Најважније из лекције
План-резиме
-
Револуције 1848/49. године („Пролеће народа”)
- Узроци и захтеви:
- Рушење поретка успостављеног на Бечком конгресу и борба против апсолутизма.
- Захтеви за грађанским слободама (слобода штампе, говора, политичког деловања) и увођењем устава.
- Борба за национално уједињење (у Немачкој и Италији) или за национална права и државност у оквиру Хабзбуршке монархије (Мајска скупштина 1848. и проглашење Српске Војводине).
- Ток и исходи:
- Побуна је почела у Француској у фебруару 1848, срушена је монархија и проглашена Друга република (1852. обновљено Друго царство).
- Револуције су током 1849. војно угушене, али је њихова трајна тековина било коначно укидање феудализма у већини европских земаља.
- Оснажени су раднички покрети (настанак Прве интернационале 1864) и покрети потлачених група (суфражеткиње, аболиционисти).
- Узроци и захтеви:
-
Уједињење Италије и Немачке
- Уједињење Италије (1861):
- Идејни зачетници: Ђузепе Мацини (покрет „Млада Италија”) заговарао је општенародни устанак.
- Процес уједињења: Вођен око Краљевине Сардиније (Пијемонт) на челу са династијом Савоја, премијером Камилом Кавуром и уз помоћ Француске (Наполеон III).
- Кључне акције: Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима” 1860. ослободио Јужну Италију и Сицилију.
- Проглашење и завршетак: Краљевина Италија проглашена је 1861, а Рим је припојен као престоница 1870. године.
- Уједињење Немачке (1871):
- Вођство: Остварено под вођством Пруске, краља Вилхелма I Хоенцолерна и канцелара Ота фон Бизмарка методом „крви и гвожђа”.
- Кључни ратови:
- Пораз Аустрије код Садове 1866. и њено истискивање из процеса уједињења.
- Пораз Француске у Француско-пруском рату 1870. године (паралелно настаје Париска комуна 1871).
- Исход: Јануара 1871. у Версају је проглашено Немачко царство на челу са династијом Хоенцолерн.
- Уједињење Италије (1861):
-
Србија у доба уставобранитеља (1842–1858)
- Политичке промене и долазак на власт:
- Кнез Милош абдицира 1839. године услед притисака Савета овлашћеног Уставом из 1838. године.
- Након смрти кнеза Милана и краткотрајне владе кнеза Михаила (1839–1842), Вучићевом буном 1842. на власт долази кнез Александар Карађорђевић.
- Унутрашња политика и друштво:
- Превласт Савета над кнезом; кључне личности режима били су Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија Гарашанин.
- Уређење државне управе, судства и школства уз помоћ пречанских Срба: оснивање Друштва српске словесности (1841), доношење Грађанског законика Јована Хаџића (1844) и оснивање Народног музеја (1844).
- Претежно сеоско становништво са сточарством као главном привредном граном; спајање сеоских кућа у шорове уз путеве.
- Спољна политика и крај режима:
- Начертаније (1844): Национални и државни програм Илије Гарашанина који предвиђа ослобођење Срба и обнову државе независно од туђинских утицаја.
- Пад с власти: Након Тенкине завере (1857), сазвана је Светоандрејска скупштина (децембар 1858) на којој су либерали и обреновићевци сменили кнеза Александра и вратили кнеза Милоша Обреновића.
- Политичке промене и долазак на власт:
-
Друга владавина Обреновића (1858–1878)
- Друга владавина Милоша (1858–1860) и Михаила (1860–1868):
- Кнез Михаило заводи просвећени апсолутизам („закон је највиша воља”); на Преображенској скупштини 1861. мења однос снага у корист кнеза и уводи Закон о народној војсци.
- Опозицију Михаиловом апсолутизму чине либерали, иако подржавају његове националне тежње.
- Културни развој: Оснивање Народног позоришта у Београду (1868).
- Ослобађање градова и Први балкански савез:
- Након инцидента на Чукур чесми и турског бомбардовања Београда (1862), дипломатском акцијом 1867. испражњени су преостали османски гарнизони (Београд, Шабац, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице).
- Стварање Првог балканског савеза за ослобођење од Турака (Србија, Црна Гора, Грчка, Румунија).
- Кнез Михаило је убијен у атентату у Кошутњаку 10. јуна 1868. године.
- Владавина кнеза Милана и Намесништва (1868–1878):
- До пунолетства кнеза Милана (1868–1872) земљом управља Друго намесништво (Јован Ристић, Миливој Петровић Блазнавац, Јован Гавриловић) које 1869. доноси Намеснички устав.
- Велика источна криза (1875–1878): Након Невесињске пушке (1875), Србија улази у Први (1876/77 – пораз) и Други српско-турски рат (1877/78 – победа, уз помоћ Русије).
- Берлински конгрес (1878): Србија добија пуну међународну независност и четири округа: нишки, пиротски, топлички и врањски (дипломатски предвођена Јованом Ристићем).
- Друга владавина Милоша (1858–1860) и Михаила (1860–1868):
-
Србија од стицања независности до краја династије Обреновић (1878–1903)
- Доба краља Милана Обреновића (1878–1889):
- Спољнополитички заокрет: Ослањање на Аустроугарску кроз Тајну конвенцију (1881); Србија 1882. постаје краљевина.
- Политичке странке: Формирају се Либерална (Јован Ристић), Напредна (Милан Пироћанац, Милутин Гарашанин, Стојан Новаковић) и Народна радикална странка (Никола Пашић).
- Кризе: Тимочка буна 1883. (угушена побуна радикала због одузимања оружја) и пораз у Српско-бугарском рату на Сливници 1885. године.
- Радикалски устав (1888): Увођење демократије и парламентаризма, након чега краљ Милан 1889. абдицира у корист малолетног сина Александра.
- Владавина краља Александра Обреновића (1889–1903):
- Преузима власт државним ударом 1893. године прогласивши се превремено пунолетним; влада аутократски кроз честе суспензије устава и смене влада.
- Финансијска консолидација земље наспрам политичке нестабилности и сукоба у спољној политици (балансирање између Русије и Аустроугарске).
- Крај династије Обреновић:
- Брак са удовицом Драгом Машин 1900. године изазива дубоку кризу, изолацију и раскид са оцем Миланом.
- Мајски преврат (1903): Тајна официрска организација на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом врши атентат на краљевски пар у двору.
- На српски престо долази династија Карађорђевић – краљ Петар I.
- Доба краља Милана Обреновића (1878–1889):
Лекција кроз датуме
19 век | Развој покрета сифражеткиња
Подстакнут општом друштвеном климом ослобађања потчињених група и променама које је донела индустријска револуција, половином 19. века развија се покрет жена (сифражеткиња) које су се бориле за једнакост, изједначавање у зарадама и право гласа.
19 век | Јачање покрета за уједињење Италије и Немачке
Током 19. века јављају се снажни национални покрети у Италији и Немачкој. Обе територије биле су претходно подељене на велики број мањих држава, а циљ ових покрета било је њихово спајање у јединствене, модерне националне државе.
19 век | Деветнаести век (XIX век) у Србији
Период обележен борбом за власт између династија Обреновић и Карађорђевић. Претежан тип насеља била су села разбијеног типа, сточарство је било главна привредна грана, а градска насеља су се делила на вароши и варошице.
19 век | Društvene, ekonomske i demografske prilike u Srbiji (XIX vek)
Tokom 19. veka u Srbiji seoska naselja se uvećavaju, intenzivno se krče šume u Šumadiji, Mačvi i Pomoravlju radi stvaranja obradivih površina, a stočarstvo ostaje preovlađujuća privredna grana. U gradovima postepeno raste udeo Srba usled doseljavanja, dok opada broj Turaka, Grka i Cincara. Takođe, uvode se obavezne uniforme za činovnike, a karakteristični zulufi postaju deo muške mode.
1807 г. | Забрана трговине робљем у Великој Британији
Под утицајем аболиционистичког покрета, Велика Британија постаје прва европска држава која је званично забранила трговину робљем.
1815 г. | Почетак прве владавине кнеза Милоша Обреновића
Почетак владавине кнеза Милоша Обреновића која ће трајати све до његове прве абдикације услед политичких сукоба са опозицијом.
1815 г. | Početak prve vladavine kneza Miloša Obrenovića
Knez Miloš Obrenović (iz Miloševe grane dinastije Obrenović) započeo je svoju prvu vladavinu koja je trajala do 1839. godine.
1830 г. | Јулска револуција у Француској
У Француској избија револуција која доводи до слома апсолутизма обновљеног на Бечком конгресу, након чега је успостављена уставна монархија.
1831 г. | Почетак изградње конака у Топчидеру
Започета је изградња Топчидерског конака који је служио као један од двораца кнеза Милоша Обреновића.
1833 г. | Пријем српског званичника код османског султана
Крајем ове године, Аврам Петронијевић постаје први званичник Кнежевине Србије у 19. веку којег је званично примио османски султан.
1834 г. | Укидање ропства у Великој Британији
Након претходне забране трговине робљем, Велика Британија је у потпуности укинула ропство на својој територији.
1834 г. | Завршетак изградње конака у Топчидеру
Окончана је изградња двора у Топчидеру. Зграда данас припада Историјском музеју Србије и посвећена је кнезу Милошу и династији Обреновић.
1835 г. | Ukidanje osmanskog feudalizma u Srbiji
Ukidanje osmanskog feudalizma i porast broja stanovnika doveli su do proširenja seoskih zemljišnih poseda i intenzivnijeg razvoja slobodnog seljaštva.
1838 г. | Проглашење Устава (Турски устав)
Доношење Устава којим је власт кнеза Милоша додатно ограничена. Најважнија установа власти постао је Државни савет, у коме је опозиција имала превласт, што је довело до наставка политичке борбе.
1838 г. | Доношење Устава
Донет је Устав који су касније кнез Милош и кнез Михаило Обреновић настојали да измене како би ојачали своју владарску моћ и умањили утицај Савета.
1839 г. | Почетак владавине кнеза Милана Обреновића
Након абдикације кнеза Милоша, престо наслеђује његов најстарији син Милан, који је био веома болестан.
1839 г. | Почетак рада Намесништва
Због тешке болести новог кнеза Милана Обреновића, на иницијативу Савета образовано је Намесништво које су чинили Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић.
1839 г. | Крај владавине кнеза Милана Обреновића
Кнез Милан Обреновић је убрзо умро, чиме је завршена његова кратка владавина у истој години када је и ступио на престо.
1839 г. | Почетак прве владавине кнеза Михаила Обреновића
Након смрти брата Милана, на престо ступа Михаило, други син кнеза Милоша. Његову владавину обележили су политички сукоби између "кнежеваца" и "уставобранитеља".
1839 г. | Kraj prve vladavine kneza Miloša Obrenovića
Završetak prvog perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića.
1839 г. | Vladavina kneza Milana Obrenovića (Miloševog sina)
Kratkotrajna vladavina kneza Milana, sina Miloša Obrenovića, koja se okončala iste godine.
1839 г. | Početak prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Knez Mihailo Obrenović preuzima presto. Njegova prva vladavina trajaće do 1842. godine.
юни 1839 г. | Абдикација и крај прве владавине кнеза Милоша Обреновића
Иако није хтео да се одрекне свог начина владавине, кнез Милош је под снажним притиском Савета и опозиције абдицирао и напустио Србију.
1840 г. | Крај рада Намесништва
Завршетак мандата трочланог намесништва (1839–1840) након што је кнез Михаило преузео владавину.
1841 г. | Оснивање Друштва српске словесности
Основана је највиша научна установа у Србији, што је било једно од најзначајнијих достигнућа прве владе кнеза Михаила. Оснивање је подстакао Јован Стерија Поповић.
1842 г. | Вучићева буна
Уставобранитељи под вођством Томе Вучића Перишића организовали су буну у којој су кнез Михаило и династија Обреновић протерани с власти и принуђени да напусте земљу.
1842 г. | Крај прве владавине кнеза Михаила Обреновића
Услед Вучићеве буне завршава се први период владавине кнеза Михаила, чиме почиње вишегодишње изгнанство династије Обреновић.
1842 г. | Почетак владавине кнеза Александра Карађорђевића
За новог владара Србије проглашен је Александар Карађорђевић, син вожда Карађорђа, који је на почетку био под снажним утицајем уставобранитеља.
1842 г. | Почетак доба уставобранитеља
Почетак политичке епохе (1842–1858) током које је Савет био утицајнији од владара. Водеће личности биле су Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија Гарашанин.
1842 г. | Kraj prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Završetak prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića.
1844 г. | Оснивање Народног музеја
Уз подршку и залагање истакнутог драмског писца и професора Јована Стерије Поповића, основан је Народни музеј у Кнежевини Србији.
1844 г. | Доношење Грађанског законика
Правник Јован Хаџић, који је у Србију дошао из Аустријске монархије, саставио је Грађански законик који ће остати на снази наредних сто година.
1844 г. | Настанак "Начертанија"
Илија Гарашанин написао је тајни политички документ "Начертаније", којим је предвиђено ослобађање српског народа од туђинске власти и стварање проширене српске државе.
1845 г. | Почетак организованог проучавања историје
Друштво српске словесности почело је организовано да проучава историју српског народа и да се бави језичком и правописном реформом.
1848 г. | Револуција 1848. године и захтеви за уједињењем
Током револуције 1848. године, у немачким државама су се уз захтеве за већим политичким слободама појавили и јасни захтеви за националним уједињењем. У италијанским револуционарним дешавањима из овог периода учествовао је и Ђузепе Гарибалди.
февруари 1848 г. | Почетак Револуције у Француској
Побуном незадовољних грађана у Француској почиње велики талас револуција у Европи познат као „Пролеће народа”. Ова побуна је омогућила укидање монархије и успостављање републике.
март 1848 г. | Револуција у Берлину
Револуционарни немири захватају немачке државе, где су се истакли захтеви за националним уједињењем у јединствену државу и већим грађанским слободама.
май 1848 г. | Мајска скупштина и проглашење Српске Војводине
Срби у Хабзбуршкој монархији су на Мајској скупштини изнели своје политичке захтеве за стварањем националне државе и том приликом прогласили Српску Војводину.
юли 1848 г. | Отварање мађарског парламента
У јеку револуционарних дешавања и борбе за национална права у Хабзбуршкој монархији, званично је отворен мађарски парламент.
1849 г. | Гушење револуција у Европи
У већини европских држава владари су оружаном силом успели да угуше револуционарне покрете, чиме је политички окончано „Пролеће народа”.
1849 г. | Крај феудализма у Европи
Укидање феудалног система представља најважнију и трајну тековину Револуције 1848/49. године. Овим догађајем званично се завршава епоха феудализма у свим европским државама које су биле захваћене револуцијом.
1852 г. | Успостављање Другог царства у Француској
Република која је настала током револуције 1848. године није дуго опстала, те је у Француској поново успостављена монархија проглашењем Другог царства.
1853 г. | Венчање кнеза Михаила Обреновића
Кнез Михаило се у Бечу венчао мађарском принцезом Јулијом Хуњади, чији је предак био чувени Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко).
1857 г. | Тенкина завера
Председник Савета Стефан Стефановић Тенка припремио је заверу са намером да убије кнеза Александра Карађорђевића. Завера је откривена, а учесници су ухапшени.
1858 г. | Светоандрејска скупштина и почетак друге владавине кнеза Милоша
На Светоандрејској скупштини династија Обреновић се вратила на престо Србије, чиме је започела друга, краткотрајна и аутократска владавина кнеза Милоша Обреновића. Обреновићи ће државом владати наредних 45 година.
1858 г. | Početak druge vladavine kneza Miloša Obrenovića
Povratak kneza Miloša Obrenovića na vlast u Srbiji; vladaće do 1860. godine.
декември 1858 г. | Светоандрејска скупштина
Под притиском опозиције изазване нечовечним поступањем према учесницима Тенкине завере, одржана је скупштина на празник Св. Андреја Првозваног. Главну улогу водили су либерали (Јеврем Грујић) и присталице Обреновића.
декември 1858 г. | Крај владавине кнеза Александра Карађорђевића
Светоандрејска скупштина изгласала је смену кнеза Александра, који је тајно напустио земљу пребегавши прво код турског паше, а затим у Аустрију.
декември 1858 г. | Крај доба уставобранитеља
Падом кнеза Александра Карађорђевића и променом режима на Светоандрејској скупштини формално се завршава епоха владавине уставобранитеља.
декември 1858 г. | Поновно проглашење Милоша Обреновића за кнеза
Светоандрејска скупштина донела је одлуку да се на престо Србије врати кнез Милош Обреновић, чиме започиње његова друга владавина.
1860 г. | Почетак друге владавине кнеза Михаила Обреновића
Ступањем на престо, кнез Михаило је истакао начело да ће „закон бити највиша воља у Србији”. Током своје владавине деловао је као просвећени апсолутиста и припремао земљу за рат против Османског царства.
1860 г. | Kraj druge vladavine kneza Miloša Obrenovića
Završetak druge i ujedno poslednje vladavine kneza Miloša Obrenovića.
1860 г. | Početak druge vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Knez Mihailo Obrenović po drugi put stupa na presto Srbije; vladaće sve do svoje smrti 1868. godine.
май 1860 г. | „Поход хиљаде” и освајање Сицилије
Ђузепе Гарибалди је са својих 1000 следбеника, познатих као „црвенокошуљаши”, прешао на Сицилију и успешно је освојио, чиме је започело ослобађање јужне Италије од стране власти.
септември 1860 г. | Освајање Напуља
Након освајања Сицилије, Гарибалдијеве снаге су освојиле и Напуљ. Овим догађајем је некадашња територија Краљевине Обеју Сицилија ослобођена и створени су услови за њено припајање будућој Краљевини Италији.
септември 1860 г. | Смрт кнеза Милоша Обреновића и крај његове владавине
Кнез Милош је преминуо у свом конаку у Топчидеру, чиме је окончана његова друга владавина. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
1861 г. | Проглашење Краљевине Италије
После војног пораза Хабзбурга од стране Француске и Пијемонта, званично је проглашена Краљевина Италија на челу са домаћом династијом Савоја. Новој држави су се постепено прикључивали остали делови Апенинског полуострва.
1861 г. | Преображенска скупштина у Крагујевцу
Донети су закони којима је Савет изгубио ранији значај, а Народна скупштина је сазивана сваке треће године. Усвојени су и Закони о народној војсци и чиновницима, чиме је кнез Михаило фактички изменио Устав из 1838. године.
юни 1862 г. | Инцидент на Чукур чесми и бомбардовање Београда
Турски војник је бајонетом повредио српског дечака, што је изазвало сукобе и навело османског заповедника да бомбардује Београд. Овај догађај је искоришћен за дипломатску акцију исељавања турске војске.
1863 г. | Popis stanovništva Kneževine Srbije
Prema popisu iz ove godine, u Srbiji je zabeležen izrazit nesklad između sela i grada: 91% stanovništva činilo je seosko, a svega 9% gradsko stanovništvo.
1864 г. | Оснивање Прве интернационале
Као одговор на јачање радничког покрета и тешке услове рада, на иницијативу француских и енглеских радника у Лондону је створена прва интернационална радничка организација.
1864 г. | Усвајање Закона о порезу
Спроведена је пореска реформа у којој се порез наплаћивао по два основа: лични порез од три талира и додатни порез који је зависио од имућности пореског обвезника.
1865 г. | Крај грађанског рата и укидање ропства у САД
Завршен је Амерички грађански рат између северних и јужних држава (вођен због неслагања око статуса робова), што је резултирало коначним укидањем ропства у Сједињеним Америчким Државама.
1865 г. | Оснивање Првог балканског савеза
Средином шездесетих година XIX века кнез Михаило покреће стварање ширег савеза за ослобођење од Османског царства. Савез су чиниле Србија, Црна Гора, Грчка, Румунија, хрватска Народна странка и Бугарски револуционарни одбор.
1865 г. | Раздвајање кнеза Михаила и кнегиње Јулије
Због тога што нису имали деце, кнез Михаило Обреновић и мађарска принцеза Јулија Хуњади су се раздвојили.
1865 г. | Установљен Таковски крст
Поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, кнез Михаило је установио први орден у Србији – Таковски крст.
1866 г. | Битка код Садове
Пруска је војно поразила Аустрију у бици код Садове (у данашњој Чешкој). Након овог пораза, Аустрија је избачена из Немачке конфедерације и дефинитивно искључена из процеса уједињења Немачке.
1866 г. | Srbija postaje vodeća zemlja u Evropi po broju uzgojenih svinja
Na 1000 stanovnika u Srbiji je dolazilo 1060 svinja, dok je evropski prosek iznosio 166. Svinje hranjene u žirodnim šumama bile su glavni izvozni artikal Srbije tokom 19. veka.
1867 г. | Посета кнеза Михаила Цариграду
У пролеће 1867. године кнез Михаило је посетио Цариград (Истанбул) након дипломатског успеха и повлачења османских гарнизона.
април 1867 г. | Предаја кључева градова кнезу Михаилу
Након петогодишњих преговора, османски заповедник Београда симболично је на Калемегдану уручио кнезу Михаилу кључеве градова. Османска војска је трајно напустила Београд, Шабац, Смедерево и Кладово.
1868 г. | Званично прихватање Вукове азбуке у Србији
Реформа правописа и српског језика коју је спровео Вук Стефановић Караџић, а којој се дуго противила српска црква и Јован Хаџић, званично је прихваћена у Кнежевини Србији.
1868 г. | Smrt kneza Mihaila Obrenovića i kraj njegove vladavine
Smrću kneza Mihaila ugašena je muška loza Miloša Obrenovića. Ujedno se završava i njegova druga vladavina Kneževinom Srbijom.
1868 г. | Početak vladavine kneza Milana Obrenovića (Jevremova grana)
Presto nasleđuje maloletni knez Milan Obrenović, unuk Jevrema Obrenovića (brata kneza Miloša), čime vlast prelazi na Jevremovu granu dinastije. Vladao je do 1889. godine.
1868 г. | Početak vladavine Drugog namesništva
Zbog maloletstva kneza Milana uspostavljeno je Namesništvo, koje su činili Jovan Ristić, Milivoj Petrović Blaznavac i Jovan Gavrilović. Upravljali su Srbijom do kneževog punoletstva 1872. godine.
10 юни 1868 г. | Атентат на кнеза Михаила и крај његове владавине
Кнез Михаило је убијен у атентату у Кошутњаку у Београду, чиме је завршено једно значајно раздобље у историји Србије. После његовог убиства распао се и Први балкански савез.
1869 г. | Donošenje Namesničkog ustava (Ustav iz 1869)
Pod uticajem liberala proglašen je novi ustav. Po njemu je Narodna skupština učestvovala u donošenju zakona zajedno sa knezom, ali je knez zadržao glavnu vlast, dok su ministri bili odgovorni isključivo njemu.
11 ноември 1869 г. | Прва представа у Народном позоришту у Београду
Годину дана после смрти кнеза Михаила, на чији подстицај је позориште и изграђено, одиграна је прва представа под називом "Посмртна слава кнеза Михаила" аутора Ђорђа Малетића.
1870 г. | Француско-пруски рат
Избио је рат између Француске и Пруске у којем је Француска војно поражена, а пруске трупе су ушле у Париз. Ово је био кључни сукоб који је омогућио коначно уједињење немачких држава.
1870 г. | Припајање Рима (Крај процеса уједињења Италије)
Град Рим је ослобођен и припојен Краљевини Италији. Ово је била последња територија која је припојена новој држави, чиме је званично завршен историјски процес уједињења на Апенинском полуострву.
1871 г. | Стварање Париске комуне
Током француско-пруског рата, у ратом захваћеном Паризу настала је Париска комуна – прва радничка држава на свету. Иако краткотрајна, била је изузетно важан корак у борби за остваривање радничких права током 19. века.
януари 1871 г. | Проглашење Немачког царства (Крај процеса уједињења Немачке)
У дворцу Версај проглашено је немачко уједињење и стварање Немачког царства. Владарска породица постала је пруска династија Хоенцолерн са царем Вилхелмом I, док је први канцелар постао Ото фон Бизмарк. Овиме је заокружен процес стварања модерне Немачке.
1872 г. | Kraj vladavine Namesništva
Knez Milan Obrenović postaje punoletan, čime se završava uprava Namesništva i on preuzima samostalnu vlast u zemlji.
1872 г. | Настанак песме „Боже правде”
Поводом пунолетства кнеза Милана Обреновића настала је изворна песма „Боже правде” као саставни део позоришне представе „Маркова сабља”. Текст је написао Јован Ђорђевић на музику Даворина Јенка, а касније је постала званична државна химна.
1873 г. | Pokretanje lista „Ruski mir”
Ruski general Mihail Černjajev počeo je da uređuje ovaj list, u kojem je zastupao i iznosio ideje o potrebi saradnje slovenskih naroda.
1875 г. | Početak Velike istočne krize i ustanak Srba u Hercegovini
Tokom leta izbija ustanak Srba u Hercegovini, koji se brzo širi po celom Balkanu (uključujući i Bosnu), čime je pokrenuta Velika istočna kriza.
1876 г. | Dolazak generala Mihaila Černjajeva u Srbiju
Ruski general Mihail Černjajev stiže u Srbiju i biva postavljen za glavnog komandanta srpske vojske tokom rata sa Osmanskim carstvom.
1876 г. | Pogibija ruskog grofa Nikolaja Rajevskog
Grof Nikolaj Rajevski, ruski dobrovoljac, gine na ratištu u Srbiji. Kasnije je poslužio književniku Lavu Tolstoju kao uzor za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina”.
1876 г. | Proboj osmanske vojske u istočnu Srbiju i odlazak generala Černjajeva
U jesen 1876. godine osmanska vojska prodire u istočnu Srbiju usled brojčane i tehničke nadmoći. Nakon niza poraza srpske vojske, general Černjajev napušta Srbiju.
1876 г. | Почетак српско-турских ратова
Почетак периода ратова Србије против Османског царства (Први и Други српско-турски рат 1876–1878) који су обележили почетак самосталне владавине Милана Обреновића.
юни 1876 г. | Vojni savez Srbije i Crne Gore i početak Prvog srpsko-turskog rata
Srbija i Crna Gora potpisuju sporazum o vojnom savezu i u junu iste godine objavljuju rat Osmanskom carstvu.
1877 г. | Ulazak Rusije u rat protiv Osmanskog carstva
Rusija započinje novi rat protiv Visoke Porte, što će ubrzo navesti i Srbiju na ponovno uključivanje u sukob na ruski poziv.
февруари 1877 г. | Kraj Prvog srpsko-turskog rata (Potpisivanje mira)
Nakon intervencije Rusije potpisan je mirovni ugovor. Srbija gubi rat, trpi velika materijalna i ljudska razaranja (naročito u istočnoj Srbiji), ali uspeva da sačuva svoje teritorije.
декември 1877 г. | Početak Drugog srpsko-turskog rata
Srbija objavljuje rat Osmanskom carstvu na poziv Rusije i time ulazi u pobedonosni sukob u kojem će osloboditi znatne teritorije na jugoistoku.
1878 г. | Крај формалне османске власти над Србијом
Ова година означава крај историјског периода током ког је Србија формално била под врховном влашћу Порте, чији су једини симболи до тада били плаћање данка и османска застава на Калемегдану.
1878 г. | Potpisivanje Sanstefanskog mirovnog ugovora
Rusija primorava Portu na mir u mestu San Stefano. Srbiji je priznata državna nezavisnost, ali ugovor znatno favorizuje i teritorijalno proširuje Bugarsku na štetu srpskih interesa, zbog čega se velike sile protive ugovoru.
1878 г. | Kraj Velike istočne krize
Završetkom ratova za oslobođenje i održavanjem Berlinskog kongresa zvanično se okončava višegodišnja Velika istočna kriza na Balkanu.
1878 г. | Берлински конгрес и стицање независности Србије
Након победе у Другом српско-турском рату, на Берлинском конгресу Србија је стекла пуну међународну независност и територијална проширења. Српске интересе на конгресу заступао је шеф делегације Јован Ристић.
февруари 1878 г. | Kraj Drugog srpsko-turskog rata
Završetak ratnih dejstava u kojima je srpska vojska oslobodila gradove Prokuplje, Pirot, Niš i Vranje.
2 юли 1878 г. | Priznanje državne nezavisnosti na Berlinskom kongresu
Velike sile na kongresu u Berlinu priznaju Srbiji potpunu državnu nezavisnost. Država dobija teritorijalna proširenja na četiri okruga: Niški, Toplički, Pirotski i Vranjski. Interese Srbije zastupao je Jovan Ristić. Srbija je na kongresu obezbedila podršku Austrougarske u zamenu za ekonomske ustupke.
10 август 1878 г. | Прокламација кнеза Милана поводом стицања независности
Кнез Милан Обреновић је у Београду званично објавио прокламацију којом је обавестио народ о признању независности Србије и ступању међу суверене европске државе са новим границама.
28 септември 1878 г. | Zvanični telegram kneza Milana sultanu Abdulu Hamidu II
Knez Milan Obrenović upućuje telegram osmanskom sultanu, kojim prihvata novonastalu situaciju nastalu Berlinskim ugovorom i izražava želju za uspostavljanjem redovnih i prijateljskih odnosa sa Osmanskim carstvom.
1879 г. | Početak proslavljanja Dana nezavisnosti Srbije
Od ove godine, u znak sećanja na odluke Berlinskog kongresa, 2. jul zvanično počinje da se proslavlja kao državni praznik – Dan sticanja nezavisnosti Srbije.
1881 г. | Потписивање Тајне конвенције са Аустроугарском
Кнез Милан се споразумом обавезао да Србија неће водити спољну политику супротну аустроугарским интересима (нарочито у Босни и Херцеговини) нити склапати уговоре без њеног одобрења, док је Аустроугарска обећала подршку ширењу Србије ка југу и њеном уздизању у ранг краљевине.
1881 г. | Настанак првих политичких странака у Србији
Почетком осамдесетих година XIX века организоване су три главне политичке странке: Либерална странка (вођа Јован Ристић), Напредна странка (Милан Пироћанац, Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин) и Народна радикална странка (вођа Никола Пашић).
1882 г. | Подизање споменика кнезу Михаилу
На данашњем Тргу републике у Београду подигнут је споменик кнезу Михаилу, што је уједно био и први јавни споменик неком српском владару.
1882 г. | Проглашење Србије за краљевину
Уз дипломатску подршку Аустроугарске, Србија је проглашена краљевином, а кнез Милан Обреновић постао је први нововековни српски краљ.
1883 г. | Тимочка буна
Побуна сељака у источној Србији изазвана одлуком владе да одузме оружје и укине народну војску ради формирања стајаће војске. Краљ Милан је сурово угушио буну и обрачунао се с радикалима, осудивши многе на смрт и робију, док је Никола Пашић побегао из земље.
1885 г. | Српско-бугарски рат и битка код Сливнице
Краљ Милан је објавио рат Бугарској због њеног уједињења са Источном Румелијом. Бугарска војска победила је српску војску у бици код Сливнице, што је значајно нарушило краљев углед у земљи и Европи.
1888 г. | Доношење Устава из 1888. године
Ради смиривања политичких тензија, краљ Милан се измирио с радикалима и донет је нови, изразито демократски устав. Устав је утемељио парламентаризам и гарантовао широка грађанска права и слободе по узору на модерне европске државе.
1889 г. | Kraj vladavine kralja Milana Obrenovića
Završetak vladavine Milana Obrenovića iz Jevremove grane dinastije. Na prestolu ga nasleđuje sin Aleksandar Obrenović.
1889 г. | Početak vladavine Aleksandra Obrenovića
Na presto Srbije stupa Aleksandar Obrenović, čime započinje poslednji period vladavine ove dinastije.
1889 г. | Абдикација краља Милана и успостављање Намесништва
Краљ Милан је абдицирао не желећи да влада под уставним ограничењима и након низа криза. Власт је предата трочланом Намесништву (међу њима Јован Ристић) које је требало да управља државом до пунолетства његовог сина Александра Обреновића.
1893 г. | Право гласа за жене на Новом Зеланду
Као велики тријумф међународног покрета сифражеткиња, Нови Зеланд постаје прва држава на свету која је женама дала опште право гласа.
1893 г. | Државни удар Александра Обреновића
Седамнаестогодишњи Александар Обреновић је, по наговору оца, извршио државни удар, збацио Намесништво и себе противуставно прогласио пунолетним, започевши период своје самосталне аутократске владавине.
20 век | Женидба краља Александра са Драгом Машин
Краљ Александар се оженио удовицом Драгом Машин, што је изазвало згражавање јавности, отпор војске и политичара и трајан сукоб са оцем Миланом Обреновићем, који је заувек напустио Србију.
1901 г. | Смрт краља Милана Обреновића
Бивши српски краљ Милан Обреновић преминуо је у Бечу након напуштања Србије услед сукоба са сином око његове женидбе.
1903 г. | Kraj vladavine Aleksandra Obrenovića
Završava se vladavina Aleksandra Obrenovića, a samim tim se u istoriji i konačno okončava i vladavina celokupne Jevremove grane dinastije Obrenović.
май 1903 г. | Мајски преврат и крај династије Обреновић
Официри завереници окупљени око организације „Црна рука”, предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, извршили су атентат на краља Александра и краљицу Драгу. Овим догађајем угашена је династија Обреновић, а на престо је доведен Петар I Карађорђевић.
1918 г. | Крај коришћења песме „Боже правде” као химне Краљевине Србије
Завршетком Првог светског рата и стварањем југословенске државе, песма „Боже правде” престаје да функционише као званична химна Краљевине Србије.
1954 г. | Отварање Музеја Првог српског устанка
У конаку кнеза Милоша у Топчидеру свечано је отворен Музеј Првог српског устанка.
1981 г. | Укидање ропства у Мауританији
Мауританија је званично укинула ропство, поставши тако последња држава на афричком континенту која је то учинила.
Револуција 1848/49. године („Пролеће народа”)
- Узроци и почетак: Незадовољство апсолутизмом и поретком успостављеним на Бечком конгресу изазвало је у фебруару 1848. године избијање револуције у Француској. Монархија је тада укинута и проглашена је Друга француска република, која је потрајала до 1852. године када је оформљено Друго француско царство под Наполеоном III.
- Ширење и регионални захтеви:
- Француска: проширење грађанских и политичких слобода, слобода штампе и јавног деловања.
- Немачке и италијанске земље: национално уједињење расцепканих територија и доношење устава.
- Хабзбуршка монархија: укидање апсолутизма у аустријском делу, док су остали народи тражили сопствену аутономију и стварање националних држава (на Мајској скупштини 1848. Срби су прогласили Српску Војводину).
- Друштвени покрети: Упоредо са индустријским развојем јача раднички покрет, што доводи до оснивања Прве интернационале у Лондону 1864. године. У овом периоду развијају се и покрети за права жена (сифражеткиње, при чему је Нови Зеланд 1893. први омогућио женско право гласа) и аболиционистички покрет за укидање ропства (Велика Британија га је укинула 1834, а САД 1865. године након Грађанског рата).
- Исход: Револуционарни талас угушен је током 1849. године војном силом, али су његове последице биле далекосежне: феудални односи су бесповратно укинути у свим захваћеним земљама, а национално питање постало је кључна тема европске политике.
Стварање националних држава – уједињење Италије и Немачке
- Уједињење Италије:
- Почетно стање: Апенинско полуострво било је подељено између Хабзбуршке монархије на северу, Папске државе у средишту и Напуљске краљевине (Краљевине Двеју Сицилија) под Бурбонима на југу. Покрет „Млада Италија” Ђузепеа Мацинија заступао је идеју општенародног устанка.
- Ток и актери: Процес окупљања италијанских земаља повела је Краљевина Пијемонт (Сардинија) са династијом Савоја. Премијер Камило Кавур је дипломатским вештинама обезбедио војну помоћ Француске у сукобима против Аустрије. Ђузепе Гарибалди је са својим добровољцима („црвенокошуљашима”) у „Походу хиљаде” 1860. године ослободио Сицилију и Напуљ.
- Проглашење: Краљевина Италија проглашена је 1861. године, док је целокупан процес завршен припајањем Рима 1870. године.
- Уједињење Немачке:
- Почетно стање: Простор са немачким становништвом чинила је Немачка конфедерација са два супарника – Аустријом и Пруском.
- Ток и актери: Процес уједињења реализовала је Пруска ослањајући се на војну моћ, под вођством краља Вилхелма I Хоенцолерна и канцелара Ота фон Бизмарка (политика „крви и гвожђа”). Након победе над Аустријом код Садове 1866. године, Аустрија је искључена из немачких савеза. Победа у Француско-пруском рату (1870–1871) омогућила је потпуно уједињење (током овог сукоба у Паризу је 1871. успостављена краткотрајна Париска комуна).
- Проглашење: Немачко царство свечано је проглашено у Версају јануара 1871. године, а царску круну понела је династија Хоенцолерн.
Доба уставобранитеља у Србији (1842–1858)
- Династичке промене (1839–1842): После проглашења Устава из 1838. („Турски устав”), дошло је до јачања опозиционог Савета и абдикације кнеза Милоша 1839. године. Након брзе смрти његовог наследника Милана и краткотрајног Намесништва, престо преузима Михаило Обреновић (1839–1842). Кнез Михаило је свргнут у Вучићевој буни 1842. године, коју је предводио Тома Вучић Перишић, чиме на власт ступа кнез Александар Карађорђевић.
- Особености уставобранитељског режима: Власт је била концентрисана у рукама Савета, док су улога кнеза и рад Народне скупштине били потиснути. Водеће личности били су Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија Гарашанин.
- Институционални и законодавни напредак: Остварен је значајан напредак у устројству чиновништва, школства и судства захваљујући ученим Србима из Хабзбуршке монархије:
- Основано је Друштво српске словесности (1841) и Народни музеј (1844) на подстицај Јована Стерије Поповића.
- Јован Хаџић сачинио је Грађански законик 1844. године.
- Спољна политика и Начертаније: Док је Петронијевић одржавао пријатељске односе са Портом, Илија Гарашанин је 1844. саставио Начертаније – први детаљан спољнополитички национални програм који је предвиђао ослобођење Срба од Османског царства и обнову државе уз ослонац на сопствене снаге и сарадњу са Француском.
- Друштвене прилике: Становништво је претежно живело на селу и бавило се сточарством. Градови (вароши) били су мањи центри занатства и трговине.
- Пад режима: Након Тенкине завере (1857), унутрашњи сукоби између кнеза и Савета довели су до сазивања Светоандрејске скупштине у децембру 1858. године. На њој су удружени либерали и обреновићевци збацили кнеза Александра и на престо поново довели Милоша Обреновића.
Повратак Обреновића – Србија од 1858. до 1878. године
- Друга владавина кнеза Милоша (1858–1860): Обележена је ауторитарним начином управљања, обрачуном са некадашњим уставобранитељима и неуспешним дипломатским покушајем да се породици Обреновић призна наследно кнежевско достојанство пре Милошеве смрти 1860. године.
- Друга владавина кнеза Михаила (1860–1868):
- Унутрашње уређење: Владао је као просвећени апсолутиста уз паролу „закон је највиша воља”. На Преображенској скупштини 1861. године донети су акти којима су ограничена овлашћења Савета, уведена обавеза плаћања пореза према имовном стању и устројена Народна војска кроз општу војну обавезу свих одраслих мушкараца. Основано је и Народно позориште у Београду (1868).
- Ослобађање градова: Сукоб на Чукур чесми у јуну 1862. и турско артиљеријско гађање Београда покренули су дипломатску акцију. Након вишегодишњих преговора, султанским ферманом из априла 1867. османски гарнизони напустили су утврђене градове (Београд, Шабац, Смедерево, Кладово, Соко и Ужице), а кључеви београдске тврђаве предати су кнезу Михаилу.
- Први балкански савез: Кнез Михаило и Илија Гарашанин оформили су средином шездесетих година војно-политички савез са Црном Гором, Грчком, Румунијом, уз сарадњу са бугарским емигрантима и хрватском Народном странком, са намером покретања заједничког рата за ослобођење од Турака.
- Крај владавине: Кнез Михаило убијен је у атентату у Кошутњаку 10. јуна 1868. године, након чега се савез балканских народа распао.
Србија на путу ка државној независности (1868–1878)
- Доба Другог намесништва (1868–1872): Због малолетства кнеза Милана Обреновића власт је вршило Намесништво (Јован Ристић, Миливоје Петровић Блазнавац и Јован Гавриловић). Године 1869. усвојен је Намеснички устав, који је омогућио редовно годишње заседање Народне скупштине и њено законодавно деловање, али је влада остала непосредно одговорна искључиво кнезу.
- Велика источна криза и ратови за ослобођење:
- Невесињска пушка (1875) покренула је устанак у Босни и Херцеговини и ширу кризу.
- Први српско-турски рат (1876–1877): Србија и Црна Гора улазе у рат уз подршку руских добровољаца (генерал Михаил Черњајев), али српска народна војска доживљава пораз; мир је потписан почетком 1877. без губитка територија.
- Други српско-турски рат (1877–1878): Србија поново улази у сукоб као савезница Русије и ослобађа Ниш, Пирот, Врање и Прокупље.
- Берлински конгрес 1878. године: Санстефански мир, којим је Русија створила Велику Бугарску, ревидиран је у Берлину. Захваљујући преговорима које је водио министар Јован Ристић и дипломатској подршци Аустроугарске (којој су заузврат учињени економски и железнички уступци), Србија је 1878. године добила пуну међународно признату независност и проширење за четири округа: Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски.
Србија под влашћу краљева Милана и Александра Обреновића (1878–1903)
- Владавина краља Милана (1878–1889):
- Спољна политика и уздизање државе: Ослањајући се на Хабзбуршку монархију после разочарања у Русију, кнез Милан 1881. потписује Тајну конвенцију којом је спољна политика Србије везана за Беч. Србија је 1882. године уздигнута у ранг краљевине.
- Политичке странке: Почетком осамдесетих година формирају се Либерална странка (Јован Ристић), Напредна странка (Милан Пироћанац, Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин) и Народна радикална странка (Никола Пашић), која је окупљала масовну сеоску базу.
- Унутрашње кризе и ратови: Одлука о одузимању оружја од народа изазвала је 1883. Тимочку буну, коју је краљ сурово угушио и искористио за обрачун са радикалима. Неуспешни Српско-бугарски рат (1885) и пораз на Сливници озбиљно су уздрмали краљев положај.
- Устав из 1888. и абдикација: Ради смиривања тензија, краљ доноси демократски Устав из 1888. године, који уводи парламентарни систем. Убрзо затим, 1889. године, краљ Милан се одриче престола у корист сина Александра.
- Владавина краља Александра Обреновића (1889–1903):
- Аутократија и државни удари: Млади краљ преузима престо пре пунолетства државним ударом 1893. године. Његову епоху карактеришу честа мењања устава, гушење страначких слобода и финансијски опоравак земље.
- Мајски преврат (1903): Краљева женидба удовицом Драгом Машин (1900) изазвала је опште огорчење грађанства, војске и бившег краља Милана. Група нижих официра окупљених око завереничке групе коју је водио капетан Драгутин Димитријевић Апис извршила је у мају 1903. атентат на краљевски пар у двору. Тиме је угашена династија Обреновић, а на српски престо позван је Петар I Карађорђевић.
