Најважније из лекције
План-резиме
-
Положај Срба под османском влашћу у XIX веку
- Територије: Босна, Херцеговина, Рашка област, Стара и јужна Србија (Косово и Метохија), северни делови данашње Северне Македоније.
- Друштвени статус: Потчињена хришћанска раја; кметови (чивчије) радили су на приватним имањима ага и бегова (читлуцима), изложени тешким феудалним наметима и насиљу.
-
Прилике и сукоби у Босанском пашалуку
- Војно-управно уређење: Погранична провинција подељена на капетаније ради одбране границе према Аустрији.
- Отпор босанских феудалаца Портиним реформама:
- 1831–1832. године: Побуна ага и бегова коју је предводио Хусеин-капетан Градашчевић (победа побуњеника на Косову 1831, пораз 1832. и укидање капетанија).
- 1850. године: Омер-паша Латас дефинитивно слама отпор босанског племства, чиме они губе привилегије и политички утицај.
- Устанци и буне српског народа:
- 1809. година: Јанчићева буна у босанској Посавини (подстакнута Првим српским устанком).
- 1852–1862. године: Устанак у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића (тражили олакшање дажбина и задржавање оружја).
- 1859. година: Донета Саферска наредба ради регулисања и ублажавања односа између чивчија и феудалаца.
- 1875. година: Невесињска пушка – устанак у Херцеговини (у Босни учествовао Петар Карађорђевић под именом Петар Мркоњић) који је покренуо Велику источну кризу (1875–1878).
- Исход: На Берлинском конгресу 1878. године Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину (власт трајала до 1918).
-
Срби у Старој Србији и јужним областима
- Појам „Стара Србија”: Обухвата историјске средњовековне центре (Рашку, Косово, Метохију, делове Северне Македоније); термин увео Вук Караџић 1820. године.
- Ослободилачки покрети:
- Сталне буне и тежња ка уједињењу након стицања аутономије Кнежевине Србије 1830. године.
- 1874. година: Оснивање тајног одбора у Нишу за припрему ослобођења.
- Исход: Српска војска је у јануару 1878. године ослободила Ниш и јужне делове Србије током Српско-турских ратова.
Лекција кроз датуме
19 век | Почетак XIX века (Срби под османском влашћу)
Почетак историјског периода обрађеног у лекцији. Срби изван Кнежевине Србије и Црне Горе живели су под османском влашћу у Босни, Херцеговини, Рашкој области, јужним деловима данашње Србије и северним деловима данашње Северне Македоније.
1809 г. | Јанчићева буна
Буна у босанској Посавини подстакнута догађајима у устаничкој Србији, названа по предводнику, трговцу Јови Јанчићу. Устаници су поражени након дуже од две недеље отпора.
1820 г. | Прво помињање појма Стара Србија
Вук Стефановић Караџић је први употребио појам "Стара Србија" којим су означене територије средњовековне српске државе. Од средине XIX века овај појам постаје општеприхваћен.
1830 г. | Србија стиче аутономан статус
Стицањем аутономије и успостављањем граница између Кнежевине Србије и Османског царства, учестале су буне Срба под османском влашћу који су желели уједињење са Кнежевином Србијом.
1831 г. | Побуна босанских ага и бегова
Босанске аге и бегови, који су се опирали реформама Порте, подижу побуну под вођством Хусеин-капетана Градашчевића и на Косову односе победу над султановом војском.
1832 г. | Гушење побуне босанских ага и бегова
Османско царство је узвратило ударац и поразило побуњенике. Хусеин-капетан је одведен у Цариград, а након угушене побуне укинуте су капетаније.
1848 г. | Изградња куће Христе Јовановића у Пироту
Пиротски трговац Христа Јовановић (Мали Риста) саградио је луксузну кућу која представља значајан архитектонски споменик, а у коју је касније (1953) смештен Музеј Понишавља.
1850 г. | Извештај Жерома Адолфа Бланкија
Објављено је "Известије о стању народа у европској Турској" у којем се описује тежак положај раје (хришћанских поданика) и насиље које су трпели од стране Османлија.
1850 г. | Слом отпора босанских ага и бегова
Портин официр Омер-паша Латас коначно је сломио отпор босанских ага и бегова реформама, након чега су они изгубили своје феудалне привилегије и политички значај.
1852 г. | Почетак буне Луке Вукаловића
У Херцеговини избија буна под вођством Луке Вукаловића. Устаници су захтевали лакше феудалне обавезе и одбили су да предају лично оружје османским властима.
1852 г. | Први напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Османски војсковођа Омер-паша Латас извео је први од своја два војна похода против Црне Горе.
1859 г. | Доношење Саферске наредбе
Порта је издала Саферску наредбу за Босански пашалук којом су прописани односи између чивчија (кметова) и турских феудалаца, строго забрањујући одређене злоупотребе и бесплатно узимање хране.
1861 г. | Други напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Почетак другог војног похода Омер-паше Латаса на Црну Гору који се водио током 1861. и 1862. године.
1862 г. | Крај буне Луке Вукаловића
Након пораза Црне Горе која је под притиском Порте ускратила помоћ, устанак у Херцеговини је угушен, а Лука Вукаловић је био приморан да склопи споразум са Турцима.
1865 г. | Нови покушај устанка Луке Вукаловића
Лука Вукаловић поново покушава да подигне устанак против османске власти, али без успеха, након чега се сели у Русију.
1874 г. | Припреме за ослобођење Ниша
Угледни људи из Ниша и околине убрзали су припреме за ослобођење успостављањем тајне сарадње са властима у Кнежевини Србији.
1875 г. | Невесињска пушка и почетак Велике источне кризе
Нападом на турски караван код Невесиња избио је нови устанак Срба у Херцеговини који се брзо проширио на Босну. Овим устанком започела је Велика источна криза (1875–1878).
януари 1878 г. | Ослобођење Ниша
У успешним ратним операцијама, српска војска је ушла у град чиме је Ниш ослобођен од османске власти.
1878 г. | Берлински конгрес и крај историјске епохе
Одлуком Берлинског конгреса завршава се Велика источна криза. Ова година означава крај историјског периода лекције, будући да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину, чиме престаје директна османска власт у тим областима.
1918 г. | Крај аустроугарске власти над Босном и Херцеговином
Крај историјског периода који је започео аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине 1878. године. Ова година означава завршетак њихове управе над овим просторима.
Немирни Босански пашалук
- Територијални обухват и уређење: Српско становништво ван аутономне Кнежевине Србије и Црне Горе живело је под османском управом у Босни, Херцеговини, Рашкој области, на Косову и Метохији и у данашњој Северној Македонији. Босански пашалук је имао кључни погранични положај према Аустрији и био је подељен на војно-административне јединице – капетаније, на чијем челу су се налазили капетани.
- Друштвени односи и сукоб са Портом: Домаће муслиманско племство (аге и бегови) поседовало је наследне земљишне поседе на којима су као зависни сељаци радили хришћани (чивчије/кметови). Босански феудалци су се отворено бунили против реформи које је спроводила централна власт из Цариграда:
- Побуна Хусеин-капетана Градашчевића (1831–1832): Босански феудалци су поразили султанову војску на Косову 1831. године, али је већ наредне године Османско царство угушило њихов отпор и потом укинуло капетаније.
- Омер-паша Латас (1850): Коначно је сломио отпор босанских ага и бегова, чиме су они неповратно изгубили некадашње феудалне повластице и политичку моћ.
- Устанци српског народа: Због тешког социјалног положаја, намета и насиља феудалаца, као и под утицајем ослободилачке борбе Србије и Црне Горе, Срби су подизали бројне устанке:
- Јанчићева буна (1809): Избила је у босанској Посавини под вођством Јове Јанчића као одјек Првог српског устанка, али је брзо угушена од стране надмоћних османских снага.
- Устанак Луке Вукаловића (1852–1862): Деценијски отпор херцеговачких Срба против феудалног угњетавања и разоружавања, окончан након што је Црна Гора под притиском Порте повукла своју подршку.
- Саферска наредба (1859): Пропис којим је Порта покушала да ограничи самовољу бегова према чивчијама, забрањујући њихово избацивање са имања и бесплатно одузимање хране.
- Невесињска пушка (1875): Херцеговачки устанак започет нападом на османски караван код Невесиња, који се проширио на Босну (где је под именом Петар Мркоњић ратовао Петар Карађорђевић) и покренуо Велику источну кризу (1875–1878).
- Исход: На Берлинском конгресу 1878. године донета је одлука да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину, чиме је османска управа замењена аустроугарском влашћу све до 1918. године.
Положај Срба у Старој Србији
- Појам и простор: Термин „Стара Србија” у науку је увео Вук Стефановић Караџић 1820. године, означавајући средњовековне српске матичне земље јужно од Кнежевине Србије: Рашку област, Косово, Метохију и северне и северозападне крајеве Северне Македоније.
- Борба за ослобођење:
- Становништво Старе Србије у великом броју се прикључило Првом српском устанку.
- Након стицања аутономије Кнежевине Србије (1830) и успостављања нових граница, на овом простору учестали су устанци с циљем припајања Србији.
- Упркос тешким животним околностима, у градовима попут Ниша, Пирота, Врања, Лесковца и Скопља постојао је развијен српски трговачки слој који је чувао национални идентитет.
- Ослобођење јужних крајева: Патриотски покрет је оснажен 1874. године оснивањем тајног одбора за ослобођење у Нишу и успостављањем директне везе са властима у Београду. Током Српско-турских ратова, српска војска је у јануару 1878. године ослободила Ниш и јужну Србију, што је потврђено међународним одлукама исте године.
