Најважније из лекције
План-резиме
-
Развијени нови век и модерно доба
- Опште карактеристике периода
- Нови век траје од открића Америке (1492) до краја Првог светског рата (1918).
- Развијени нови век (модерно доба) почиње крајем XVIII века и обележен је индустријском и грађанским револуцијама, формирањем нација и развојем грађанског друштва.
- Историјски извори и научни напредак
- Појава нових извора у XIX веку: штампа (дневне новине), фотографија (1838), филм (1902), плакати и карикатуре.
- Научна и техничка достигнућа: Дарвинова теорија еволуције, Мендељејевљев периодни систем, прелазак на нафту и проналазак електричне енергије крајем XIX века.
- Опште карактеристике периода
-
Индустријска револуција
- Почетак и технички проналасци
- Започела у другој половини XVIII века у Енглеској преласком са мануфактуре на машински рад.
- Џејмс Ват 1769. конструише парну машину; угаљ и гвожђе постају кључни ресурси.
- Џорџ Стивенсон 1814. конструише прву парну локомотиву; развијају се железнички и паробродски саобраћај.
- Друштвене последице
- Урбанизација – масовно пресељење становништва са села у градове.
- Настанак радничке класе; изузетно тешки услови рада (16–18 сати дневно, масовна експлоатација дечјег и женског рада).
- Отпор машинама кроз покрет лудизам (уништавање фабричких постројења).
- Почетак и технички проналасци
-
Америчка револуција (Рат за независност)
- Узроци и почетак сукоба
- Сукоб између Велике Британије и њених 13 северноамеричких колонија због наметања пореза и економске експлоатације.
- „Бостонска чајанка” (1773) као увод у отворени оружани сукоб (1775–1783).
- Ток и исходи
- Усвајање Декларације о независности 4. јула 1776. у Филаделфији (аутор Томас Џеферсон); прокламована једнакост и природна права људи.
- Војску колониста предводио је Џорџ Вашингтон уз помоћ Француске; пораз Британије 1781. и признање независности 1783. године.
- Усвајање првог Устава САД 1787. године: федерално уређење и увођење функције председника (први председник Џорџ Вашингтон).
- Узроци и почетак сукоба
-
Француска револуција
- Узроци и почетак
- Криза феудалног поретка и апсолутизма Луја XVI; неправедна подела на три сталежа где је трећи сталеж (преко 90% становништва) плаћао све порезе.
- Утицај просветитељства (Волтер, Русо, Монтескје) који истиче разум, знање и једнакост пред законом.
- Пад тврђаве-затвора Бастиље 14. јула 1789. године, што означава почетак револуције и пад апсолутизма.
- Тековине и фазе револуције
- Укидање феудализма и доношење Декларације о правима човека и грађанина (1789).
- Доношење Устава 1791. (Француска постаје уставна монархија), а 1792. се проглашава република (краљ погубљен 1793).
- Јакобинска диктатура (1793–1794) на челу са Максимилијаном Робеспјером обележена масовним терором.
- Владавина Директоријума (1795–1799) која се завршава успоном Наполеона Бонапарте.
- Узроци и почетак
-
Наполеонова епоха
- Успон и државно уређење
- Државни удар 1799. и успостављање конзулата; крунисање Наполеона за цара 1804. године.
- Доношење Грађанског законика (Наполеонов кодекс) 1804. године којим су озакоњене правна једнакост и укидање феудализма.
- Ратови и пад
- Значајни сукоби: поморски пораз од Британије код Трафалгара (1805) и победа над Аустријом код Аустерлица (1805).
- Неуспешан поход на Русију 1812. услед руске тактике „спржене земље” (генерал Кутузов, битка код Бородина).
- Пораз у бици код Лајпцига (1813), повратак на власт („сто дана”) и коначни пораз у бици код Ватерлоа (1815); изгнан на Свету Јелену.
- Бечки конгрес (1815)
- Скуп сила победница (Русија, Хабзбуршка монархија, Пруска, Велика Британија).
- Повратак граница на стање пре револуције и рестаурација феудалног апсолутизма.
- Успон и државно уређење
-
Источно питање
- Појам и геополитички контекст
- Историјски процес деобе територија Османског царства („болесника на Босфору”) од стране великих сила од краја XVII до почетка XX века.
- Сукоб интереса: Русија и Аустрија теже територијалном ширењу и заштити хришћана, док Британија и Француска покушавају да очувају Османско царство ради сузбијања руског утицаја.
- Националне револуције балканских народа
- Српска револуција (1804–1835) води стварању аутономне кнежевине (1830).
- Грчки устанак (1821–1829) доводи до независности Грчке.
- Спајање Влашке и Молдавије у јединствену Румунију средином XIX века.
- Велика источна криза (1875–1878) и завршетак процеса
- Започела устанком у Херцеговини и Босни (1875), праћена устанком у Бугарској (1876) и ратовима Србије, Црне Горе и Русије против Османлија.
- Берлински конгрес (1878): Србија, Црна Гора и Румунија добијају пуну међународну независност; Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину; Бугарска добија аутономију (уједињена 1885).
- Источно питање коначно решено након Првог светског рата укидањем Османског царства и проглашењем Републике Турске (1922).
- Појам и геополитички контекст
Лекција кроз датуме
1492 г. | Откриће Америке и почетак новог века
Кристифор Колумбо је открио амерички континент. Овај догађај званично означава почетак епохе новог века у историји човечанства.
17 век | Početak epohe revolucija
Početak perioda (XVII vek) koji obeležava rađanje moderne Evrope. Dolazi do temeljnih promena u evropskim društvima, privredi i državama. Javljaju se pobune protiv apsolutizma, borbe za socijalne promene i zahtevi za nacionalnom slobodom.
17 век | Заустављање ширења Османског царства и почетак Источног питања
Крајем 17. века заустављено је ширење Османског царства у Европи. Тиме започиње Источно питање, процес који ће трајати до почетка 20. века, обележен дипломатским споразумима и ратовима великих сила (Русије, Хабзбуршке монархије, Француске и Велике Британије) у вези са деобом османских територија.
1607 г. | Оснивање првог британског насеља и тврђаве
Колонисти из Велике Британије населили су се на територију данашње Вирџиније, на простору где је живело племе Индијанке Покахонтас, и саградили тврђаву. Ово означава почетке британске колонизације Северне Америке.
18 век | Крај серије ратова Хабзбуршке монархије и Руског царства против Османлија
Крајем 18. века завршен је период учесталих ратова који су довели до потискивања османске власти из средње Европе. Граница према Хабзбуршкој монархији усталила се на Сави и Дунаву, док се Руско царство учврстило на северној обали Црног мора и на Криму.
1707 г. | Стварање Краљевства Велика Британија
Спајањем Краљевине Шкотске и Краљевине Енглеске званично је настало Краљевство Велика Британија, држава која је обухватала цело острво Велика Британија.
1750 г. | Početak industrijske revolucije
U drugoj polovini XVIII veka u proizvodnju se uvode mašine. Mašinska proizvodnja počinje postepeno da potiskuje manufakturnu i ručni rad. Ovaj proces doveo je do nastanka novih društvenih klasa (radnika) i masovne urbanizacije.
1757 г. | Рођење Риге од Фере
Рођен је Рига од Фере, истакнути грчки песник и борац за слободу, који се касније залагао за ширење идеја Француске револуције и ослобођење балканских народа.
1769 г. | Проналазак парне машине
Проналазак парне машине који је покренуо индустријску револуцију, довео до индустријског начина производње и почео да мења услове живота, али и да узрокује загађивање животне средине.
1769 г. | Konstruisanje parne mašine
Engleski pronalazač Džejms Vat konstruisao je parnu mašinu koja je energiju vodene pare pretvarala u mehaničku. Za njen rad bio je potreban ugalj, a pravila se od gvožđa, što je višestruko povećalo potrebu za otvaranjem novih rudnika.
1770 г. | Џејмс Кук долази до Аустралије
Енглески морепловац Џејмс Кук стиже до југоисточне обале Аустралије, чиме се наставља процес упознавања света и свих континената.
1773 г. | Бостонска чајанка
У знак протеста због економског искоришћавања и високих пореза, становници колонија прерушени у индијанске староседеоце побацали су у море товаре британског чаја у луци Бостон. Овај догађај је наговестио будући оружани сукоб са матицом.
1775 г. | Почетак Рата за независност (Америчке револуције)
Почетак оружаног сукоба који су тринаест британских колонија у Северној Америци покренуле како би се ослободиле британске власти. Овај догађај означава почетак историјског периода Америчке револуције.
4 юли 1776 г. | Усвајање Декларације о независности
На заседању представника тринаест колонија у Филаделфији усвојена је Декларација о независности, чији је аутор био Томас Џеферсон. Документом су колоније проглашене слободним и независним државама, а постављени су и темељи основних људских права попут једнакости и права на живот и слободу.
1781 г. | Војни пораз Велике Британије
Британска војска је доживела коначан војни пораз у сукобу са војском америчких колониста, коју је предводио Џорџ Вашингтон уз значајну војну подршку Француске.
1782 г. | Грчки пројекат Катарине II Велике
Руска царица Катарина II Велика предложила је пројекат рушења Османског царства и стварања Грчког царства са седиштем у Цариграду, као и поделу сфере утицаја између Руског и Хабзбуршког царства на Балкану. Иако није спроведен, означио је снажан утицај ових сила на регион.
1783 г. | Потписивање мира и крај Рата за независност
У Француској је потписан мировни споразум којим је Велика Британија званично признала независност својим некадашњим колонијама. Овај догађај означава крај Америчке револуције (Рата за независност) и стварање нове независне федералне државе – Сједињених Америчких Држава (САД).
1787 г. | Усвајање првог Устава САД
Усвојен је први устав Сједињених Америчких Држава, који је (уз одређене амандмане) и данас на снази. Уставом је дефинисано да се на челу државе налази председник са мандатом од четири године.
1789 г. | Почетак Француске револуције
Почетак велике грађанске револуције која је променила уређење друштва и државе, истичући идеју да су сви људи рођени с једнаким правима и доприносећи стварању грађанског друштва.
1789 г. | Избијање Француске револуције
Почетак Француске револуције чије су се идеје слободе почеле ширити Европом. Рига од Фере је у овом догађају видео прилику и право време за ослобођење грчког и других балканских народа од османске власти.
1797 г. | Пораз аустријске војске у северној Италији
Наполеон Бонапарта је нанео тежак пораз аустријској војсци у северној Италији, чиме је истакао своје војсковођачке способности и значајно учврстио своју политичку и војну позицију у Француској.
1798 г. | Поход на Египат
Наполеон је предузео војну експедицију у Египат (тадашњу провинцију Османског царства) како би заштитио интересе Француске у трговини с Блиским истоком. Иако је војно завршен повлачењем, поход је био од огромног научног значаја јер је допринео развоју египтологије и открићу камена из Розете.
1798 г. | Погубљење Риге од Фере
Након што су га аустријске власти ухапсиле и предале Турцима због промовисања револуционарних идеја, Рига од Фере је затворен и погубљен у Небојшиној кули у Београду.
1799 г. | Државни удар, увођење Конзулата и крај периода револуционарне нестабилности
Наполеон је извршио државни удар, збацио Директоријум и увео нов облик државног уређења – Конзулат. Проглашен је за првог и доживотног конзула, преузевши сву власт. Овим догађајем званично се завршио период унутрашње нестабилности који је пратио избијање Француске револуције.
19 век | XIX век – доба научних открића и модернизације
Током 19. века долази до великог развоја природних наука (хемије и физике). Средином века нафта почиње да замењује водену пару, а крајем века пронађена је електрична енергија. Појављују се и нови аудио-визуелни историјски извори (фотографија и филм).
19 век | Pojava ludizma
Tokom XIX veka u Engleskoj se javlja pokret pod nazivom ludizam (po Nedu Ludu). U strahu od gubitka posla zbog uvođenja mašina, radnici su uništavali mašine i palili fabrike. Kasnije je donet zakon kojim se ovakvo ponašanje kažnjavalo smrću.
19 век | Војне и државне реформе Османског царства и губитак територија
Током 19. века, суочена са кризом, Порта је спровела низ реформи, укључујући укидање јаничара, гарантовање права и слобода вероисповести, те укидање харача, мада је муслиманско становништво задржало привилегије. У истом веку, Француска је царству одузела Алжир и Тунис, а Велика Британија Египат и Кипар.
1801 г. | Припајање Краљевине Ирске Великој Британији
Краљевина Ирска постала је део јединственог британског краљевства, што је важан корак ка формирању данашњег Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
1804 г. | Почетак Српске револуције
Почетак свеобухватне борбе српског народа за ослобођење од османске власти, која је представљала први корак ка обнови српске државности.
1804 г. | Крунисање Наполеона за цара
Желећи потпуну контролу над државом, Наполеон је укинуо Републику и крунисао се за цара. Тиме је Француска по први пут у својој историји постала царство.
1804 г. | Усвајање Грађанског законика (Наполеоновог кодекса)
Донет је Грађански законик којим су озакоњене тековине Француске револуције. Основно начело била је једнакост свих људи пред законом, укидање феудализма и гарантовање слободе рада, савести и вероисповести. Законик је постао основа модерног европског законодавства.
1804 г. | Почетак Српске револуције
Срби су први на Балканском полуострву покренули револуцију и оружану борбу за ослобођење од османске власти.
1805 г. | Одобравање војне пензије Дебори Самсон
Дебора Самсон, која је прерушена у мушкарца учествовала и била рањена у Рату за независност, након вишегодишњих захтева званично је остварила право на војну пензију као америчка хероина.
1805 г. | Битка код рта Трафалгар
Енглеска флота, предвођена адмиралом Нелсоном, поразила је удружену француско-шпанску војску на југозападу Шпаније. Ова кључна поморска битка учврстила је позицију Велике Британије као најјаче поморске силе у Европи.
1805 г. | Битка код Аустерлица
Наполеон је остварио једну од својих најзначајнијих победа наневши тежак пораз хабзбуршким снагама у данашњој Чешкој. Овом победом учврстио је утицај у средњој Европи и северној Италији, укинувши тиме и вишевековну Млетачку републику.
1806 г. | Почетак Руско-турског рата (1806–1812)
Почетак првог у низу ратова у 19. веку кроз које је Руско царство покушало да реши Источно питање у своју корист.
1812 г. | Поход на Русију
Оптуживши Русију да крши континенталну блокаду, Наполеон је покренуо поход са преко 500.000 војника. Руси су, под командом генерала Кутузова, применили тактику повлачења и "спржене земље". Након крваве битке код Бородина и уласка у спаљену Москву, француска војска је због зиме, глади и исцрпљености морала да се повуче, што је представљало највећу Наполеонову катастрофу.
1812 г. | Крај Руско-турског рата (1806–1812)
Завршетак првог ратног сукоба између Русије и Османског царства у 19. веку.
1813 г. | Битка код Лајпцига
У сукобу са снажном коалицијом коју су чиниле Пруска, Хабзбуршка монархија и Русија, ослабљени Наполеон је поражен. Након ове битке свргнут је с власти и прогнан на острво Елбу, док је у Француској на власт враћена династија Бурбона.
1814 г. | Konstruisanje prve parne lokomotive
Džordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. Ovim epohalnim pronalaskom započeo je ubrzan razvoj železnice i kopnenog saobraćaja, što je omogućilo neuporedivo brži protok ljudi, robe i ideja.
1815 г. | Владавина од „сто дана”
Уз подршку својих лојалних војника, Наполеон је успео да напусти острво Елбу, врати се у Француску и поново преузме власт на кратко време, познато у историји као период од „сто дана”.
1815 г. | Битка код Ватерлоа
Коалиција европских сила (Русија, Хабзбуршка монархија, Пруска и Велика Британија) поново се окупила и нанела Наполеону коначан и одлучујући пораз. Након битке, Наполеон је прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, где је остао до краја живота.
1815 г. | Завршетак Бечког конгреса и крај Наполеонове епохе
У лето 1815. године завршен је Бечки конгрес држава победница (главну реч водиле су Русија и Хабзбуршка монархија). Француска је враћена у границе пре ратова, укинуте су тековине револуције и обновљен је феудализам и апсолутизам. Овим догађајем званично је окончана Наполеонова епоха и Европа је враћена у стање пре Француске револуције.
1815 г. | Крај оружане етапе Српске револуције
Завршава се оружана фаза Српске револуције која је почела 1804. године, након чега се борба наставља политичким и дипломатским средствима.
1816 г. | Svedočanstvo o eksploataciji dečjeg rada
Trgovac Džordž Guld iz Mančestera beleži surove uslove dečjeg rada u tadašnjim fabrikama. Deca su zapošljavana već od pete godine starosti jer ih je bilo lakše kontrolisati i njihov rad je bio znatno slabije plaćen u odnosu na rad odraslih.
1821 г. | Почетак Грчког устанка
Почетак устанка грчког народа за ослобођење од османске власти.
1828 г. | Почетак Руско-турског рата (1828–1829)
Избијање новог оружаног сукоба између Руског и Османског царства у склопу дешавања везаних за Источно питање.
1829 г. | Крај Руско-турског рата и Грчког устанка
Завршава се Руско-турски рат (почет 1828). Истовремено се окончава и Грчки устанак, што резултира стварањем независне грчке државе.
1830 г. | Стварање аутономне Кнежевине Србије
Као резултат вишегодишње борбе током Српске револуције, Србија званично добија аутономију унутар Османског царства.
1835 г. | Крај Српске револуције и доношење Сретењског устава
Окончање Српске револуције (која је трајала од 1804. године) и доношење Сретењског устава, првог устава Кнежевине Србије, који данас представља важан архивски историјски извор.
1838 г. | Једна од првих фотографија Париза
Настала је једна од првих фотографија на којој се виде људи, снимљена у Паризу. Ово сведочи о појави фотографије као новог и важног аудио-визуелног историјског извора.
1840 г. | Rana ekspanzija železničke mreže
Zabeležen je prvi veći presek stanja dužine železničke mreže u Evropi. Velika Britanija je prednjačila sa 2390 km pruge, čime se dokazuje njen status kolevke industrijske i saobraćajne revolucije.
1850 г. | Kraj epohe revolucija
Sredina XIX veka označava završetak epohe koja je počela u XVII veku. Ovo je bio kraj perioda ranih, sveobuhvatnih društvenih promena i rušenja starog feudalnog i apsolutističkog poretka, nakon čega sledi stabilizacija novih društvenih odnosa.
1850 г. | Početak masovne borbe za radnička prava
Zbog surovih uslova rada (radno vreme od 16 do 18 sati dnevno), lošeg stanovanja bez zdravstvene zaštite i teške eksploatacije žena i dece, čitava druga polovina XIX veka bila je ispunjena zahtevima za poboljšanje radničkih prava.
1853 г. | Почетак Кримског рата
Избијање Кримског рата, значајног сукоба у 19. веку у којем су се сукобили интереси Руског царства и осталих европских сила око судбине Османског царства.
1856 г. | Крај Кримског рата
Завршетак Кримског рата који је вођен између Русије и алијансе коју су чинили Османско царство, Велика Британија, Француска и Сардинија.
1860 г. | Ubrzan razvoj železničkih mreža u Evropi
Statistički podaci pokazuju ogroman skok u izgradnji železnice u odnosu na 1840. godinu. Velika Britanija dostiže preko 14.600 km pruge, dok Nemačke zemlje i Francuska takođe beleže ogroman rast infrastrukturnih mreža.
1867 г. | Настанак Аустроугарске монархије
Хабзбуршка (Аустријска) монархија званично мења државно устројство и назив у Аустроугарска, која ће под тим именом постојати све до 1918. године.
1871 г. | Карикатура Чарлса Дарвина
Објављена је карикатура научника Чарлса Дарвина који је у овом периоду поставио и данас важеће теорије о еволуцији природе и настанку човека. Карикатуре постају значајан историјски извор.
1875 г. | Почетак Велике источне кризе
Избија устанак Срба у Херцеговини који се убрзо проширио на Босну, чиме званично почиње Велика источна криза, једна од најважнијих фаза Источног питања.
1876 г. | Улазак Србије и Црне Горе у рат и Бугарски устанак
Србија и Црна Гора објављују рат Порти. Исте године устанак подижу и Бугари, али га османска војска сурово гуши.
1877 г. | Улазак Русије и Румуније у рат
Русија и Румунија улазе у рат против Османског царства чиме сукоб у оквиру Велике источне кризе ескалира.
1878 г. | Независност Кнежевине Србије
Кнежевина Србија званично стиче државну независност, што представља круну дотадашњих ослободилачких напора српског народа.
1878 г. | Берлински конгрес и крај Велике источне кризе
Завршава се Велика источна криза и Руско-турски рат. На Берлинском конгресу Србија, Црна Гора и Румунија добијају независност, Аустроугарска право окупације БиХ, док Бугарска добија аутономан статус.
21 април 1878 г. | Мемоар аустроугарске владе
Аустроугарска влада упућује мемоар влади Велике Британије у коме образлаже своје интересе за окупацијом Босне и Херцеговине као противтеже руском утицају на Балкану.
1885 г. | Уједињење Бугарске и Источне Румелије
Аутономна Кнежевина Бугарска и Источна Румелија (провинција у којој су претежно живели Бугари) уједињују се у јединствену државу.
1899 г. | Razvoj železnice širom napredne Evrope
Do kraja XIX veka sve napredne evropske zemlje imale su izgrađene pruge. To je olakšavalo međusobnu povezanost država, transport sirovina iz kolonija, kao i prodaju industrijske robe.
1902 г. | Филм „Путовање на Месец”
Снимљен је култни филм „Путовање на Месец”, који доказује развој кинематографије као потпуно новог типа историјског извора карактеристичног за модерно доба.
1904 г. | Први број листа „Политика”
Штампан је први број дневног листа „Политика”. Дневне новине су крајем 18. и током 19. века добиле нарочит значај међу писаним историјским изворима.
1914 г. | Почетак Првог светског рата
Почетак Првог светског рата, глобалног сукоба и једне од највећих катастрофа у историји човечанства у коју су били увучени српска држава и народ.
1918 г. | Крај Првог светског рата и завршетак епохе новог века
Окончање Првог светског рата које званично означава крај историјског периода развијеног новог века (модерног доба), епохе која је донела стварање нација, развој република и грађанског друштва.
1918 г. | Крај Источног питања и слом Аустроугарске
Завршетак Првог светског рата доноси коначно решење Источног питања стварањем националних држава на Балкану. У исто време долази до слома Аустроугарске монархије.
1922 г. | Крај Османског царства и проглашење Турске републике
Свргнут је последњи султан Мехмед VI. Османско царство званично престаје да постоји, а проглашена је нова Турска република.
2010 г. | Отварање спомен-музеја у Небојшиној кули
Небојшина кула у Београду постаје спомен-музеј са изложбеном поставком посвећеном између осталог и грчком револуционару Риги од Фере који је ту погубљен.
Развијени нови век и рађање модерног доба
Нови век обухвата раздобље од открића америчког континента 1492. године до завршетка Првог светског рата 1918. године. Његова развијена епоха, позната и као модерно доба, отпочела је крајем XVIII века дубоким научним, привредним и друштвено-политичким преокретима. Овај период обележило је обликовање савремених нација, ширење републиканског државног уређења, успостављање грађанских права и почетак глобалног проблема загађења животне средине услед индустријализације.
Истраживање овог доба ослања се на разноврсну историјску грађу:
- Писани и архивски извори: државни акти (устави попут Сретењског устава из 1835, декларације, закони), службена преписка, мемоари истакнутих личности и дневна штампа (нпр. лист „Политика” покренут 1904).
- Усмени извори: директна сведочанства актера историјских збивања.
- Аудио-визуелни извори: нови медији настали током XIX и почетком XX века, попут фотографије (1838) и филма (1902), као и новинске карикатуре и пропагандни плакати.
Научно-технолошки напредак из корена је променио поглед на свет и свакодневни живот:
- Биологија и хемија: постављене су научне основе еволуције човека и живог света (теорија Чарлса Дарвина) и систематизовани хемијски елементи (Периодни систем Дмитрија Мендељејева).
- Енергетика: током XIX века водену пару постепено замењује нафта као примарни енергент, док је крајем истог столећа откривена и уведена у широку употребу електрична енергија.
Индустријска револуција и њене друштвене последице
Индустријска револуција представља прелазак са ручне (мануфактурне) на машинску производњу, који је започео у другој половини XVIII века у Великој Британији. Прекретницу је означио изум парне машине енглеског конструктора Џејмса Вата (око 1769), чиме је омогућено претварање топлотне енергије у механички рад уз помоћ угља и гвожђа, што је довело до наглог успона рударства и металургије.
Примена парне машине трансформисала је саобраћај:
- Железнички саобраћај: Џорџ Стивенсон је 1814. конструисао прву употребљиву парну локомотиву. Изградња пруга (попут прве руте Ливерпул–Манчестер) омогућила је брз превоз путника и робе широм Европе.
- Поморски саобраћај: пароброди су убрзали прекоокеанску трговину и повезаност европских метропола са колонијалним поседима.
Главне последице индустријализације обухватале су:
- Урбанизацију: масовно досељавање сеоског становништва у градове ради запослења у новоотвореним фабрикама.
- Формирање радничке класе: радници су живели и радили у изузетно суровим условима (радни дан од 16 до 18 сати, одсуство заштите на раду, нехигијенски станови).
- Експлоатацију: масовно коришћење јефтиније женске и дечје радне снаге у фабрикама и рудницима, што је децу лишавало образовања.
- Социјални отпор: појава покрета попут лудизма (уништавање фабричких постројења и машина из уверења да оне одузимају радна места), који је држава кажњавала смртном казном. Тежак положај подстакао је и масовно исељавање становништва у прекоморске земље.
Рат за независност и Америчка револуција
На источној обали Северне Америке Велика Британија (држава настала уједињењем Енглеске и Шкотске 1707, којој је 1801. прикључена Ирска) формирала је тринаест колонија. Досељеници су потискивали староседелачко индијанско становништво, а колоније су временом постале економски развијене, али преоптерећене порезима наметнутим од стране британске круне.
- Повод за сукоб: „Бостонска чајанка” из 1773. године, када су незадовољни колонисти прерушени у домороце бацили топузе британског чаја у море.
- Оружани сукоб (1775–1783): представници свих тринаест колонија састали су се у Филаделфији и 4. јула 1776. усвојили Декларацију о независности, коју је саставио Томас Џеферсон. Овај документ је истакао начело једнакости свих људи, неотуђива права на живот, слободу и потрагу за срећом, као и право народа да смени неправедну власт.
- Војни исход: колонијалну војску предводио је Џорџ Вашингтон, а колонисти су добили подршку Француске. Након пораза британских снага (1781), мировним уговором из 1783. Британија је признала независност нове државе.
- Државно уређење: Први Устав САД донет је 1787. године, дефинишући земљу као федералну републику на челу са председником, бираним на четири године (са правом на један реизбор). Џорџ Вашингтон постао је први председник. У наредним деценијама држава се ширила према западу, чиме је број чланица са почетних 13 порастао на данашњих 50 федералних јединица.
Француска револуција
Француска је током XVIII века била моћна апсолутистичка монархија под династијом Бурбона, али оптерећена дубоком друштвеном и економском кризом.
- Узроци: Друштво је било подељено на три сталежа. Прва два (свештенство и племство) чинила су мањину, уживала су све привилегије и била ослобођена пореза. Трећи сталеж (више од 90% популације – сељаци, грађанство, занатлије, банкари, интелектуалци) сносио је комплетан порески терет без икаквог политичког утицаја. Криза је додатно појачана новчаним дуговима државне касе под Лујем XVI и слабим жетвама које су изазвале глад.
- Идејна основа (Просветитељство): филозофи попут Волтера (заговорник просвећеног монарха), Монтескјеа (залагао се за уставну монархију и поделу власти) и Жан-Жака Русоа (истицао једнакост пред законом и народни суверенитет) критиковали су апсолутизам и црквене догме, промовишући моћ разума и знања кроз чувену Енциклопедију.
Ток и фазе револуције:
- Прва фаза – Уставна монархија и проглашење републике (1789–1792):
- Краљ је у мају 1789. сазвао Скупштину сталежа ради нових пореза, али су се представници трећег сталежа прогласили Народном скупштином.
- Освајањем злогласне тврђаве-затвора Бастиље 14. јула 1789. започела је револуција (данас национални празник Француске).
- Скупштина је укинула феудализам и донела Декларацију о правима човека и грађанина, утврдивши да се сви људи рађају слободни и једнаки у правима.
- Доношењем Устава 1791. Француска постаје уставна монархија, али након војног напада суседних феудалних сила (пре свега Хабзбуршке монархије) и доказа о краљевој велеиздаји, монархија је укинута 1792. и проглашена република (у то време настаје и химна Марсељеза). Краљ Луј XVI погубљен је почетком 1793. године.
- Друга фаза – Јакобинска диктатура (1793–1794):
- Власт преузимају јакобинци предвођени Максимилијаном Робеспјером.
- Уводе режим масовног терора путем Закона о сумњивима, изричући десетине хиљада смртних пресуда на гиљотини без правог суђења. Диктатура је окончана обарањем и погубљењем самог Робеспјера 1794. године.
- Трећа фаза – Владавина Директоријума (1795–1799):
- Извршну власт преузима петочлани Директоријум. Период је обележен политичким превирањима и завршава се 1799. године када је генерал Наполеон Бонапарта извршио државни удар.
Доба Наполеона Бонапарте
Војсковођа са Корзике, Наполеон Бонапарта, након успеха у ратовима против Аустрије и експедиције у Египат (1798, када је пронађен камен из Розете), преузео је власт 1799. кроз систем Конзулата, поставши први конзул. Године 1804. укинуо је републику и крунисао се за цара Француске.
- Грађански законик (1804): документ који је трајно озаконио тековине Француске револуције – једнакост грађана пред законом, укидање феудалних привилегија, право на рад, слободу савести и вероисповести, поставши узор за правосуђа модерних европских држава.
- Ратови и освајања:
- Наполеон је побеђивао војске антифранцуских коалиција (Аустрија, Пруска, Русија, Британија) и ширио француски утицај по Европи, укидајући феудални систем на освојеним просторима (формирао је и Илирске провинције на Јадрану).
- Поморски пораз претрпео је 1805. код рта Трафалгар од британске морнарице под вођством адмирала Нелсона.
- Исте 1805. године остварио је велику копнену победу код Аустерлица против Аустрије и Русије.
- Ради слабљења Велике Британије увео је Континенталну блокаду (забрану европске трговине са британским бродовима), што није дало очекиване резултате.
- Слом Наполеоновог царства:
- Поход на Русију 1812. завршио се потпуним крахом француске армије услед стратегије „спржене земље” коју је водио руски генерал Кутузов, крваве битке код Бородина и сурове руске зиме.
- Удружене снаге коалиције поразиле су ослабљеног Наполеона у „Бици народа” код Лајпцига 1813. године, након чега је свргнут и прогнан на острво Елбу.
- После краткотрајног повратка на власт током 1815. године („владавина од сто дана”), дефинитивно је сломљен у бици код Ватерлоа (1815) и уклоњен на острво Света Јелена, где је остао до краја живота.
- Бечки конгрес (1814–1815): Скуп победничких сила којим је руководила реакција с циљем да поништи тековине револуције. Границе Француске су враћене на стање пре 1789. године, обновљени су апсолутизам и феудални поредак и рестаурисана династија Бурбона.
Источно питање и борба балканских народа за слободу
Источно питање представља дипломатски процес и низ оружаних сукоба великих европских сила око судбине, опстанка и територијалне поделе опадајућег Османског царства (названог „болесник на Босфору”) од краја XVII до почетка XX века.
- Ставови великих сила:
- Руско царство и Хабзбуршка монархија тежиле су територијалном проширењу на штету Порте, потиснувши је до краја XVIII века са обала Саве, Дунава и Црног мора.
- Велика Британија и Француска залагале су се за очување целовитости Османског царства ради спречавања руског изласка на Средоземље, иако су му саме одузимале територије (Француска је заузела Алжир и Тунис, а Британија Египат и Кипар).
- Унутрашње кризе и реформе Царства: због војне застарелости укинуте су недисциплиноване јаничарске јединице, а средином XIX века султановим указима формално су проглашене реформе (једнакост свих грађана, забрана назива „раја”, укидање харача), које у пракси нису отклониле неравноправан положај хришћана.
- Националне револуције балканских народа:
- Подстакнути руским покровитељством и идејама Француске револуције (чије је принципе пропагирао грчки родољуб Рига од Фере), балкански хришћани покренули су борбу за ослобођење.
- Србија: покренула је Српску револуцију (1804–1835; оружана фаза 1804–1815) и дипломатском борбом стекла статус аутономне кнежевине 1830. године.
- Грчка: након устанка 1821–1829. изборила је међународно признату независност.
- Румунија: настала је спајањем кнежевина Влашке и Молдавије средином XIX века.
- Велика источна криза (1875–1878):
- Започела је устанком Срба у Херцеговини 1875. године („Невесињска пушка”), након чега су у рат против Османлија ступиле Србија, Црна Гора, а потом Русија и Румунија.
- Криза је разрешена на Берлинском конгресу 1878. године: Србија, Црна Гора и Румунија добиле су пуну међународно признату независност; Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину; Бугарска је образована као аутономна кнежевина (која се 1885. ујединила са Источном Румелијом).
- Окончање Источног питања: након Првог светског рата, свргавањем последњег султана 1922. године, Османско царство је званично престало да постоји, а његово место заузела је Република Турска, док су на балканском простору формиране националне државе.
