Најважније из лекције
План-резиме
-
Срби у Јужној Угарској
- Политички положај и мађаризација:
- Након Аустро-угарске нагодбе (1867), територија долази под надлежност Угарске.
- Угарске власти спроводе интензивну мађаризацију кроз школске законе и потискивање српског језика и писма.
- Политичко организовање:
- Светозар Милетић оснива и предводи Српску народну слободоумну странку (борба за црквено-школску аутономију).
- Након распада странке (1884), настају:
- Српска народна радикална странка (Јаша Томић).
- Српска либерална странка (Михаило Полит-Десанчић).
- Културни центри:
- Носилац културе и писмености: Матица српска (пресељена из Пеште у Нови Сад 1864), Српска православна црква и српске гимназије (Сремски Карловци и Нови Сад).
- Политички положај и мађаризација:
-
Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији
- Хрватска и Славонија:
- До 1881. Срби су живели у оквиру Војне крајине (Лика, Кордун, Банија, Славонија) под директном аустријском војном влашћу.
- Након развојачења и укидања Границе (1881), територија је припојена Хрватској и Славонији под угарском круном; појачан притисак племства и покатоличавање.
- Светозар Прибићевић предводи Српску самосталну странку.
- Године 1905. формирана је Хрватско-српска коалиција ради заједничке борбе за демократска и грађанска права.
- Основани Српска банка и привредно-просветно друштво „Привредник“.
- Далмација:
- Остала под непосредном аустријском управом.
- Саво Бјелановић води Српску странку на Приморју; књижевник Стефан Митров Љубиша бори се у Далматинском сабору и бечком парламенту за права Срба и привредни напредак Боке.
- Главни чувари културе и вере били су православни манастири из XIV века (Крка, Крупа, Драговић).
- Хрватска и Славонија:
-
Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу
- Окупација и Калајев режим:
- На основу Берлинског конгреса 1878. Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину.
- Заједнички министар финансија и управник БиХ Бенјамин Калај (1882–1903) спроводи политику стварања вештачке „босанске нације“, уз прогон свештенства, потискивање ћирилице и забрану српске штампе.
- Срби воде упорну борбу за верско-просветну аутономију.
- Анексија и омладински покрет:
- Године 1908. Аустроугарска је прогласила анексију Босне и Херцеговине, што је изазвало Анексиону кризу.
- Радикализација отпора доводи до стварања револуционарног покрета Млада Босна, који тражи ослобођење од Хабзбурга и уједињење са Србијом и Црном Гором.
- Културни делатници:
- Око часописа и друштава окупљају се: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Владимир Ћоровић и Осман Ђикић.
- Окупација и Калајев режим:
-
Срби у Османском царству (Стара Србија)
- Положај народа:
- Срби живе на простору Старе Србије (Косовски вилајет) у тешком феудалном статусу раје, оптерећени дажбинама.
- Слабљење централне царске власти доводи до анархије, одметништва и напада албанских банди.
- Политичко и просветно организовање:
- Након Младотурске револуције 1908, Богдан Раденковић оснива Српску демократску лигу (прва политичка странка Срба у Турској).
- Централна културна институција постаје Призренска богословија (основана 1871); истакнути књижевник простора Старе Србије био је Петар Костић.
- Положај народа:
Лекција кроз датуме
1864 г. | Пресељење Матице српске у Нови Сад
Матица српска, као најзначајнија културна институција српског народа у Јужној Угарској, пресељена је из Пеште у Нови Сад.
1867 г. | Аустро-угарска нагодба
Склапањем Аустро-угарске нагодбе монархија је подељена на аустријски и угарски део. Срби у јужној Угарској, Хрватској и Славонији потпали су под надлежност Угарске, док су Срби у Далмацији остали под директном аустријском влашћу.
1878 г. | Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине
На основу одлуке донете на Берлинском конгресу, Аустроугарска монархија је извршила војну окупацију Босне и Херцеговине, чиме је преузела контролу над овим областима од Османског царства.
1881 г. | Укидање Војне крајине
Аустријске власти су укинуле Војну крајину и њену територију припојиле Хрватској и Славонији, што је значајно променило друштвени и политички положај тамошњег српског становништва.
1882 г. | Почетак управе Бенјамина Калаја у Босни и Херцеговини
Бенјамин Калај је ступио на дужност аустроугарског управника Босне и Херцеговине. Током своје управе спроводио је политику стварања вештачке "босанске нације", сузбијања ћирилице и гушења националних покрета Срба и муслимана.
1884 г. | Распад Српске народне слободоумне странке
Након распада странке Светозара Милетића у јужној Угарској настају две нове српске политичке партије: Српска народна радикална странка на челу са Јашом Томићем и Српска либерална странка на челу са Михаилом Полит-Десанчићем.
1903 г. | Крај управе Бенјамина Калаја у Босни и Херцеговини
Смрћу Бенјамина Калаја окончан је његов двадесетједногодишњи режим гушења српског националног идентитета и наметања концепта јединствене босанске нације у БиХ.
1905 г. | Оснивање Хрватско-српске коалиције
Политичким приближавањем српских и хрватских странака у Хрватској и Славонији формирана је Хрватско-српска коалиција са циљем заједничке борбе за демократска и национална права у Аустроугарској.
28 юни 1907 г. | Први број часописа „Отаџбина” у Бања Луци
Књижевник и народни трибун Петар Кочић објавио је у Бања Луци први број политичко-информативног листа „Отаџбина”, у чијем је уводнику истакао борбу за српска национална права у Босни и Херцеговини.
1908 г. | Анексија Босне и Херцеговине (Анексиона криза)
Аустроугарска је једнострано прогласила анексију (припајање) Босне и Херцеговине, што је изазвало дубоку међународну Анексиону кризу, оштре протесте Србије и Црне Горе и јачање револуционарног омладинског покрета „Млада Босна”.
1908 г. | Младотурска револуција и оснивање Српске демократске лиге
Након Младотурске револуције и промене режима у Османском царству, потчињени народи су добили право на политичко деловање, након чега је Богдан Раденковић у Скопљу основао Српску демократску лигу за Србе у Старој Србији.
Срби под туђинском влашћу
Крајем XIX и почетком XX века српски народ је, поред независних држава Србије и Црне Горе, у великом броју живео под влашћу два суседна царства:
- Аустроугарска монархија: јужна Угарска, Хрватска, Славонија, Далмација, као и Босна и Херцеговина (окупирана 1878, анектирана 1908).
- Османско царство: простор Старе Србије (Косовски вилајет).
Срби у јужној Угарској
- Друштвени положај: Срби су чинили знатан део градске популације и грађанског сталежа у јужним угарским областима.
- Мађаризација: Након Аустро-угарске нагодбе из 1867. године, угарске власти спроводиле су законско наметање мађарског језика у школству и потискивање ћириличког писма.
- Политичко организовање:
- Светозар Милетић је предводио борбу за црквену, школску и националну аутономију кроз Српску народну слободоумну странку.
- Након распада странке 1884. године, формиране су две струје: Српска народна радикална странка коју је водио Јаша Томић и Српска либерална странка предвођена Михаилом Полит-Десанчићем.
Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији
- Хрватска и Славонија:
- Срби су чинили трећину становништва, већином насељени у Војној крајини (Лика, Кордун, део Баније и Славоније).
- Након демилитаризације и развојачења Војне границе 1881. године, област је потчињена властима у Загребу, чиме су Срби изгубили дотадашње повластице и били изложени притисцима локалног племства и Римокатоличке цркве за претварање у кметове и верску асимилацију.
- Светозар Прибићевић је на челу Српске самосталне странке захтевао пуну националну равноправност, право на употребу ћирилице и несметан рад српских школа и цркве.
- 1905. године формирана је Хрватско-српска коалиција, са циљем удруживања политичких снага ради остваривања заједничких демократских права унутар Монархије.
- Далмација:
- Налазила се под непосредном аустријском управом.
- Саво Бјелановић је кроз Српску странку на Приморју заступао српске националне интересе.
- Стефан Митров Љубиша, народни трибун и књижевник, залагао се у сабору у Задру и парламенту у Бечу за привредни напредак и ослобођење народа од туђинске доминације.
Култура Срба у јужној Угарској, Хрватској, Славонији и Далмацији
- Институције у Угарској: Српска православна црква, гимназије у Сремским Карловцима и Новом Саду, као и Матица српска (пресељена из Пеште у Нови Сад 1864. године), били су главни стубови очувања српског језика и културе.
- Привредно-просветне установе: Крајем XIX века у Хрватској су утемељене Српска банка и привредно-хуманитарно друштво „Привредник” ради школовања и стручног оспособљавања сиромашне омладине.
- Далматинско наслеђе: Очувању верског и националног идентитета допринели су средњовековни православни манастири Крка, Крупа и Драговић.
Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу
- Окупација (1878): Аустроугарска је на основу одлука Берлинског конгреса запосела Босну и Херцеговину, преузевши управу и почевши експлоатацију њених рудних и шумских богатстава. Главна урбана средишта били су Сарајево, Мостар и Бања Лука.
- Режим Бенјамина Калаја (1882–1903):
- Спровођена је политика сузбијања српског и муслиманског националног покрета кроз покушај стварања вештачке „босанске нације”.
- Забрањивана је ћирилица, прогањано православно свештенство и онемогућаван увоз књига из Србије (укључујући и Калајеву сопствену студију о српској историји).
- Срби су одговорили покретом за верску и школску аутономију.
- Анексија (1908): Једнострано припајање Босне и Херцеговине Аустроугарској изазвало је дубоку дипломатску Анексиону кризу између великих сила и противљење Србије и Црне Горе.
- Омладински отпор: Тајна организација Млада Босна заговарала је револуционарну борбу за рушење аустроугарске власти и државно уједињење свих Јужних Словена са Србијом и Црном Гором.
- Културни рад: Упркос забранама политичког удруживања, српску националну мисао одржавали су књижевници и научници: Алекса Шантић, Јован Дучић, Петар Кочић, Осман Ђикић и историчар Владимир Ћоровић.
Срби у Османском царству
- Положај становништва: Након 1878. године Срби на простору Старе Србије (Косовски вилајет) живели су у тешком положају раје, оптерећени високим феудалним дажбинама.
- Анархија и безвлашће: Због слабљења централне османске власти, српски народ је био изложен сталним нападима, пљачкама и насиљу од стране наоружаних албанских качака, што је Краљевина Србија покушавала да ублажи дипломатским деловањем.
- Младотурска револуција (1908): Увођењем новог устава омогућено је политичко организовање, након чега је Богдан Раденковић утемељио Српску демократску лигу.
- Културно средиште: Главни центар описмењавања и очувања свести био је Призрен, пре свега захваљујући раду Призренске богословије, док је живот сународника на овим просторима у књижевности забележио писац Петар Костић.
