Најважније из лекције
План-резиме
-
Дипломатска борба за аутономију Србије (1815–1833)
- Период двовлашћа (1815–1830):
- Након Другог српског устанка 1815. власт деле београдски везир (представник Порте) и кнез Милош Обреновић.
- Кнез Милош поставља лојалне људе и рођаке на кључне функције ради учвршћивања власти.
- Правни темељи и султански акти:
- Српски захтеви засновани на 8. тачки Букурешког мира из 1812. године и подржани од стране Русије.
- Хатишериф и берат из 1830. године: Србија добија унутрашњу самоуправу, а Милош Обреновић наследно кнежевско достојанство.
- Споразум са Васељенском патријаршијом (1831): Црква у Србији стиче аутономију у рангу митрополије.
- Хатишериф из 1833. године:
- Србији је прикључено шест нахија ослобођених у Првом српском устанку (површина 37.740 km²).
- Утврђен је годишњи данак Порти; османски гарнизони остају у утврђеним градовима као знак суверенитета.
- Период двовлашћа (1815–1830):
-
Обележја прве владавине кнеза Милоша (1815–1839)
- Унутрашња политика и управљање:
- Обнова државности, мир („слатка тишина“) и економски напредак уз насељавање Срба из околних крајева.
- Апсолутистичка и централизована власт са престоницом у Крагујевцу.
- Отпори и буне:
- Уклањање политичких противника (Сима Марковић, Петар Николајевић Молер, Мелентије Никшић) и убиство вожда Карађорђа у Радовањском лугу (1817).
- Ђакова буна (1825): Предводио је Милоје Поповић Ђак; након њеног гушења формирана је стајаћа војска.
- Милетина буна (јануар 1835): Завера старешина без проливања крви која је приморала кнеза на сазивање Народне скупштине и доношење устава.
- Унутрашња политика и управљање:
-
Укидање феудализма и крај Српске револуције (1835)
- На Сретењској скупштини 1835. укинути су сви османски феудални намети (харач, чибук, десетак).
- Уведен јединствени годишњи порез од шест талира (наплата о Ђурђевдану и Митровдану).
- Наплата од Ђурђевдана 1835. означила је коначно укидање феудализма и крај Српске револуције.
-
Уставни развитак Србије
- Сретењски устав (1835):
- Први српски устав; творац Димитрије Давидовић.
- Ограничио власт кнеза у корист Државног савета и Народне скупштине (надлежне за буџет).
- Прописао грађанска права и националне симболе (грб и заставу).
- Укинут након неколико недеља услед притиска Русије, Османског царства и Аустрије.
- Турски устав (1838):
- Донет у Цариграду под утицајем великих сила (Русија, Велика Британија, Аустрија, Османско царство); преговоре водио Аврам Петронијевић.
- Укинут апсолутизам: кнез дели власт са Саветом од 17 доживотних чланова.
- Успостављена министарства и територијална подела на округе, срезове и општине.
- Исход: Кнез Милош је абдицирао 1839. године.
- Сретењски устав (1835):
-
Културни и просветни преображај
- Образовање:
- Оснивање основних школа и долазак учитеља из Хабзбуршке монархије.
- Основано Министарство просвете (1834).
- Основана прва гимназија у Крагујевцу (1833).
- Основан Лицеј (1838) – највиша образовна институција у држави.
- Култура и штампа:
- Оснивање Државне штампарије (1831).
- Почетак излажења „Новина србских“ (1834, уредник Димитрије Давидовић).
- Јоаким Вујић оснива Књажеско-србски театар у Крагујевцу (1835).
- Образовање:
Лекција кроз датуме
1812 г. | Букурешки мир
Османлије су се овим миром обавезале да Србима дају право на самосталну унутрашњу управу. Позивајући се на ову одредбу, кнез Милош је уз подршку Русије дипломатским путем захтевао аутономију.
1815 г. | Почетак прве владавине кнеза Милоша и почетак периода двовлашћа
Након завршетка Другог српског устанка, Милош Обреновић је понео титулу кнеза, чиме је почела његова прва владавина. Успостављен је период двовлашћа у ком су паралелно постојале турска (београдски везир) и српска власт (кнез Милош).
1817 г. | Убиство вожда Карађорђа
Вожд Карађорђе се вратио из Русије у Србију са циљем да припреми нови устанак против Турака, али је по наређењу кнеза Милоша убијен ради очувања мира и кнежевог апсолутизма.
1825 г. | Ђакова буна
Избила је буна против апсолутистичке владавине кнеза Милоша и великих сељачких обавеза, коју је предводио Милоје Поповић Ђак. Након угушења буне, кнез Милош је установио војску ради очувања своје власти.
1830 г. | Први хатишериф и крај периода двовлашћа
Издавањем хатишерифа из 1830. године, Србији је признато право на самосталну унутрашњу управу (аутономија), чиме је и званично окончан период двовлашћа. Истовремено, бератом је кнезу Милошу признато наследно владарско право.
1831 г. | Стицање црквене аутономије
Споразумом са Васељенском патријаршијом црква у Кнежевини Србији добила је статус митрополије, чиме је уз државну аутономију заокружена и црквена самосталност.
1831 г. | Оснивање прве штампарије
Основана је прва штампарија у Кнежевини Србији у којој су почеле да се штампају књиге и новине, што је представљало значајан корак у културном препороду.
1833 г. | Други хатишериф
Хатишерифом из 1833. године Србији су званично признате границе из времена Букурешког мира (присаједињење шест нахија). Утврђено је и плаћање високог годишњег данка Порти, чиме је заокружена борба за државну аутономију.
1833 г. | Оснивање прве гимназије
У Крагујевцу је основана прва гимназија у Србији, што је био велики помак у развоју средњошколског образовања.
1834 г. | Оснивање Министарства просвете и покретање првих новина
У циљу подстицања развоја школства основано је Министарство просвете. Исте године су почеле да излазе и прве новине у Србији, "Новине србске", чији је први уредник био Димитрије Давидовић.
януари 1835 г. | Милетина буна
Избила је завера најближих кнежевих чиновника и старешина са циљем ограничења апсолутистичке власти. Буна је завршена без крвопролића, али је приморала кнеза Милоша да сазове Народну скупштину.
15 февруари 1835 г. | Доношење Сретењског устава
На Народној скупштини у Крагујевцу проглашен је први устав Кнежевине Србије који је написао Димитрије Давидовић. Устав је ограничио власт кнеза и гарантовао грађанска права, али је брзо укинут под притиском Османског царства, Аустрије и Русије.
6 май 1835 г. | Укидање феудализма и крај Српске револуције
На Ђурђевдан је почела наплата новог јединственог пореза од шест талира, чиме су укинуте разне османске феудалне дажбине (харач, чибук, десетак). Тиме је формално окончан феудализам у Србији, а тај догађај уједно означава и крај Српске револуције.
1835 г. | Оснивање Књажеско-србског театра
Уз новчану помоћ кнеза Милоша, Јоаким Вујић је у Крагујевцу основао прво позориште у ослобођеној Србији.
1838 г. | Доношење Турског устава (Други устав Србије)
После преговора у Цариграду уз учешће великих сила, донет је нови устав којим је коначно укинут апсолутизам кнеза Милоша. Уведени су Савет (као равноправан чинилац власти са кнезом) и министарства, а држава је подељена на округе, срезове и општине.
1838 г. | Оснивање Лицеја
У Крагујевцу је основан Лицеј, прва и највиша образовна установа у Кнежевини Србији тог времена.
1839 г. | Крај прве владавине кнеза Милоша (Абдикација)
Кнез Милош Обреновић је абдицирао са власти услед неслагања са ограничењима које му је наметнуо Турски устав. Овим догађајем се завршила његова прва владавина која је започела 1815. године.
Дипломатска борба за аутономију Србије
У раздобљу од завршетка Другог српског устанка (1815) до 1830. године у Београдском пашалуку трајало је двовлашће, где су управу делили београдски везир и кнез Милош Обреновић. Ослањајући се на одредбе Букурешког мира из 1812. године и дипломатску помоћ царске Русије, Србија је постепено издејствовала државно-правни преображај:
- Хатишериф и берат из 1830. године: Порта је Србији признала унутрашњу самоуправу, а Милошу Обреновићу потврдила наследно кнежевско достојанство.
- Хатишериф из 1833. године: Србији је припојено шест нахија ослобођених у Првом српском устанку. Утврђене су границе према Букурешком миру, дефинисан је фиксни годишњи новчани данак султану, док су османски војни гарнизони задржани искључиво у утврђеним градовима.
- Црквена аутономија (1831): Споразумом са Васељенском патријаршијом православна црква у Кнежевини Србији стекла је статус аутономне митрополије.
Обележја владавине кнеза Милоша
Први период кнежеве владавине (1815–1839) донео је обнову државности, стабилан мир и привредно оснаживање. Земља је насељавана српским живљем из околних крајева путем доделе земљишта и привремених пореских олакшица. На унутрашњем плану кнез је владао апсолутистички и строго централизовано, управљајући свим државним пословима из Крагујевца.
Његова самовоља изазивала је честе побуне и сукобе са старешинама:
- Опозиционари и бивши устанички прваци сурово су уклањани (Сима Марковић, Петар Николајевић Молер, Мелентије Никшић), а по кнежевом налогу 1817. године у Радовањском лугу убијен је и вожд Карађорђе.
- Ђакова буна (1825): Подигнута под вођством Милоја Поповића Ђака због намета и зулума; након њеног гушења формирана је прва редовна српска војска.
- Милетина буна (1835): Протест истакнутих старешина и чиновника који је приморао кнеза да пристане на сазивање Народне скупштине ради ограничења владарске моћи.
Свакодневни живот кнеза Милоша и његове породице
Кнежевски конаци налазили су се у Горњој Црнући, Крагујевцу, Пожаревцу, Београду и Топчидеру. Иако се временом уводио раскошнији инвентар (попут сребрног посуђа), породични живот на двору дуго је задржао изразиту патријархалну једноставност, поштовање верских постова и оријенталне обичаје попут испијања кафе и пушења чибука.
Укидање феудализма – крај Српске револуције 1835.
На Сретењској скупштини у Крагујевцу 1835. године спроведена је велика фискална реформа:
- Укинути су сви дотадашњи османски феудални намети (харач, чибук, десетак и др.).
- Сељацима је одређен јединствени годишњи порез од шест талира, који се измиривао у две једнаке рате – на Ђурђевдан и на Митровдан (наплата је започета о Ђурђевдану 1835).
- Овим преласком на новчану дажбину и укидањем спахијских права окончани су феудални односи и заокружен процес Српске револуције.
Сретењски устав
На Скупштини у Крагујевцу фебруара 1835. године усвојен је први устав Кнежевине Србије, чији је творац био кнежев секретар Димитрије Давидовић:
- Увео је поделу власти између кнеза и Државног савета, док је Народна скупштина добила право гласања о државном буџету.
- Гарантовао је грађанска права: неповредивост приватне имовине, личну слободу и судску једнакост, те дефинисао национална обележја (заставу и грб).
- Као изузетно либералан за своје доба, изазвао је оштар протест феудалних сила (Османског царства, Аустрије и Русије), због чега га је кнез Милош повукао након неколико недеља.
Устав из 1838. године – Други устав Србије
Након преговора великих сила (Русије, Велике Британије, Аустрије и Турске) и српског посланства на челу са Аврамом Петронијевићем, султан је крајем 1838. издао нови устав у форми хатишерифа (Турски устав):
- Укинуо је Милошев апсолутизам преносом значајног дела власти на независни Савет од 17 доживотних чланова састављен од најугледнијих старешина.
- Предвидео је отварање ресорних министарстава (попечитељстава).
- Успоставио је нову унутрашњу административну структуру поделивши државу на округе, срезове и општине.
Културни препород Србије
Стицање аутономије покренуло је снажан друштвени и образовни развој:
- Школство: Широм земље отварају се основне школе, у којима су наставу држали претежно образовани Срби из Хабзбуршке монархије. Године 1834. формирано је Министарство просвете, 1833. у Крагујевцу је почела са радом прва гимназија, а 1838. основан је Лицеј као највиша образовна установа.
- Штампа: Државна штампарија основана је 1831. године, омогућивши 1834. покретање првих српских службених новина (Новине србске под уредништвом Димитрија Давидовића).
- Позориште: У Крагујевцу је 1835. Јоаким Вујић, захваљујући подршци кнеза Милоша, основао прво модерно српско позориште – Књажеско-србски театар.
