Најважније из лекције
План-резиме
-
Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858–1860) 1.1. Повратак династије Обреновић на власт одлуком Светоандрејске скупштине (1858). 1.2. Аутократски начин владавине уз смену уставобранитељских чиновника. 1.3. Неуспели покушај измене Устава из 1838. године и обезбеђивања наследног кнежевског достојанства услед противљења великих сила. 1.4. Смрт кнеза Милоша у конаку у Топчидеру (септембар 1860. године).
-
Друга владавина кнеза Михаила Обреновића (1860–1868) 2.1. Унутрашња политика и учвршћивање власти:
- 2.1.1. Владавина по узору на просвећени апсолутизам уз начело „закон је највиша воља у Србији”.
- 2.1.2. Преображенска скупштина у Крагујевцу (1861. године):
- Фактичка измена Устава из 1838. године.
- Смањење утицаја Државног савета и одређивање сазивања Народне скупштине на сваке три године.
- Доношење Закона о народној војсци (уведена општа војна обавеза за пунолетне мушкарце).
- Доношење Закона о чиновницима и спровођење пописа становништва и имовине.
- 2.1.3. Закон о порезу (1864. године) – увођење личног пореза и пореза према имућности. 2.2. Културне и друштвене тековине:
- 2.2.1. Установљење Ордена Таковског крста (1865. године).
- 2.2.2. Оснивање одбора за изградњу Народног позоришта у Београду на кнежев подстицај (прва представа изведена 1869. године).
-
Спољна политика кнеза Михаила 3.1. Решавање питања османских гарнизона (1862–1867):
- 3.1.1. Инцидент на Чукур чесми и османско бомбардовање Београда (јун 1862. године).
- 3.1.2. Дипломатски преговори уз подршку великих сила: османска војска напушта утврђене градове Београд, Шабац, Смедерево и Кладово.
- 3.1.3. Свечана предаја кључева градова кнезу Михаилу на Калемегдану (април 1867. године).
- 3.1.4. Очување формалне вазалности према Порти до 1878. године (плаћање данка и османска застава на тврђави). 3.2. Стварање Првог балканског савеза (средина 1860-их):
- 3.2.1. Циљ: заједнички рат за ослобођење од Османског царства (главни сарадник председник владе Илија Гарашанин).
- 3.2.2. Чланице савеза: Србија, Црна Гора, Грчка, Румунија, уз сарадњу са Хрватском народном странком и Бугарским револуционарним одбором.
-
Опозиција и крај владавине 4.1. Политичко деловање либерала:
- 4.1.1. Залагање за већу улогу Народне скупштине, слободу штампе и демократизацију.
- 4.1.2. Подршка националној политици уз критике на рачун кнежевог одлагања рата са Турском. 4.2. Атентат на кнеза Михаила у Кошутњаку (10. јун 1868. године):
- 4.2.1. Позадина и налогодавци атентата остали неразјашњени.
- 4.2.2. Распад Првог балканског савеза и завршетак једног поглавља у историји Србије.
Лекција кроз датуме
1831 г. | Почетак изградње конака у Топчидеру
Започета је изградња Топчидерског конака који је служио као један од двораца кнеза Милоша Обреновића.
1834 г. | Завршетак изградње конака у Топчидеру
Окончана је изградња двора у Топчидеру. Зграда данас припада Историјском музеју Србије и посвећена је кнезу Милошу и династији Обреновић.
1838 г. | Доношење Устава
Донет је Устав који су касније кнез Милош и кнез Михаило Обреновић настојали да измене како би ојачали своју владарску моћ и умањили утицај Савета.
1853 г. | Венчање кнеза Михаила Обреновића
Кнез Михаило се у Бечу венчао мађарском принцезом Јулијом Хуњади, чији је предак био чувени Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко).
1858 г. | Светоандрејска скупштина и почетак друге владавине кнеза Милоша
На Светоандрејској скупштини династија Обреновић се вратила на престо Србије, чиме је започела друга, краткотрајна и аутократска владавина кнеза Милоша Обреновића. Обреновићи ће државом владати наредних 45 година.
септември 1860 г. | Смрт кнеза Милоша Обреновића и крај његове владавине
Кнез Милош је преминуо у свом конаку у Топчидеру, чиме је окончана његова друга владавина. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
1860 г. | Почетак друге владавине кнеза Михаила Обреновића
Ступањем на престо, кнез Михаило је истакао начело да ће „закон бити највиша воља у Србији”. Током своје владавине деловао је као просвећени апсолутиста и припремао земљу за рат против Османског царства.
1861 г. | Преображенска скупштина у Крагујевцу
Донети су закони којима је Савет изгубио ранији значај, а Народна скупштина је сазивана сваке треће године. Усвојени су и Закони о народној војсци и чиновницима, чиме је кнез Михаило фактички изменио Устав из 1838. године.
юни 1862 г. | Инцидент на Чукур чесми и бомбардовање Београда
Турски војник је бајонетом повредио српског дечака, што је изазвало сукобе и навело османског заповедника да бомбардује Београд. Овај догађај је искоришћен за дипломатску акцију исељавања турске војске.
1864 г. | Усвајање Закона о порезу
Спроведена је пореска реформа у којој се порез наплаћивао по два основа: лични порез од три талира и додатни порез који је зависио од имућности пореског обвезника.
1865 г. | Оснивање Првог балканског савеза
Средином шездесетих година XIX века кнез Михаило покреће стварање ширег савеза за ослобођење од Османског царства. Савез су чиниле Србија, Црна Гора, Грчка, Румунија, хрватска Народна странка и Бугарски револуционарни одбор.
1865 г. | Раздвајање кнеза Михаила и кнегиње Јулије
Због тога што нису имали деце, кнез Михаило Обреновић и мађарска принцеза Јулија Хуњади су се раздвојили.
1865 г. | Установљен Таковски крст
Поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, кнез Михаило је установио први орден у Србији – Таковски крст.
април 1867 г. | Предаја кључева градова кнезу Михаилу
Након петогодишњих преговора, османски заповедник Београда симболично је на Калемегдану уручио кнезу Михаилу кључеве градова. Османска војска је трајно напустила Београд, Шабац, Смедерево и Кладово.
1867 г. | Посета кнеза Михаила Цариграду
У пролеће 1867. године кнез Михаило је посетио Цариград (Истанбул) након дипломатског успеха и повлачења османских гарнизона.
10 юни 1868 г. | Атентат на кнеза Михаила и крај његове владавине
Кнез Михаило је убијен у атентату у Кошутњаку у Београду, чиме је завршено једно значајно раздобље у историји Србије. После његовог убиства распао се и Први балкански савез.
11 ноември 1869 г. | Прва представа у Народном позоришту у Београду
Годину дана после смрти кнеза Михаила, на чији подстицај је позориште и изграђено, одиграна је прва представа под називом "Посмртна слава кнеза Михаила" аутора Ђорђа Малетића.
1878 г. | Крај формалне османске власти над Србијом
Ова година означава крај историјског периода током ког је Србија формално била под врховном влашћу Порте, чији су једини симболи до тада били плаћање данка и османска застава на Калемегдану.
1882 г. | Подизање споменика кнезу Михаилу
На данашњем Тргу републике у Београду подигнут је споменик кнезу Михаилу, што је уједно био и први јавни споменик неком српском владару.
1954 г. | Отварање Музеја Првог српског устанка
У конаку кнеза Милоша у Топчидеру свечано је отворен Музеј Првог српског устанка.
ДРУГА ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА
Одлукама Светоандрејске скупштине крајем 1858. године династија Обреновић је поново ступила на српски престо, започевши период владавине који ће трајати наредних 45 година. Током краткотрајне друге владавине (1858–1860), кнез Милош је задржао строг аутократски стил управљања. Сменио је чиновнике постављене у доба уставобранитеља и државне положаје поверио сопственим присталицама. Његов покушај да измени Устав из 1838. године и тиме сину Михаилу осигура наследну владарску титулу осујетиле су велике силе. Кнез Милош је умро у септембру 1860. године у свом конаку у Топчидеру, а сахрањен је у београдској Саборној цркви.
ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА
Током своје друге владавине (1860–1868), кнез Михаило је применио знања о управи стечена током емиграције у западној Европи, владајући по узору на просвећене апсолутисте уз начело да закон мора бити највиша воља у земљи. На Преображенској скупштини одржаној 1861. године у Крагујевцу усвојени су закони којима је суштински потиснут Устав из 1838. године: владарска власт је знатно оснажена, улога Савета сведена на минимум, а заседања Народне скупштине ограничена на сваку трећу годину. Такође је усвојен Закон о народној војсци којим је уведена општа војна обавеза за пунолетне мушкарце, донет је Закон о чиновницима, спроведен попис имовине и становништва и реформисан порески систем 1864. године. На пољу културе, кнез је покренуо оснивање и подизање Народног позоришта у Београду, у којем је прва представа одиграна 1869. године.
СПОЉНА ПОЛИТИКА
Кнез Михаило је прекинуо мирољубив курс према Порти и започео војне и дипломатске припреме за ослободилачки рат. Након инцидента код Чукур чесме у јуну 1862. године и турског артиљеријског бомбардовања Београда, српска влада је отпочела вишегодишње преговоре уз посредовање великих сила. Дипломатски успех крунисан је у априлу 1867. године, када је османска војска предала кључеве градова и напустила Београд, Шабац, Смедерево и Кладово. Србија је формално задржала вазални статус према Османском царству до 1878. године, што се огледало у турској застави на Калемегдану и плаћању годишњег данка.
Како би створио ширу основу за сукоб са Османлијама, кнез Михаило је уз помоћ председника владе Илије Гарашанина средином шездесетих година XIX века оформио Први балкански савез. Овај савез је, уз Србију као главно упориште, окупио Црну Гору, Грчку и Румунију, уз успостављене везе са хрватском Народном странком и Бугарским револуционарним одбором, али се распао након кнежеве погибије.
ЛИБЕРАЛИ
Главну унутрашњу опозицију апсолутистичкој власти кнеза Михаила чинили су либерали - млади интелектуалци и чиновници образовани у европским центрима. Они су захтевали значајнија овлашћења за Народну скупштину и увођење слободе штампе. Иако су делили кнежеве циљеве у вези са ослобођењем од османске власти, били су веома критични према његовом сталном одлагању уласка у рат. Кнез Михаило је убијен у атентату у Кошутњаку 10. јуна 1868. године, чиме је окончана његова владавина, док организатори и политичка позадина овог чина никада нису у потпуности расветљени.
