хришћанских поданика) и насиље које су трпели од стране Османлија.
1850. | Слом отпора босанских ага и бегова
Портин официр Омер-паша Латас коначно је сломио отпор босанских ага и бегова реформама, након чега су они изгубили своје феудалне привилегије и политички значај.
1852. | Почетак буне Луке Вукаловића
У Херцеговини избија буна под вођством Луке Вукаловића. Устаници су захтевали лакше феудалне обавезе и одбили су да предају лично оружје османским властима.
1852. | Први напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Османски војсковођа Омер-паша Латас извео је први од своја два војна похода против Црне Горе.
1859. | Доношење Саферске наредбе
Порта је издала Саферску наредбу за Босански пашалук којом су прописани односи између чивчија (кметова) и турских феудалаца, строго забрањујући одређене злоупотребе и бесплатно узимање хране.
1861. | Други напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Почетак другог војног похода Омер-паше Латаса на Црну Гору који се водио током 1861. и 1862. године.
1862. | Крај буне Луке Вукаловића
Након пораза Црне Горе која је под притиском Порте ускратила помоћ, устанак у Херцеговини је угушен, а Лука Вукаловић је био приморан да склопи споразум са Турцима.
1865. | Нови покушај устанка Луке Вукаловића
Лука Вукаловић поново покушава да подигне устанак против османске власти, али без успеха, након чега се сели у Русију.
1874. | Припреме за ослобођење Ниша
Угледни људи из Ниша и околине убрзали су припреме за ослобођење успостављањем тајне сарадње са властима у Кнежевини Србији.
1875. | Невесињска пушка и почетак Велике источне кризе
Нападом на турски караван код Невесиња избио је нови устанак Срба у Херцеговини који се брзо проширио на Босну. Овим устанком започела је Велика источна криза (1875–1878).
јануар 1878. | Ослобођење Ниша
У успешним ратним операцијама, српска војска је ушла у град чиме је Ниш ослобођен од османске власти.
1878. | Берлински конгрес и крај историјске епохе
Одлуком Берлинског конгреса завршава се Велика источна криза. Ова година означава крај историјског периода лекције, будући да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину, чиме престаје директна османска власт у тим областима.
1918. | Крај аустроугарске власти над Босном и Херцеговином
Крај историјског периода који је започео аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине 1878. године. Ова година означава завршетак њихове управе над овим просторима.
Немирни Босански пашалук
- Територијални обухват и уређење: Српско становништво ван аутономне Кнежевине Србије и Црне Горе живело је под османском управом у Босни, Херцеговини, Рашкој области, на Косову и Метохији и у данашњој Северној Македонији. Босански пашалук је имао кључни погранични положај према Аустрији и био је подељен на војно-административне јединице – капетаније, на чијем челу су се налазили капетани.
- Друштвени односи и сукоб са Портом: Домаће муслиманско племство (аге и бегови) поседовало је наследне земљишне поседе на којима су као зависни сељаци радили хришћани (чивчије/кметови). Босански феудалци су се отворено бунили против реформи које је спроводила централна власт из Цариграда:
- Побуна Хусеин-капетана Градашчевића (1831–1832): Босански феудалци су поразили султанову војску на Косову 1831. године, али је већ наредне године Османско царство угушило њихов отпор и потом укинуло капетаније.
- Омер-паша Латас (1850): Коначно је сломио отпор босанских ага и бегова, чиме су они неповратно изгубили некадашње феудалне повластице и политичку моћ.
- Устанци српског народа: Због тешког социјалног положаја, намета и насиља феудалаца, као и под утицајем ослободилачке борбе Србије и Црне Горе, Срби су подизали бројне устанке:
- Јанчићева буна (1809): Избила је у босанској Посавини под вођством Јове Јанчића као одјек Првог српског устанка, али је брзо угушена од стране надмоћних османских снага.
- Устанак Луке Вукаловића (1852–1862): Деценијски отпор херцеговачких Срба против феудалног угњетавања и разоружавања, окончан након што је Црна Гора под притиском Порте повукла своју подршку.
- Саферска наредба (1859): Пропис којим је Порта покушала да ограничи самовољу бегова према чивчијама, забрањујући њихово избацивање са имања и бесплатно одузимање хране.
- Невесињска пушка (1875): Херцеговачки устанак започет нападом на османски караван код Невесиња, који се проширио на Босну (где је под именом Петар Мркоњић ратовао Петар Карађорђевић) и покренуо Велику источну кризу (1875–1878).
- Исход: На Берлинском конгресу 1878. године донета је одлука да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину, чиме је османска управа замењена аустроугарском влашћу све до 1918. године.
Положај Срба у Старој Србији
- Појам и простор: Термин „Стара Србија” у науку је увео Вук Стефановић Караџић 1820. године, означавајући средњовековне српске матичне земље јужно од Кнежевине Србије: Рашку област, Косово, Метохију и северне и северозападне крајеве Северне Македоније.
- Борба за ослобођење:
- Становништво Старе Србије у великом броју се прикључило Првом српском устанку.
- Након стицања аутономије Кнежевине Србије (1830) и успостављања нових граница, на овом простору учестали су устанци с циљем припајања Србији.
- Упркос тешким животним околностима, у градовима попут Ниша, Пирота, Врања, Лесковца и Скопља постојао је развијен српски трговачки слој који је чувао национални идентитет.
- Ослобођење јужних крајева: Патриотски покрет је оснажен 1874. године оснивањем тајног одбора за ослобођење у Нишу и успостављањем директне везе са властима у Београду. Током Српско-турских ратова, српска војска је у јануару 1878. године ослободила Ниш и јужну Србију, што је потврђено међународним одлукама исте године.
