Најважније из лекције
План-резиме
-
Српски народ под туђинском влашћу у XVIII веку
- Београдски пашалук и ратни сукоби
- Након Београдског мира (1739), српско становништво насељава опустеле просторе пашалука.
- Аустријско-турски рат (1788–1791), познат као Кочина крајина (по вођи добровољаца Кочи Анђелковићу), завршава се без победника, уз пад угледа Аустрије међу Србима.
- Порта 1791. уводи кнежинску самоуправу (управљају српски кнезови, врше судску власт у мањим споровима, обнова цркава и отварање школа).
- Срби у Хабзбуршкој монархији
- Црквена организација:
- Патријарх Арсеније III Чарнојевић поставља темеље црквене управе након Велике сеобе (1690).
- Оснивање Карловачке митрополије са средиштем у Сремским Карловцима (најважнија институција српског народа).
- Укидање Пећке патријаршије 1766. године.
- Политичке установе:
- Народно-црквени сабори представљају највише законодавно тело за Србе (на основу царских привилегија).
- Темишварски сабор (1790) – за митрополита изабран Стеван Стратимировић; први пут затражена територијална аутономија за Банат (одбијено).
- Друштвена структура и култура:
- Сељаштво – слободни граничари у Војној крајини и кметови ван ње.
- Грађанство и малобројно племство (нпр. породица Текелија – оснивање завода Текелијанум).
- Културни преокрет: утицај Русије и прелазак на рускословенски језик; оснивање Карловачке гимназије (1791); ширење идеја просветитељства заслугом Доситеја Обрадовића.
- Црквена организација:
- Београдски пашалук и ратни сукоби
-
Први српски устанак (1804–1813)
- Почетак устанка
- Узрок: насиље четворице одметнутих јаничарских старешина – дахија (узурпирали власт 1801).
- Повод: Сеча кнезова крајем јануара 1804. године.
- Подизање устанка: Збор у Орашцу на Сретење 1804. године – за вођу изабран Ђорђе Петровић Карађорђе.
- Ток ратовања и војни успеси
- 1804: Погубљење дахија уз сагласност босанског везира.
- 1805: Битка на Иванковцу – почетак отвореног рата са централном османском влашћу.
- 1806: Победе над османском војском на Мишару и Делиграду.
- 1806/1807: Понуђен Ичков мир (вазални статус са самоуправом), али га устаници одбацују због уласка Русије у рат; ослобођење Београда и потпуно укидање османске управе.
- 1809–1810: Пораз устаника у бици на Чегру (погибија војводе Стевана Синђелића; Турци подижу Ћеле-кулу код Ниша); победе устаника на Варварину и код Лознице (1810).
- Слом устанка (1813)
- Русија због Наполеоновог напада склапа Букурешки мир (1812) који предвиђа унутрашњу самоуправу за Србију, али Порта одбија услове и покреће офанзиву.
- У лето 1813. одбрана пуца (погибија Хајдук Вељка у Неготину, битка на Засавици); октобра 1813. Турци улазе у Београд, а старешине прелазе у Аустрију.
- Уређење устаничке државе
- Војска: подела на народну војску (по кнежинама) и регуларне јединице (уведене 1808).
- Судство: сеоски судови, нахијски магистрати и Велики суд народни (од 1808).
- Просвета: оснивање основних школа и Велике школе у Београду (1808) на челу са Иваном Југовићем (ђак био и Вук Караџић).
- Почетак устанка
-
Други српски устанак (1815)
- Почетак и припреме
- Хаџи Проданова буна (1814) – брзо угушен отпор против зулума Сулејман-паше Скопљака.
- Сабор у Такову (Цвети, 23. април 1815) – војвода Милош Обреновић изабран за вожда и проглашава устанак против турске војске.
- Главне битке
- Ослобођење Рудника, Палежа (Обреновца) и Ваљева.
- Бој на Чачку (Љубић) – прекретница устанка (погибија Танаска Рајића).
- Победа на Пожаревцу и завршна битка на Дубљу у Мачви.
- Завршетак рата и споразум
- Преговори Милоша Обреновића и Марашли Али-паше код Ћуприје (септембар 1815).
- Успостављено двовлашће: Срби самостално скупљају порез, српски кнезови суде Србима, а као врховни орган се оснива Народна канцеларија у Београду.
- Почетак и припреме
-
Кнежевина Србија (1815–1839)
- Дипломатско стицање аутономије
- Хатишериф из 1830. године – Србија добија статус вазалне кнежевине са унутрашњом самоуправом; Милош Обреновић добија берат о наследном кнежевском достојанству.
- Споразумом с Васељенском патријаршијом (1831) обновљена црквена аутономија (митрополија).
- Хатишериф из 1833. године – Кнежевини је припојено шест нахија; дефинисан годишњи трибут Порти, а османска власт ограничена само на градске тврђаве.
- Друштвене и уставне промене
- Унутрашња опозиција и побуне због апсолутизма кнеза Милоша: убиство Карађорђа (1817), Ђакова буна (1825), Милетина буна (1835).
- Укидање феудализма (1835) – замена старих дажбина јединственим порезом од шест талира годишње.
- Сретењски устав (1835): аутор Димитрије Давидовић; ограничава кнежеву власт путем Савета и Скупштине, гарантује грађанске слободе; укинут под притиском великих сила и Порте.
- Турски устав (1838): донет у Цариграду; установљен Савет од 17 доживотних чланова и министарства; управна подела на округе, срезове и општине; довео до Милошеве абдикације 1839. године.
- Просветни и културни напредак
- Основана Државна штампарија (1831), прве новине Новине србске (1834), Књажеско-србски театар у Крагујевцу (1835).
- Оснивање прве Крагујевачке гимназије (1833) и Лицеја (1838).
- Дипломатско стицање аутономије
-
Црна Гора од краја XVIII до средине XIX века
- Друштво и теократија
- Племенско уређење (породица – братство – племе) са четовањем и крвном осветом као делом свакодневице.
- Наследна власт владика (митрополита) из породице Петровић Његош који врше духовну и световну управу; институција млетачког гувернадура укинута 1832. године.
- Владари и изградња државе
- Владика Петар I Петровић Његош (1784–1830): доноси Законик Петра I, зауздава племенске сукобе и крвну освету, поставља темеље суда и државе.
- Владика Петар II Петровић Његош (1830–1851): централизује власт; уводи Правитељствујушчи сенат, гвардију и перјанике (телесна гарда); отвара прву школу и штампарију на Цетињу; аутор Горског вијенца.
- Кнез Данило I Петровић (1851–1860): раздваја црквену и световну власт – Црна Гора постаје световна кнежевина (1852); доноси Законик Данила Првог (1855); зауставља османски напад Омер-паше Латаса (1853); убијен у атентату у Котору 1860. године.
- Друштво и теократија
-
Срби под османском влашћу у XIX веку (ван Кнежевине Србије и Црне Горе)
- Босански пашалук
- Феудални отпор реформама: побуна босанских ага и бегова под Хусеин-капетаном Градашчевићем (1831–1832); Омер-паша Латас 1850. дефинитивно слама моћ босанских бегова и укида капетаније.
- Устанци зависног сељаштва (чивчија):
- Јанчићева буна у Посавини (1809).
- Буна Луке Вукаловића у Херцеговини (1852–1862).
- Невесињска пушка (1875) – устанак у Херцеговини који покреће Велику источну кризу (1875–1878).
- Берлински конгрес (1878) додељује Аустроугарској мандат за окупацију Босне и Херцеговине.
- Стара Србија и Јужна Србија
- Области под тешким социјално-феудалним притиском: Рашка, Косово, Метохија и делови Македоније.
- Комитет за ослобођење у Нишу успоставља тајну везу са Кнежевином Србијом (1874); српска војска ослобађа Ниш јануара 1878. године.
- Босански пашалук
-
Срби у Аустријској монархији (Аустроугарској)
- Националне и културне установе
- Оснивање институција: Српска православна велика гимназија у Новом Саду (1810), Српска учитељска школа у Сомбору (1816).
- Оснивање Матице српске у Пешти 1826. године (пресељена у Нови Сад 1864) и часописа Летопис Матице српске.
- Револуција 1848/49. године и Српски покрет
- Мајска скупштина (Сремски Карловци, мај 1848): проглашена Српска Војводина; митрополит Јосиф Рајачић постаје патријарх; Стеван Шупљикац изабран за војводу; формиран Народни одбор.
- Оружани сукоб са револуционарном владом Мађара (одбрана Србобрана); помоћ добровољаца Стевана Петровића Книћанина.
- Цар Франц Јозеф I формира засебну круновину Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1860) са седиштем у Темишвару (немачки службени језик; цар носи титулу војводе).
- Политичке струје након укидања Војводства (1860)
- Благовештенски сабор (1861): конзервативна струја (патријарх Рајачић) за очување савеза с Бечом; грађанско-демократска струја (Светозар Милетић) за промену политичког курса.
- Након Аустро-угарске нагодбе (1867), Светозар Милетић 1869. оснива Српску народну слободоумну странку и преко листа Застава пропагира либералне идеје и паролу „Балкан балканским народима”.
- Националне и културне установе
Лекција кроз датуме
9 век | Почетак раздобља средњовековне државности Србије
Девети век (IX век) представља почетак првог великог раздобља српске државности, које је трајало све до пада под османску власт.
15 век | Крај раздобља средњовековне државности Србије
Петнаести век (XV век) означава слом средњовековне Србије под налетом Османлија и крај првог великог раздобља српске државности.
15 век | Prvi pomen Crne Gore u istorijskim izvorima
Crna Gora se u istorijskim izvorima prvi put pominje u XV veku. Pod ovim pojmom se najviše podrazumevao prostor Stare Crne Gore koja je za vreme osmanske uprave imala četiri nahije.
17 век | Привилегије цара Леополда I и народно-црквени сабори
Крајем 17. века, цар Леополд I даровао је Србима у Хабзбуршкој монархији привилегије. Захваљујући њима, успостављени су народно-црквени сабори који су били највише народно и црквено представничко тело Срба у тој држави.
1690 г. | Организација Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији
Одмах након Велике сеобе Срба почела је организација СПЦ у Хабзбуршкој монархији којом је руководио патријарх Арсеније III Чарнојевић. Исте године, османске власти су за патријарха поставиле Калиника I, због чега је Српска црква једно време имала два поглавара.
18 век | Српски народ под влашћу страних царстава (18. век)
Током 18. века, највећи део српског народа налазио се под влашћу Османског царства (у оквиру Београдског пашалука), док су остали делови живели под влашћу Хабзбуршког царства и Млетачке републике. Ово је период честих ратова, миграција, али и културног и економског развоја српског грађанства.
18 век | Uspostavljanje nasledne vlasti porodice Petrović Njegoš
Od početka XVIII veka vlast cetinjskih mitropolita (vladika) iz porodice Petrović Njegoš postaje nasledna, što je bilo od ključnog značaja za jačanje njihove vlasti i državnosti Crne Gore.
18 век | Početak učešća guvernadura u svetovnoj vlasti
Od početka XVIII veka, pored vladika, svetovnu vlast u Crnoj Gori imali su i guvernaduri. Ovu ustanovu uspostavili su Mlečani, a guvernadur je smatran svetovnim predstavnikom Crne Gore.
18 век | Kraj mletačke vlasti nad Dalmacijom i Bokom kotorskom
Dalmacija i Boka kotorska su se do kraja XVIII veka nalazile u sastavu Mletačke republike, pre nego što su prešle pod upravu bečkog dvora.
1717 г. | Почетак изградње Римског бунара у Београду
За време хабзбуршке окупације Београда започета је изградња бунара на Калемегдану (погрешно названог Римски бунар). Грађен је до 1731. године, дубок је 51 метар, а дно му се налази испод нивоа Саве.
1718 г. | Пожаревачки мир и успостављање Краљевине Србије
Пожаревачким миром Хабзбуршка монархија преузима власт над централним деловима Србије. Ова територија се под аустријском управом званично називала Краљевина Србија.
1739 г. | Београдски мир и крај хабзбуршке управе у централној Србији
Окончана је власт Хабзбуршке монархије над Краљевином Србијом. Османске власти су повратиле контролу и након дужег периода без сукоба почеле да подстичу досељавање Срба на опустеле територије Београдског пашалука.
1745 г. | Стицање племства породице Стратимировић
Стратимировићи су међу првима у Хабзбуршкој монархији стекли племићку титулу и поседе за своје војничке заслуге. Из ове породице потиче и чувени митрополит Стеван Стратимировић.
1754 г. | Рођење Танаска Рајића
У шумадијском селу Страгари рођен је Танаско Рајић, учесник Првог и Другог српског устанка и један од највећих српских јунака који је погинуо у боју на Чачку.
1766 г. | Укидање Пећке патријаршије
Пећка патријаршија је укинута. Све до ове године, Карловачка митрополија као најважнија институција Срба у Хабзбуршкој монархији признавала је њену јурисдикцију.
1766 г. | Ukidanje Pećke patrijaršije
Konačno je ukinuta Pećka patrijaršija. Jurisdikcija Cetinjske mitropolije, koja je do tada obuhvatala prostor Stare Crne Gore, Primorje s Bokom kotorskom i deo Hercegovine, nastavila je da igra ključnu ulogu u crnogorskoj državi.
1784 г. | Početak vladavine vladike Petra I Petrovića Njegoša
Vladika Petar I Petrović Njegoš dolazi na vlast. Tokom svoje duge vladavine ojačao je državnu vlast, doneo Zakonik Petra I i osnovao najviši sud u zemlji, postavivši temelje novovekovne crnogorske države.
1788 г. | Почетак Аустријско-турског рата (Кочина крајина)
Почео је рат у коме су Срби масовно учествовали као добровољци на страни Аустрије, надајући се ослобођењу од Османлија. Због капетана Коче Анђелковића, који је командовао једним одредом (у ком је био и Карађорђе), рат је упамћен као Кочина крајина.
1790 г. | Темишварски сабор
Најзначајнији народно-црквени сабор Срба у 18. веку. За митрополита је изабран Стеван Стратимировић, а Срби су први пут од Бечког двора истакли захтев за територијалном аутономијом на простору Баната, што је одбијено.
1791 г. | Крај Аустријско-турског рата и увођење кнежинске самоуправе
Рат је завршен без победника, а мировним уговором Аустрија се није заузела за права Срба, што је довело до пада њеног угледа. Ипак, ради обезбеђења границе, османска Порта је у Београдском пашалуку Србима дозволила кнежинску самоуправу (прикупљање дажбина, суђење у мањим споровима, обнову цркава и школа).
1791 г. | Оснивање гимназије у Сремским Карловцима
Основана је најстарија српска гимназија, што је представљало догађај од великог значаја за културни и просветни развој Срба у Хабзбуршкој монархији.
19 век | Почетак XIX века (Срби под османском влашћу)
Почетак историјског периода обрађеног у лекцији. Срби изван Кнежевине Србије и Црне Горе живели су под османском влашћу у Босни, Херцеговини, Рашкој области, јужним деловима данашње Србије и северним деловима данашње Северне Македоније.
19 век | Srbi u Austrijskoj monarhiji u XIX veku
U prvoj polovini XIX veka Srbi su živeli na prostoru Ugarske (Baranja, Bačka, Banat, Srem, Slavonija, Hrvatska) i teritoriji pod upravom bečkog dvora (Vojna granica, Dalmacija i Boka kotorska). Ovo je period snažnog jačanja srpskog građanskog sloja, nacionalne svesti i osnivanja brojnih kulturnih institucija.
1801 г. | Почетак дахијске управе у Београдском пашалуку
Четворица дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага) убили су београдског везира Мустафа-пашу, узурпирали власт и завели сурову управу која је изазвала велико незадовољство српског народа.
1803 г. | Планирање буне против дахија
Део Срба из Београдског пашалука почео је у тајности да планира покретање оружане буне како би се ослободили тешке дахијске владавине.
1804 г. | Крај дахијске управе
У лето 1804. године, договором устаника и босанског везира ког је послала Порта, дахије су погубљене. Османске снаге су се повукле у утврђене градове, чиме је и званично престала дахијска управа.
1804 г. | Почетак Првог српског устанка и првих дипломатских мисија
Почетак устанка против османске власти током ког су српски устаници почели да упућују прва дипломатска изасланства у Аустрију и Русију.
януари 1804 г. | Сеча кнезова
Крајем јануара, дахије су на препад убиле око 80 угледних Срба (попут Алексе Ненадовића и Хаџи Рувима) у намери да спрече побуну. Овај догађај био је непосредан повод за избијање Првог српског устанка.
14 февруари 1804 г. | Збор у Орашцу и почетак Српске револуције
На Сретење (14. фебруара по тадашњем грегоријанском календару) одржан је збор кнезова, свештеника и трговаца у Орашцу. Донета је одлука о покретању Првог српског устанка, за чијег је вођу изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Ово означава почетак Српске револуције и раздобља нововековне државности.
март 1804 г. | Заузимање утврђења Рудник
Почетком марта устаници су освојили османско утврђење на планини Рудник, остваривши један од првих великих војних успеха у устанку који се брзо ширио.
1805 г. | Битка код Иванковца
Српски устаници су савладали османске трупе, чиме је устаничка Србија ступила у отворени сукоб са Османским царством. Ова битка представља почетак нове фазе Првог српског устанка.
1805 г. | Долазак Ивана Југовића у Србију
Иван Југовић прелази из Хабзбуршке монархије у Србију где постаје писар и секретар Правитељствујушчег совјета, а касније и оснивач Велике школе.
1805 г. | Stevan Šupljikac stupa u austrijsku vojsku
Budući srpski vojvoda, Stevan Šupljikac, započeo je svoju vojnu karijeru stupanjem u austrijsku vojsku, a jedno vreme je služio i u francuskoj vojsci.
1806 г. | Битке на Мишару и Делиграду
Устаници су однели кључне победе над османском војском код Шапца (на Мишару) и код Алексинца (на Делиграду), што је подстакло даље и масовније ширење устанка.
1806 г. | Улазак Русије у рат против Османског царства
Крајем године Русија је објавила рат Порти и позвала српске устанике да јој се придруже. Уздајући се у руску помоћ за стицање независности, устаници одбијају мировне преговоре са Османским царством.
1806 г. | Потписивање Ичковог мира
Српски устаници и Порта потписали су споразум назван по дипломати Петру Ичку, којим је устаницима обећана слобода вере, самостално прикупљање дажбина и смањење османске војске, уз признање султанове врховне власти. Ово уједно означава и крај прве фазе преговора са Османским царством (1804–1806).
1806 г. | Објава рата Руског царства Османском царству
Крајем године Русија објављује рат Османском царству, што је устанике охрабрио да рачунају на руску помоћ у остваривању пуне државне независности.
1807 г. | Ослобођење Београда и крај османске власти у Београдском пашалуку
Почетком 1807. године устаници су ослободили Београд, што представља врхунац војних успеха. Након ослобођења Шапца и Ужица исте године, османска власт у Београдском пашалуку је у потпуности укинута.
1807 г. | Примирје Русије и Османског царства
У лето 1807. године Русија је са Портом потписала примирје које се односило и на Србију, због чега је наредна, 1808. година, била једна од најмирнијих током устанка.
1807 г. | Почетак заједничког српско-руског ратовања
Почетак периода војног савезништва и заједничких операција устаничке Србије и Русије против Османског царства.
1807 г. | Ticanova buna u Sremu
Pod uticajem Prvog srpskog ustanka izbila je buna u Sremu u kojoj su pobunjenici zahtevali ukidanje feudalnih obaveza. Buna je brzo ugušena, a njen predvodnik Teodor Avramović Tican je ubijen.
1807 г. | Odlazak Nićifora Ninkovića u ustaničku Srbiju
Nićifor Ninković, rodom iz Srema, došao je u ustaničku Srbiju gde je radio kao pisar u Šapcu, Beogradu, Smederevu, Novoj Varoši i na Drini.
март 1807 г. | Одбацивање Ичковог мира на Скупштини
На заседању Скупштине устаници су одбили да прихвате Ичков мир и одлучили да на позив Русије наставе оружану борбу.
1808 г. | Установљење регуларне војске
Вожд Карађорђе је установио регуларну војску, коју су чиниле сталне јединице војника који су се бавили искључиво војничким позивом.
1808 г. | Оснивање Велике школе у Београду
Захваљујући Ивану Југовићу, основана је Велика школа, највиша образовна установа у устаничкој Србији у којој су се ученици спремали за државну службу.
1808 г. | Оснивање Великог суда народног
Велики суд народни постаје највиша судска установа у устаничкој Србији и делује као део Правитељствујушчег совјета.
1808 г. | Buna u Banatu
U Banatu je izbila pobuna srpskog stanovništva koja je, slično onoj u Sremu, ubrzo ugušena od strane austrijskih vlasti.
6 май 1808 г. | Налог шабачког магистрата о гоњењу хајдука
Забелешка из Протокола шабачког магистрата којом се наређује уређење пандура за терање хајдука, под претњом одговорности пред Карађорђем и Судом народним.
1809 г. | Битка на Чегру
Услед неслоге српских старешина, војска је поражена код Ниша. Војвода Стеван Синђелић је у пресудном тренутку битке запалио барутану и погинуо са својим саборцима. Османлије су од лобања погинулих Срба сазидале Ћеле-кулу.
1809 г. | Јанчићева буна
Буна у босанској Посавини подстакнута догађајима у устаничкој Србији, названа по предводнику, трговцу Јови Јанчићу. Устаници су поражени након дуже од две недеље отпора.
1810 г. | Битке на Варварину и код Лознице
Након опоравка од пораза на Чегру, устаници су консолидовали редове и извојевали две велике и значајне војне победе над османском војском.
1810 г. | Почетак дипломатске мисије Рада Вучинића у Француској
Карађорђев изасланик Радо Вучинић одлази у Париз како би покушао да успостави сарадњу са Француском, која је нерадо гледала на српско-руско савезништво.
1810 г. | Osnivanje gimnazije u Novom Sadu
Osnovana je gimnazija u Novom Sadu, jedna od ključnih obrazovnih institucija koja je doprinela jačanju nacionalne svesti srpskog naroda u Austrijskoj monarhiji.
1812 г. | Крај заједничког ратовања Србије и Русије
Означава крај периода (1807–1812) у ком су српски устаници и Русија заједнички ратовали против Османског царства.
1812 г. | Букурешки мир
Османлије су се овим миром обавезале да Србима дају право на самосталну унутрашњу управу. Позивајући се на ову одредбу, кнез Милош је уз подршку Русије дипломатским путем захтевао аутономију.
1812 г. | Osnivanje Učiteljske škole u Sentandreji
U Sentandreji je osnovana Učiteljska škola za obrazovanje prosvetnog kadra.
1812 г. | Odlazak Nićifora Ninkovića iz Srbije
Nićifor Ninković napušta ustaničku Srbiju i otiskuje se na dugogodišnja lutanja po Osmanskom carstvu.
май 1812 г. | Букурешки мир
Како би избегла ратовање на два фронта уочи Наполеоновог напада, Русија закључује мир са Портом. Србима је обећана амнестија и самоуправа, уз услов да признају султанову власт и предају оружје.
1813 г. | Битка на Засавици
Тешка битка у којој се херојством посебно истакао Зека Буљубаша, који је предводио добровољце без имовине познате као "голи синови".
1813 г. | Слом Првог српског устанка
Крај Првог српског устанка. Војни слом довео је до прекида рада свих школа у Србији (којих је тада било 40) и одласка многих истакнутих личности у емиграцију, укључујући Вука Стефановића Караџића који прелази у Беч. Ово уједно означава и крај руске дипломатске мисије (1804–1813).
1813 г. | Слом државе из Првог српског устанка
Због међународних околности и османске надмоћи, држава створена у време Првог српског устанка је срушена. Већина устаничких старешина напушта Србију, док Милош Обреновић одлучује да остане и преда се Турцима.
1813 г. | Početak štampanja „Novina serbskih”
U Beču počinje štampanje „Novina serbskih”, što je imalo veliki značaj za informisanje i političko-kulturno uobličavanje Srba.
август 1813 г. | Пад Неготина и погибија Хајдук Вељка
Током велике османске офанзиве у лето 1813. године, устаничка одбрана на истоку Србије се распала падом Неготина. У његовој одбрани јуначки је погинуо један од најпознатијих војвода, Хајдук Вељко Петровић.
октомври 1813 г. | Слом Првог српског устанка
Почетком октобра Карађорђе и већина устаничких старешина напуштају Србију. Османска војска убрзо улази у небрањени Београд, чиме се ратни период 1804–1813. и званично завршава сломом Првог српског устанка.
1814 г. | Крај дипломатске мисије Рада Вучинића у Француској
Завршетак периода (1810–1814) током ког је српски изасланик Радо Вучинић у Паризу узалудно чекао пријем код Наполеона и других француских званичника.
септември 1814 г. | Избијање Хаџи Проданове буне
Избила је буна под вођством Хаџи Продана Глигоријевића због сурових услова, повећаног харача и кулука које је наметнуо београдски везир Сулејман-паша Скопљак. Буна је брзо угушена због лоше организације и неповољних временских прилика у јесен.
1815 г. | Битка у Дубљу
Последња битка у Другом српском устанку одиграла се у Мачви. Устаници су однели победу и заробили турског заповедника Ибрахим-пашу.
1815 г. | Почетак прве владавине кнеза Милоша и почетак периода двовлашћа
Након завршетка Другог српског устанка, Милош Обреновић је понео титулу кнеза, чиме је почела његова прва владавина. Успостављен је период двовлашћа у ком су паралелно постојале турска (београдски везир) и српска власт (кнез Милош).
1815 г. | Odluka Bečkog kongresa o Dalmaciji i Boki kotorskoj
Odlukom Bečkog kongresa, teritorije Dalmacije i Boke kotorske zvanično su ušle u sastav Austrijskog carstva.
23 април 1815 г. | Сабор у Такову и почетак Другог српског устанка
На празник Цвети, у Такову је званично објављен почетак Другог српског устанка. Милош Обреновић се прихватио вођства и развио заставу уз речи: "Ево мене, а ето вама рата с Турцима".
май 1815 г. | Почетак боја на Чачку
Почетком маја почела је битка на брду Љубић изнад Чачка, након што су се устаници повукли пред надмоћнијом турском војском. Битка ће се испоставити као најважнија у устанку и трајала је дуже од месец дана.
май 1815 г. | Ослобођење Палежа и Ваљева
Крајем маја, искористивши ситуацију док су војске биле ушанчене код Чачка, Милош Обреновић је с делом војске кренуо на Палеж (Обреновац) и савладао турску војску, након чега је ослобођено и Ваљево.
юни 1815 г. | Завршетак боја на Чачку
Средином јуна завршен је бој на Чачку српском победом, што је представљало прекретницу у устанку. У овом боју је погинуо славни српски јунак Танаско Рајић одбијајући да напусти топове.
юли 1815 г. | Битка код Пожаревца и ослобођење Карановца
Почетком јула, устаници су у бици код Пожаревца савладали војску београдског везира. Након тога су без борбе ослободили Карановац (данашње Краљево).
август 1815 г. | Почетак преговора са Османлијама
Због опасности од напада велике турске војске, Милош Обреновић је ступио у преговоре са османским заповедником Марашли Али-пашом како би избегао даља страдања народа и разарања.
септември 1815 г. | Споразум са Марашли Али-пашом и крај Другог српског устанка
Средином септембра у логору поред Ћуприје договорено је примирје чиме је званично престало ратовање. Овим је завршен ратни део Српске револуције, а Србима су признате одређене самоуправне повластице, попут прикупљања дажбина и оснивања Народне канцеларије.
1816 г. | Premeštanje Učiteljske škole u Sombor
Učiteljska škola, prethodno osnovana u Sentandreji, premeštena je u Sombor.
1817 г. | Убиство вожда Карађорђа
Вожд Карађорђе се вратио из Русије у Србију са циљем да припреми нови устанак против Турака, али је по наређењу кнеза Милоша убијен ради очувања мира и кнежевог апсолутизма.
1819 г. | Povratak Nićifora Ninkovića u Srbiju
Nićifor Ninković se vraća u Srbiju iz Osmanskog carstva i ubrzo postaje lični berberin kneza Miloša Obrenovića.
1820 г. | Прво помињање појма Стара Србија
Вук Стефановић Караџић је први употребио појам "Стара Србија" којим су означене територије средњовековне српске државе. Од средине XIX века овај појам постаје општеприхваћен.
1821 г. | Kraj izlaženja „Novina serbskih”
Prestaju da se štampaju „Novine serbske” u Beču, čije je izlaženje trajalo od 1813. godine.
1825 г. | Ђакова буна
Избила је буна против апсолутистичке владавине кнеза Милоша и великих сељачких обавеза, коју је предводио Милоје Поповић Ђак. Након угушења буне, кнез Милош је установио војску ради очувања своје власти.
1826 г. | Osnivanje Matice srpske u Pešti
U Pešti je osnovana Matica srpska, najznačajnija kulturna ustanova Srba u Austrijskoj monarhiji, koja je imala ulogu u opštenacionalnom kulturnom povezivanju Srba.
1828 г. | Rođenje Milice Stojadinović Srpkinje
U Sremu je rođena poznata pesnikinja Milica Stojadinović, poznata i pod nadimkom „vrdnička vila”, koja je pisala rodoljubivu i lirsku poeziju.
1829 г. | Објављивање дела "Српска револуција"
Немачки историчар Леополд Ранке у Лајпцигу објављује дело "Српска револуција", написано на основу казивања Вука Стефановића Караџића, чиме је први пут научно употребљен овај појам.
1830 г. | Стварање Кнежевине Србије
Ове године је успешно завршен процес државне обнове који је кнез Милош Обреновић започео на темељима Првог српског устанка 1815. године, чиме је званично створена аутономна Кнежевина Србија.
1830 г. | Први хатишериф и крај периода двовлашћа
Издавањем хатишерифа из 1830. године, Србији је признато право на самосталну унутрашњу управу (аутономија), чиме је и званично окончан период двовлашћа. Истовремено, бератом је кнезу Милошу признато наследно владарско право.
1830 г. | Kraj vladavine vladike Petra I Petrovića Njegoša
Završava se duga i uspešna vladavina vladike Petra I Petrovića Njegoša, koji je ostao upamćen po sprečavanju sukoba među plemenima i borbi sa skadarskim pašom.
1830 г. | Početak vladavine vladike Petra II Petrovića Njegoša
Vladiku Petra I nasleđuje njegov sinovac Petar II Petrović Njegoš. Za vreme njegove vladavine nastavljena je centralizacija vlasti, a osnovani su Praviteljstvujušči senat, gvardija, perjanici, kao i štamparija i osnovna škola na Cetinju.
1830 г. | Србија стиче аутономан статус
Стицањем аутономије и успостављањем граница између Кнежевине Србије и Османског царства, учестале су буне Срба под османском влашћу који су желели уједињење са Кнежевином Србијом.
1831 г. | Стицање црквене аутономије
Споразумом са Васељенском патријаршијом црква у Кнежевини Србији добила је статус митрополије, чиме је уз државну аутономију заокружена и црквена самосталност.
1831 г. | Оснивање прве штампарије
Основана је прва штампарија у Кнежевини Србији у којој су почеле да се штампају књиге и новине, што је представљало значајан корак у културном препороду.
1831 г. | Побуна босанских ага и бегова
Босанске аге и бегови, који су се опирали реформама Порте, подижу побуну под вођством Хусеин-капетана Градашчевића и на Косову односе победу над султановом војском.
1831 г. | Osnivanje Matice češke
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je kulturna institucija Matica češka.
1832 г. | Ukidanje guvernadurstva
Petar II Petrović Njegoš proterao je iz zemlje guvernadura Radonjića. Ovim događajem okončana je duga borba za prevlast između porodica Petrović Njegoš i Radonjić, ustanova guvernadurstva je ukinuta, a vladika postaje neograničeni gospodar u zemlji.
1832 г. | Гушење побуне босанских ага и бегова
Османско царство је узвратило ударац и поразило побуњенике. Хусеин-капетан је одведен у Цариград, а након угушене побуне укинуте су капетаније.
1833 г. | Други хатишериф
Хатишерифом из 1833. године Србији су званично признате границе из времена Букурешког мира (присаједињење шест нахија). Утврђено је и плаћање високог годишњег данка Порти, чиме је заокружена борба за државну аутономију.
1833 г. | Оснивање прве гимназије
У Крагујевцу је основана прва гимназија у Србији, што је био велики помак у развоју средњошколског образовања.
1834 г. | Оснивање Министарства просвете и покретање првих новина
У циљу подстицања развоја школства основано је Министарство просвете. Исте године су почеле да излазе и прве новине у Србији, "Новине србске", чији је први уредник био Димитрије Давидовић.
1835 г. | Крај Српске револуције
Укидањем османских феудалних односа и коначним ослобађањем сељаштва од кметовског положаја, званично се завршава дуг процес Српске револуције (њен мирнодопски период).
1835 г. | Оснивање Књажеско-србског театра
Уз новчану помоћ кнеза Милоша, Јоаким Вујић је у Крагујевцу основао прво позориште у ослобођеној Србији.
януари 1835 г. | Милетина буна
Избила је завера најближих кнежевих чиновника и старешина са циљем ограничења апсолутистичке власти. Буна је завршена без крвопролића, али је приморала кнеза Милоша да сазове Народну скупштину.
15 февруари 1835 г. | Доношење Сретењског устава
На Народној скупштини у Крагујевцу проглашен је први устав Кнежевине Србије који је написао Димитрије Давидовић. Устав је ограничио власт кнеза и гарантовао грађанска права, али је брзо укинут под притиском Османског царства, Аустрије и Русије.
6 май 1835 г. | Укидање феудализма и крај Српске револуције
На Ђурђевдан је почела наплата новог јединственог пореза од шест талира, чиме су укинуте разне османске феудалне дажбине (харач, чибук, десетак). Тиме је формално окончан феудализам у Србији, а тај догађај уједно означава и крај Српске револуције.
1836 г. | Крај управе митрополита Стевана Стратимировића
Завршетак периода од четрдесет шест година (почев од 1790. године) током којег се Стеван Стратимировић налазио на челу Карловачке митрополије.
1838 г. | Доношење Турског устава (Други устав Србије)
После преговора у Цариграду уз учешће великих сила, донет је нови устав којим је коначно укинут апсолутизам кнеза Милоша. Уведени су Савет (као равноправан чинилац власти са кнезом) и министарства, а држава је подељена на округе, срезове и општине.
1838 г. | Оснивање Лицеја
У Крагујевцу је основан Лицеј, прва и највиша образовна установа у Кнежевини Србији тог времена.
1839 г. | Крај прве владавине кнеза Милоша (Абдикација)
Кнез Милош Обреновић је абдицирао са власти услед неслагања са ограничењима које му је наметнуо Турски устав. Овим догађајем се завршила његова прва владавина која је започела 1815. године.
1842 г. | Смрт Саве Поповића Текелије
Завршава се живот једног од најобразованијих и најбогатијих српских племића у Хабзбуршкој монархији. Пред крај свог живота, Текелија је завештао имовину за школовање српске омладине, захваљујући којој је у Пешти основан завод Текелијанум.
1842 г. | Osnivanje Matice ilirske (hrvatske)
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je Matica ilirska u cilju kulturnog preporoda Hrvata.
1847 г. | Objavljivanje Gorskog vijenca
Izašla je iz štampe naslovna strana književnog speva "Gorski vijenac", najznačajnijeg dela vladike Petra II Petrovića Njegoša, koje je posvećeno "prahu oca Srbije" – Karađorđu.
1847 г. | Osnivanje Matice lužičkosrpske
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je kulturna institucija Matica lužičkosrpska.
1848 г. | Изградња куће Христе Јовановића у Пироту
Пиротски трговац Христа Јовановић (Мали Риста) саградио је луксузну кућу која представља значајан архитектонски споменик, а у коју је касније (1953) смештен Музеј Понишавља.
1848 г. | Smrt vojvode Stevana Šupljikca
Nakon što je pozvan sa italijanskog ratišta i preuzeo vojvodsku dužnost koju mu je dodelila Majska skupština, Stevan Šupljikac iznenada umire od srčanog udara.
февруари 1848 г. | Izbijanje revolucije u Francuskoj
U Francuskoj izbija revolucija koja se velikom brzinom proširila po većem delu Evrope, što je ubrzo zahvatilo i narode unutar Austrijske monarhije.
март 1848 г. | Izbijanje revolucije u Austrijskoj monarhiji
Revolucija se širi na višenacionalnu Austrijsku monarhiju. Dok su se u nemačkom delu tražile političke reforme, slovenski narodi i Mađari zahtevali su veća nacionalna prava.
13 май 1848 г. | Početak Majske skupštine u Sremskim Karlovcima
Od 13. do 15. maja održana je Narodna skupština poznata kao Majska skupština. Srbi su tu istakli svoje političke zahteve, proglasili Srpsku Vojvodinu, Josif Rajačić je postao patrijarh, izabran je vojvoda Stevan Šupljikac i ustanovljen Narodni odbor.
21 май 1848 г. | Proglas Majske skupštine srpskom narodu
Zvanično je štampan proglas 9/21. maja kojim su Srbi obavešteni o obnovi dostojanstva patrijarha, izboru vojvode i konstituisanju Srba kao naroda sa legitimnim pravima u monarhiji.
1849 г. | Mađari proglašavaju republiku
Mađarski revolucionari proglasili su republiku i izdvajanje iz Austrijske monarhije, usled čega su Habzburgovci privremeno morali da ispune zahteve Srba i Hrvata kako bi dobili njihovu podršku.
1849 г. | Gušenje mađarske revolucije i proglašenje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata
U leto 1849. ugušena je mađarska revolucija. Car Franc Jozef I je ukazom proglasio formiranje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata sa sedištem u Temišvaru, čime su srpski zahtevi bili formalno (ali ne i suštinski) ispunjeni.
1850 г. | Извештај Жерома Адолфа Бланкија
Објављено је "Известије о стању народа у европској Турској" у којем се описује тежак положај раје (хришћанских поданика) и насиље које су трпели од стране Османлија.
1850 г. | Слом отпора босанских ага и бегова
Портин официр Омер-паша Латас коначно је сломио отпор босанских ага и бегова реформама, након чега су они изгубили своје феудалне привилегије и политички значај.
1851 г. | Kraj vladavine vladike Petra II Petrovića Njegoša
Završava se vladavina Petra II Petrovića Njegoša, u čije je vreme Crna Gora sve više postajala autonomna država sa utvrđenim granicama prema Austriji i osmanskoj Hercegovini.
1851 г. | Početak vladavine Danila I i proglašenje Kneževine Crne Gore
Na vlast dolazi Danilo I Petrović Njegoš. Po volji Skupštine starešina proglašen je za kneza, čime je prekinuta teokratska vladavina i uspostavljena svetovna uprava. Crna Gora zvanično postaje kneževina.
1852 г. | Почетак буне Луке Вукаловића
У Херцеговини избија буна под вођством Луке Вукаловића. Устаници су захтевали лакше феудалне обавезе и одбили су да предају лично оружје османским властима.
1852 г. | Први напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Османски војсковођа Омер-паша Латас извео је први од своја два војна похода против Црне Горе.
1853 г. | Napad Omer-paše Latasa na Crnu Goru
Zbog ratoborne politike kneza Danila prema Osmanskom carstvu, turski vojskovođa Omer-paša Latas napao je Crnu Goru. Zemlja je spasena od turskog upada isključivo intervencijom velikih sila.
1853 г. | Ustanovljenje Ordena knjaza Danila I
Knez Danilo I ustanovio je prvi crnogorski orden, poznat kao Orden knjaza Danila I, koji se dodeljivao za istaknute ratne podvige u borbama protiv Turaka.
1854 г. | Svetozar Miletić stiče zvanje doktora prava
Najistaknutiji politički predstavnik Srba u Vojvodini, Svetozar Miletić, doktorirao je prava u Beču.
1855 г. | Donošenje Zakonika Danila Prvog
Ozakonjeno je autoritarno i centralističko državno uređenje kneževine donošenjem Zakonika Danila Prvog. Ovaj pravni akt imao je 95 članova i uređivao je prava vladara, imovinske odnose i sudski postupak.
1859 г. | Преименовање Палежа у Обреновац
Указом кнеза Милоша Обреновића, насеље Палеж је преименовано у Обреновац у част владајуће династије.
1859 г. | Доношење Саферске наредбе
Порта је издала Саферску наредбу за Босански пашалук којом су прописани односи између чивчија (кметова) и турских феудалаца, строго забрањујући одређене злоупотребе и бесплатно узимање хране.
1860 г. | Kraj vladavine kneza Danila I (Atentat u Kotoru)
Zbog autokratske uprave, knez Danilo I stekao je veliki broj protivnika koji su skovali zaveru i ubili ga u atentatu u Kotoru, čime je okončana njegova vladavina.
1860 г. | Ukidanje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata
Habzburška vlast donela je odluku da ukine Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, što je bio ustupak i vraćanje političkih prava Mađarima unutar Monarhije.
1861 г. | Други напад Омер-паше Латаса на Црну Гору
Почетак другог војног похода Омер-паше Латаса на Црну Гору који се водио током 1861. и 1862. године.
1861 г. | Osnivanje Matice dalmatinske u Zadru
Po ugledu na Maticu srpsku iz 1826. godine, osnovana je još jedna institucija slovenskih naroda - Matica dalmatinska u Zadru.
април 1861 г. | Blagoveštenski sabor
Posle ukidanja Vojvodstva, u Sremskim Karlovcima je sazvan narodno-crkveni sabor. Došlo je do podele; većina predvođena patrijarhom Rajačićem tražila je oslonac u Beču, dok je manjina (Svetozar Miletić) bila za saradnju sa Mađarima.
1862 г. | Крај буне Луке Вукаловића
Након пораза Црне Горе која је под притиском Порте ускратила помоћ, устанак у Херцеговини је угушен, а Лука Вукаловић је био приморан да склопи споразум са Турцима.
1864 г. | Premeštanje Matice srpske u Novi Sad
Matica srpska, prvobitno osnovana u Pešti, preseljena je u Novi Sad, koji usled velike koncentracije obrazovanih Srba i kulturnih institucija dobija naziv „Srpska Atina”.
1865 г. | Нови покушај устанка Луке Вукаловића
Лука Вукаловић поново покушава да подигне устанак против османске власти, али без успеха, након чега се сели у Русију.
1866 г. | Pokretanje lista „Zastava”
Svetozar Miletić, ugledni srpski političar i „narodni tribun”, pokreće list „Zastava” preko kojeg javno iznosi svoje liberalne ideje i zalaže se za parlamentarizam.
1867 г. | Austro-ugarska nagodba
Ovom nagodbom Austrijska monarhija podeljena je na nemački i mađarski deo (Austro-Ugarska). Imali su zajedničkog vladara, vojsku, spoljnu politiku i carine, dok su ostali poslovi pripali vladama u Beču i Budimpešti.
1868 г. | Hrvatsko-ugarska nagodba
Sklopljen je dogovor kojim su Hrvatima ustupljena određena politička prava i regulisan pravni status Hrvatske u ugarskom delu novonastale Austro-Ugarske monarhije.
1869 г. | Osnivanje Srpske narodne slobodoumne stranke
Svetozar Miletić osniva stranku koja se zalagala za nacionalne države na Balkanu i borila se protiv dominacije Nemaca i Mađara u ugarskom delu Monarhije.
1874 г. | Припреме за ослобођење Ниша
Угледни људи из Ниша и околине убрзали су припреме за ослобођење успостављањем тајне сарадње са властима у Кнежевини Србији.
1875 г. | Невесињска пушка и почетак Велике источне кризе
Нападом на турски караван код Невесиња избио је нови устанак Срба у Херцеговини који се брзо проширио на Босну. Овим устанком започела је Велика источна криза (1875–1878).
1878 г. | Берлински конгрес и крај историјске епохе
Одлуком Берлинског конгреса завршава се Велика источна криза. Ова година означава крај историјског периода лекције, будући да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину, чиме престаје директна османска власт у тим областима.
1878 г. | Smrt Milice Stojadinović Srpkinje
Preminula je poznata srpska pesnikinja iz Srema, čijem su se radu divili Vuk Karadžić i Petar II Petrović Njegoš. (Ujedno godina kojom se završava obuhvaćena faza istorijske lekcije).
януари 1878 г. | Ослобођење Ниша
У успешним ратним операцијама, српска војска је ушла у град чиме је Ниш ослобођен од османске власти.
1887 г. | Prestanak rada Srpske narodne slobodoumne stranke
Politička stranka, koju je 1869. godine osnovao Svetozar Miletić, prestala je da postoji.
1918 г. | Крај аустроугарске власти над Босном и Херцеговином
Крај историјског периода који је започео аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине 1878. године. Ова година означава завршетак њихове управе над овим просторима.
1918 г. | Kraj austrijske uprave nad Dalmacijom i Bokom kotorskom
Završava se period koji je otpočeo Bečkim kongresom 1815. godine; Dalmacija i Boka kotorska prestaju da budu u sastavu Austrijskog carstva usled propasti Monarhije u Prvom svetskom ratu.
Положај српског народа под туђинском влашћу у XVIII веку
Током XVIII века српско становништво било је раздељено између Османског царства, Хабзбуршке монархије и Млетачке републике. Средишњи српски простори потпадали су под управу Београдског пашалука, који је био поприште честих аустријско-турских сукоба (Хабзбурзи су овом територијом управљали као Краљевином Србијом у периоду 1818–1739. године, између Пожаревачког и Београдског мира). Након ратних разарања и великих миграција становништва ка северу, Порта је насељавала опустеле пограничне крајеве.
Током новог Аустријско-турског рата (1788–1791), познатог као Кочина крајина по добровољачком команданту Кочи Анђелковићу, Срби су масовно ратовали на страни Аустрије очекујући ослобођење. Пошто је рат завршен без територијалних промена јужно од Саве и Дунава, бечки двор није обезбедио заштиту за српско становништво. Како би умирила границу и осигурала лојалност раје, Османска порта је 1791. године увела кнежинску самоуправу. Овим уређењем домаћи кнезови су самостално сакупљали порезе, пресуђивали у мањим локалним споровима и добили дозволу за обнову храмова и подизање школа.
Карловачка митрополија, друштво и култура Срба у Хабзбуршкој монархији
Након Велике сеобе 1690. године под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића и царских привилегија Леополда I, утемељена је црквена организација Срба у Хабзбуршкој монархији. Од сабора у Крушедолу поглавар носи звање митрополита, а Сремски Карловци постају седиште Карловачке митрополије, која је формално признавала Пећку патријаршију до њеног гашења 1766. године. Кључни орган народног представништва били су народно-црквени сабори; међу њима се издваја Темишварски сабор (1790), на којем је за митрополита изабран Стеван Стратимировић и где је први пут званично захтевана посебна српска територијална аутономија у Банату, што је Беч одбио.
Друштвену структуру чинили су већински сељаци (подељени на слободне граничаре са војним обавезама у Војној крајини и кметове потчињене урбарима на спахилуцима), свештенство, грађанство у трговачким центрима (Нови Сад, Сентандреја, Будим, Пешта) и малобројно племство (породице попут Текелија и Стратимировића) које је било изложено германизацији и мађаризацији.
Културни развој обележило је окретање ка царској Русији ради очувања верског идентитета, што је довело до прихватања рускословенског језика. У доба царице Марије Терезије уводи се обавезно трогодишње основно образовање, а 1791. године основана је Карловачка гимназија. Крајем века јављају се идеје просветитељства чији је главни заговорник био Доситеј Обрадовић.
Српска револуција: Први српски устанак (1804–1813)
Српска револуција (1804–1835) обухвата ратну фазу ослобођења и мирнодопску фазу дипломатске изградње аутономије и укидања феудализма. Непосредан узрок буне било је насиље јаничарских вођа – четворице дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага), који су 1801. године убили београдског везира Мустафа-пашу и укинули самоуправне повластице. Повод за почетак оружане борбе била је Сеча кнезова крајем јануара 1804. године, када су дахије погубиле око 80 најистакнутијих српских првака.
На збору у Орашцу на Сретење 1804. године донета је одлука о подизању устанка, а за вожда је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Након ослобођења Рудника и погубљења дахија у лето 1804. године, сукоб са локалним одметницима прерастао је у рат против централне царске власти:
- 1805. – Победа на Иванковцу означила је директан војни тријумф над царском војском;
- 1806. – Велике победе на Мишару и Делиграду учврстиле су устаничке позиције;
- 1807. – Ослобођењем Београда, Шапца и Ужица заокружена је контрола над читавим пашалуком.
Уласком Русије у рат против Османског царства, Срби одбацују претходно уговорени Ичков мир (1806) и постају званични руски ратни савезници (1807–1812). У ратним операцијама 1809. године устаници доживљавају тежак пораз у бици на Чегру код Ниша (јунаштво и погибија Стевана Синђелића, након чега Турци граде Ћеле-кулу), али стабилизују фронт победама на Варварину и Лозници 1810. године.
Због Наполеонове инвазије, Русија је у мају 1812. године потписала Букурешки мир, чија је 8. тачка предвиђала амнестију и унутрашњу самоуправу за Србе. Пошто су устаници одбили турске захтеве за предају оружја и градова, у лето 1813. године уследила је велика османска офанзива. Након пада Неготина и погибије Хајдук Вељка, устанички отпор је сломљен у октобру 1813. године, а вођство на челу са Карађорђем избегло је у Аустрију.
Уређење, судство, дипломатија и образовање устаничке Србије
- Војна организација: Чинила ју је народна војска устројена по територијалном принципу којом су командовале војводе, док су од 1808. године формиране и сталне јединице регуларне војске.
- Органи власти и судови: Врховну власт вршили су вожд, Народна скупштина и Правитељствујушчи совјет. Судство је било степенасто организовано кроз сеоске судове, нахијске магистрате и Велики суд народни (основан 1808. као део Совјета).
- Дипломатска активност: Најважније дипломатске мисије биле су усмерене ка Санкт Петербургу и Бечу, док су преговори са Портом резултирали неоствареним Ичковим миром из 1806. године; упућивана су и незапажена посланства у Француску.
- Школство: Поред мреже основних школа у варошима и селима, у Београду је 1808. године, заслугом Ивана Југовића, основана Велика школа, намењена образовању будућих државних чиновника (један од првих ђака био је Вук Стефановић Караџић).
Други српски устанак (1815)
Након слома устанка, репресија везира Сулејман-паше Скопљака изазвала је у септембру 1814. године неуспешну Хаџи Проданову буну у околини Чачка, која је брзо и сурово угушена.
Нови покрет за ослобођење покренут је на сабору у Такову на Цвети, 23. априла 1815. године, под вођством војводе Милоша Обреновића. Устаничке снаге однеле су значајне победе у биткама на Палежу, Љубићу код Чачка (где се истакао и погинуо Танаско Рајић), Пожаревцу и Дубљу.
Увидевши опасност од ангажовања знатно јачих царских армија из правца Ниша и Босне, Милош Обреновић се определио за преговоре. У септембру 1815. године са Марашли Али-пашом склопљен је споразум којим је окончано ратовање и успостављена двојна управа: Срби су добили право прикупљања пореза, сопствене кнезове у нахијама и Народну канцеларију у Београду као највиши управни и судски орган.
Изградња аутономије Кнежевине Србије (1815–1839)
Период од 1815. до 1830. године обележило је двовлашће кнеза Милоша и османског везира. Дипломатска борба ослањала се на одредбе Букурешког мира и руску подршку:
- Хатишериф из 1830. и Берат: Порта је признала унутрашњу самоуправу Србији, а Милошу Обреновићу наследно кнежевско достојанство.
- Црквена аутономија 1831. године: Споразумом са Васељенском патријаршијом црква у Србији постаје аутономна митрополија.
- Хатишериф из 1833. године: Србији је враћено шест нахија ослобођених још у доба Првог устанка, дефинисане су границе, а новчани данак Порти је тачно утврђен. Турски гарнизони остали су само у утврђеним градовима.
Унутрашњу политику кнеза Милоша одликовао је апсолутизам, централизација и обрачун са политичким противницима (убиства Симе Марковића, Петра Молера и вожда Карађорђа 1817. године). Након Ђакове буне 1825. године кнез је почео стварање сталне војске, док је Милетина буна из јануара 1835. приморала владара на сазивање Народне скупштине и уставна ограничења.
Уставни развитак, укидање феудализма и културни преображај
- Укидање феудализма (1835): На Сретењској скупштини укинуте су све дотадашње спахијске и османске дажбине и замењене јединственим годишњим порезом од шест талира (наплаћиваним о Ђурђевдану и Митровдану), чиме је српски сељак постао слободан земљопоседник, а Српска револуција завршена.
- Сретењски устав (1835): Аутор устава био је Димитрије Давидовић. Устав је ограничио власт кнеза институцијама Савета и Народне скупштине и гарантовао грађанска права. Укинут је после свега неколико недеља због снажног противљења Русије, Аустрије и Османског царства.
- Турски устав (1838): Донет је у Цариграду под утицајем великих сила. Власт кнеза ограничена је Саветом од седамнаест доживотних чланова. Успостављена су министарства, а држава је територијално подељена на округе, срезове и општине. Због сукоба са Саветом, кнез Милош је абдицирао 1839. године.
- Културно-просветне установе: Основани су Државна штампарија (1831), Прва крагујевачка гимназија (1833), Министарство просвете (1834), покренуте Новине србске (1834), формиран Књажеско-србски театар (1835) под вођством Јоакима Вујића и отворен Лицеј (1838) као највиша образовна институција.
Црна Гора од краја XVIII до средине XIX века
Друштво у Црној Гори вековима је почивало на племенском и братственичком уређењу, уз четовање као специфичан облик борбе и привређивања. Стару Црну Гору чиниле су четири нахије (Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка), којима су касније прикључена Брда. Специфичан облик власти била је теократија на челу са владикама из династије Петровић Његош, док је функција световног супарника – гувернадура (наследно из породице Радоњић) укинута 1832. године.
- Владика Петар I Петровић Његош (1784–1830): Ратовао је против скадарског паше, сузбијао племенску неслогу и крвну освету, донео Законик Петра I и формирао врховни судски орган, поставивши темеље државности.
- Владика Петар II Петровић Његош (1830–1851): Ојачао је централну управу уз помоћ Русије, формирао Правитељствујушчи сенат, судско-полицијски орган гвардију и личну гарду перјанике. Отворио је школу и штампарију на Цетињу, разграничио државу са Хабзбуршком монархијом и написао чувени еп Горски вијенац.
- Кнез Данило I Петровић (1851–1860): Проглашењем за кнеза прекинуо је теократску традицију и увео световну монархију. Водио је рат против Османлија (напад Омер-паше Латаса 1853. обустављен је интервенцијом сила). Своју ауторитарну управу озаконио је Закоником Данила Првог 1855. године, којим је утврђена једнакост пред судом и регулисан правни поредак. Убијен је у атентату у Котору 1860. године.
Положај српског народа у Османском царству до 1878. године
Ван кнежевина Србије и Црне Горе, значајне српске заједнице живеле су у Босанском пашалуку, Старој Србији (Рашка, Косово, Метохија, северни делови Македоније) и јужним деловима данашње Србије:
- Босански пашалук: Локални бегови и аге огорчено су се супротстављали Портиним реформама. Побуну Хусеин-капетана Градашчевића султан је сузбио 1831–1832. године (када су укинуте капетаније), а феудалну властелу потпуно је сломио Омер-паша Латас 1850. године. Хришћански сељаци (чивчије) трпели су тешке намете на спахијским имањима (чифлуцима), што је уређивано Саферском наредбом из 1859. године.
- Српски устанци: Незадовољство раје испољавало се кроз Јанчићеву буну у Посавини (1809), деценијски устанак Луке Вукаловића у Херцеговини (1852–1862) и Невесињску пушку (1875). Овај херцеговачки устанак прерастао је у Велику источну кризу (1875–1878), након које је одлукама Берлинског конгреса 1878. године Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину.
- Стара и Јужна Србија: Услед репресије и пореза стално су избијале локалне побуне са тежњом прикључења Кнежевини Србији. Године 1874. у Нишу је створен тајни одбор за ослобођење, а српска војска ослободила је овај град у јануару 1878. године.
Политичка и културна борба Срба у Аустријској монархији (1804–1878)
- Културни успон у првој половини века: Поред буна у Срему (Тицанова буна 1807) и Банату (1808), тежиште борбе било је на пољу просвете: отворене су Српска православна велика гимназија у Новом Саду (1810) и Српска учитељска школа у Сентандреји/Сомбору (1812/1816). У Бечу су штампане Новине сербске (1813–1821), док је у Пешти 1826. основана Матица српска (пресељена у Нови Сад 1864. године).
- Револуција 1848/49. и Српска Војводина: На Мајској скупштини у Сремским Карловцима (мај 1848) Срби су прогласили Српску Војводину (Банат, Бачка, Барања, део Срема). Митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха, а Стеван Шупљикац за војводу. Дошло је до ратног сукоба са револуционарном мађарском владом (истакла се битка за Сентомаш/Србобран, уз учешће добровољаца Стевана Книћанина из Србије).
- Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1860): Након гушења мађарског устанка, царским патентом формирана је посебна крунска област са седиштем у Темишвару, где је титулу војводе носио сам цар. Област је била бирократизована и под превлашћу немачког језика, а Беч ју је укинуо 1860. године ради политичког договора са Мађарима.
- Политички покрети после 1860. године: На Благовештенском сабору (1861) јавиле су се две струје: конзервативна око патријарха Рајачића (ослањање на бечки двор) и либерална око Светозара Милетића (сарадња са Мађарима на бази признавања права). Након Аустро-угарске нагодбе (1867) и Хрватско-угарске нагодбе (1868), Милетић је 1869. основао Српску народну слободоумну странку и лист Застава, борећи се кроз црквено-школску аутономију за права српског народа и заступајући начело „Балкан балканским народима”.
Европски историјски контекст: Револуције 1848/49. („Пролеће народа”)
Револуционарни талас који је започео почетком 1848. године у Француској уздрмао је конзервативни поредак успостављен на Бечком конгресу 1815. године. Овај покрет обухватио је готово читаву Европу и носио је двоструки карактер: захтеве за укидањем апсолутизма, феудалних односа и увођењем грађанских слобода (говор, штампа, удруживање), као и националне покрете за ослобођење и уједињење међу Немцима, Италијанима, Мађарима и словенским народима.
