Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
1872 г. | Настанак песме „Боже правде”
Поводом пунолетства кнеза Милана Обреновића настала је изворна песма „Боже правде” као саставни део позоришне представе „Маркова сабља”. Текст је написао Јован Ђорђевић на музику Даворина Јенка, а касније је постала званична државна химна.
1876 г. | Почетак српско-турских ратова
Почетак периода ратова Србије против Османског царства (Први и Други српско-турски рат 1876–1878) који су обележили почетак самосталне владавине Милана Обреновића.
1878 г. | Берлински конгрес и стицање независности Србије
Након победе у Другом српско-турском рату, на Берлинском конгресу Србија је стекла пуну међународну независност и територијална проширења. Српске интересе на конгресу заступао је шеф делегације Јован Ристић.
10 август 1878 г. | Прокламација кнеза Милана поводом стицања независности
Кнез Милан Обреновић је у Београду званично објавио прокламацију којом је обавестио народ о признању независности Србије и ступању међу суверене европске државе са новим границама.
1881 г. | Потписивање Тајне конвенције са Аустроугарском
Кнез Милан се споразумом обавезао да Србија неће водити спољну политику супротну аустроугарским интересима (нарочито у Босни и Херцеговини) нити склапати уговоре без њеног одобрења, док је Аустроугарска обећала подршку ширењу Србије ка југу и њеном уздизању у ранг краљевине.
1881 г. | Настанак првих политичких странака у Србији
Почетком осамдесетих година XIX века организоване су три главне политичке странке: Либерална странка (вођа Јован Ристић), Напредна странка (Милан Пироћанац, Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин) и Народна радикална странка (вођа Никола Пашић).
1882 г. | Проглашење Србије за краљевину
Уз дипломатску подршку Аустроугарске, Србија је проглашена краљевином, а кнез Милан Обреновић постао је први нововековни српски краљ.
1883 г. | Тимочка буна
Побуна сељака у источној Србији изазвана одлуком владе да одузме оружје и укине народну војску ради формирања стајаће војске. Краљ Милан је сурово угушио буну и обрачунао се с радикалима, осудивши многе на смрт и робију, док је Никола Пашић побегао из земље.
1885 г. | Српско-бугарски рат и битка код Сливнице
Краљ Милан је објавио рат Бугарској због њеног уједињења са Источном Румелијом. Бугарска војска победила је српску војску у бици код Сливнице, што је значајно нарушило краљев углед у земљи и Европи.
1888 г. | Доношење Устава из 1888. године
Ради смиривања политичких тензија, краљ Милан се измирио с радикалима и донет је нови, изразито демократски устав. Устав је утемељио парламентаризам и гарантовао широка грађанска права и слободе по узору на модерне европске државе.
1889 г. | Абдикација краља Милана и успостављање Намесништва
Краљ Милан је абдицирао не желећи да влада под уставним ограничењима и након низа криза. Власт је предата трочланом Намесништву (међу њима Јован Ристић) које је требало да управља државом до пунолетства његовог сина Александра Обреновића.
1893 г. | Државни удар Александра Обреновића
Седамнаестогодишњи Александар Обреновић је, по наговору оца, извршио државни удар, збацио Намесништво и себе противуставно прогласио пунолетним, започевши период своје самосталне аутократске владавине.
20 век | Женидба краља Александра са Драгом Машин
Краљ Александар се оженио удовицом Драгом Машин, што је изазвало згражавање јавности, отпор војске и политичара и трајан сукоб са оцем Миланом Обреновићем, који је заувек напустио Србију.
1901 г. | Смрт краља Милана Обреновића
Бивши српски краљ Милан Обреновић преминуо је у Бечу након напуштања Србије услед сукоба са сином око његове женидбе.
май 1903 г. | Мајски преврат и крај династије Обреновић
Официри завереници окупљени око организације „Црна рука”, предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, извршили су атентат на краља Александра и краљицу Драгу. Овим догађајем угашена је династија Обреновић, а на престо је доведен Петар I Карађорђевић.
1918 г. | Крај коришћења песме „Боже правде” као химне Краљевине Србије
Завршетком Првог светског рата и стварањем југословенске државе, песма „Боже правде” престаје да функционише као званична химна Краљевине Србије.
Прилике у Србији у доба краља Милана Обреновића
- Стицање независности и проглашење краљевине: Након победе у Другом српско-турском рату, Србија је на Берлинском конгресу 1878. године добила пуно међународно признање независности и значајна територијална проширења на југу. Разочаран преусмеравањем руске подршке ка Бугарској, кнез Милан Обреновић спољнополитички се везао за Аустроугарску. То је озваничено потписивањем Тајне конвенције 1881. године, којом се Србија обавезала да неће водити непријатељску политику у Босни и Херцеговини нити склапати међународне уговоре без одобрења Беча, док је Аустроугарска обећала помоћ српском ширењу ка југу. Уз њену дипломатску подршку, Србија је 1882. године проглашена краљевином, а Милан постао њен први новији краљ.
- Настанак политичких странака: Почетком осамдесетих година XIX века формиране су прве модерне политичке странке:
- Либерална странка (предвођена Јованом Ристићем) – окупљала је богатије слојеве, трговце и више свештенство; управљала је државом током ратова за ослобођење и дипломатских борби на Берлинском конгресу.
- Напредна странка (вође: Милан Пироћанац, Милутин Гарашанин, Стојан Новаковић) – уживала је подршку двора, залагала се за модернизацију по европском узору и наследила либерале на власти.
- Народна радикална странка (вођа Никола Пашић) – најмасовнија странка са снажним упориштем у сељаштву; заступала је парламентарну демократију и оштро се противила владаревом апсолутизму и везивању за Аустроугарску.
- Унутрашњи и спољни сукоби:
- Тимочка буна (1883): Избила је у источној Србији након одлуке власти да одузме оружје од сељака ради стварања стајаће војске. Краљ Милан је сурово угушио буну, искористивши је за обрачун са радикалима; бројни страначки прваци су осуђени на смрт или робију, док је Никола Пашић побегао у емиграцију.
- Српско-бугарски рат (1885): Краљ Милан је без довољно припреме напао Бугарску након њеног уједињења са Источном Румелијом. Тежак пораз у бици на Сливници озбиљно је нарушио његов владарски ауторитет.
- Устав из 1888. и абдикација: Да би смирио унутрашње тензије и поправио углед, краљ се измирио са радикалима и омогућио доношење Устава из 1888. године – једног од најнапреднијих демократских устава у Европи, који је увео парламентарни систем и гарантовао грађанска права. Не желећи да се повинује уставним ограничењима сопствене власти, оптерећен ратним неуспехом и брачним разлазом са краљицом Наталијом, краљ Милан је 1889. године абдицирао. Власт је у име малолетног наследника Александра преузело трочлано Намесништво на челу са Јованом Ристићем.
Владавина Александра Обреновића (1889–1903)
- Преузимање власти и начин владавине: Краљ Александар је 1893. године извео државни удар, распустио Намесништво и са седамнаест година преузео престо. Његово раздобље обележили су ауторитарно управљање, учестале смене влада, укидања и промене устава, као и велика нестабилност изазвана повратком оца Милана, који је постављен за команданта активне војске.
- Привреда и дипломатија: У спољној политици краљ је настојао да избалансира утицаје приближавањем Русији уз задржавање добрих односа са Аустроугарском. На пољу унутрашњег развоја, спроведене су мере које су довеле до финансијске стабилности и значајног економског и индустријског напретка земље.
Мајски преврат
- Узроци завере: Опште незадовољство краљевом аутократијом кулминирало је 1900. године његовом одлуком да се ожени знатно старијом удовицом Драгом Машин. Овај потез наишао је на осуду политичара, јавности и војске, те довео до трајног прекида односа са оцем Миланом (који је напустио земљу и умро у Бечу 1901. године).
- Преврат и последице (1903): Група млађих војних официра, предвођена капетаном Драгутином Димитријевићем Аписом (у оквиру тајне организације „Црна рука”), организовала је заверу. У ноћи Мајског преврата 1903. године, завереници су упали у двор и убили краља Александра и краљицу Драгу. Тим чином трајно је угашена династија Обреновић, а Народна скупштина је на српски престо довела краља Петра I Карађорђевића.
