Најважније из лекције
План-резиме
-
Балкански савез
- Узроци настанка и циљеви:
- Политичка, економска и војна криза Турске након Младотурске револуције (1908).
- Тежња за ослобођењем сународника од турске власти и протеривање Турака с Балкана.
- Тежње балканских држава за територијалним проширењем и укидањем феудалних односа.
- Спречавање продора Аустроугарске и Немачке према истоку.
- Формирање савеза (1912):
- Чланице: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора.
- Окосница: Споразум председника српске владе Милована Миловановића и бугарског премијера Ивана Гешова (спорна питања поделе Македоније остала неразјашњена).
- Подршка Русије ради јачања сопственог утицаја на Балкану.
- Узроци настанка и циљеви:
-
Први балкански рат (1912–1913)
- Почетак рата: Октобар 1912. нападом Црне Горе на Турску, након чега су се придружиле остале чланице савеза.
- Војне операције:
- Српска војска (начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник; командант Прве армије престолонаследник Александар Карађорђевић):
- Победа код Куманова и ослобођење Скопља (октобар 1912).
- Победа код Битоља (новембар 1912).
- Ослобођење Косова, дела Метохије и продор кроз северну Албанију до Јадранског мора (Драч).
- Пружање војне помоћи Црној Гори при опсади Скадра и Бугарској при освајању Једрена.
- Црногорска војска: Борбе за Скадар уз српску помоћ.
- Бугарска војска: Продор до Једрена и његово заузимање уз помоћ српске војске.
- Грчка војска: Ослобођење Солуна и операције на југу.
- Српска војска (начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник; командант Прве армије престолонаследник Александар Карађорђевић):
- Дипломатски притисак и последице:
- Аустроугарски ултиматум Србији и Црној Гори да напусте Скадар и приморје северне Албаније.
- Стварање државе Албаније под покровитељством Аустроугарске (Србија изгубила излаз на море).
- Лондонски мировни уговор (мај 1913):
- Турска изгубила све територије на Балкану осим Цариграда са околином.
- Територијална проширења Србије: Рашка област, Косово, део Метохије и Вардарска Македонија (Пећ и Ђаковица припале Црној Гори).
-
Други балкански рат (1913)
- Узрок: Незадовољство Бугарске поделом Македоније (уз подршку Аустроугарске) и одбијање Србије да уступи освојене територије због губитка албанског приморја. Рат има освајачки карактер.
- Ток рата:
- Крајем јуна 1913. Бугарска изненада напала Србију.
- Битка на Брегалници (почетак јула 1913) – победа српске војске над бугарском.
- Улазак у рат против Бугарске: Црна Гора, Грчка, Румунија (напад са севера) и Турска (напад са југа).
- Букурешки мир (август 1913) и крајњи исходи:
- Србија: Задржала Рашку, Косово, део Метохије и Вардарску Македонију; готово удвостручила територију, успоставила заједничку границу са Црном Гором, али уз више од 50.000 погинулих.
- Црна Гора: Проширила се на област Васојевића, део Метохије и део Скадарског језера.
- Грчка: Добила Егејску Македонију са Солуном, део Тракије, Епир и острва у Егејском мору.
- Румунија: Добила јужну Добруџу.
- Турска: Повратила Једрене и део Тракије.
- Бугарска: Поражена; сачувала само Пиринску Македонију и мањи део Тракије.
Лекција кроз датуме
1908 г. | Долазак Младотурака на власт у Османском царству
Младотурци су преузели власт у Истанбулу 1908. године, али њихове реформе нису поправиле тежак положај Срба и других балканских народа под турском влашћу.
26 февруари 1911 г. | Говор Николе Пашића у Народној скупштини
Председник владе Никола Пашић одржао је говор у Народној скупштини у коме је истакао неопходност припреме малих држава за рат ради очувања мира и сопствених интереса.
1912 г. | Формирање Балканског савеза
Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора склопиле су војно-политички савез са циљем ослобођења својих сународника и протеривања Османског царства са Балкана, уз дипломатску подршку Русије.
октомври 1912 г. | Почетак Првог балканског рата
Црна Гора је у октобру 1912. објавила рат Османском царству, након чега су у ратне операције ушле и остале чланице Балканског савеза (Србија, Бугарска и Грчка).
1912 г. | Кумановска битка
Српска војска извојевала је кључну победу над турском војском код Куманова и убрзо ослободила Скопље и простор Косова и Македоније.
ноември 1912 г. | Битољска битка
Средином новембра 1912. године српска војска је поразила турске снаге код Битоља, чиме су успешно окончане операције српске војске у Македонији.
май 1913 г. | Лондонски мир и завршетак Првог балканског рата
Потписивањем мировног уговора у Лондону окончан је Први балкански рат. Османско царство је изгубило све територије на Балкану осим Цариграда са околином, а на инсистирање Аустроугарске створена је држава Албанија.
юни 1913 г. | Почетак Другог балканског рата
Незадовољна поделом територија у Македонији, Бугарска је крајем јуна 1913. године извршила изненадни напад на српску војску, чиме је започео Други балкански рат.
юли 1913 г. | Битка на Брегалници
Почетком јула 1913. године српска војска је одлучно поразила бугарске снаге на реци Брегалници, након чега су у рат против Бугарске ушле и Румунија и Турска.
август 1913 г. | Букурешки мир и завршетак Другог балканског рата
Потписивањем мира у Букурешту крајем августа 1913. завршен је Други балкански рат. Поражена Бугарска морала је да се одрекне већег дела Македоније у корист Србије и Грчке, као и дела територија у корист Румуније и Турске.
Балкански савез
- Историјске околности: Крајем XIX и почетком XX века Османско царство је захватила дубока државна и војна криза. Долазак Младотурака на власт 1908. године није донео очекивано побољшање права за хришћанско становништво под турском управом.
- Формирање савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора, иако су раније стекле суверенитет, нису појединачно имале капацитет да поразе Турску и ослободе своје сународнике. Због тога је 1912. године закључен Балкански савез.
- Дипломатска припрема: Темељ савеза био је војно-политички споразум Србије и Бугарске, договорен на тајном састанку премијера Милована Миловановића и Ивана Гешова (у возу Београд–Ниш), премда питање поделе македонских територија није било до краја прецизирано.
- Улога великих сила: Савез је имао снажну подршку Руске империје, која је преко њега настојала да сузбије утицај Турске и онемогући надирање Аустроугарске и Немачке према Истоку (Drang nach Osten).
- Основни циљеви рата: Потпуно протеривање Османлија са балканских простора, национално ослобођење потлачених народа, територијално проширење чланица савеза и сузбијање геополитичких притисака из Беча и Берлина.
Први балкански рат (1912–1913)
- Почетак сукоба: Ратне операције започеле су у октобру 1912. године офанзивом Црне Горе, након чега су све савезнице ступиле у сукоб са Турском.
- Војни успеси савезника:
- Србија: Под командом начелника Генералштаба војводе Радомира Путника и престолонаследника Александра Карађорђевића (команданта Прве армије), српске снаге су извојевале кључну победу код Куманова (октобар 1912), заузеле Скопље, а победом код Битоља (новембар 1912) ослободиле Вардарску Македонију. Српска војска је ослободила Косово, део Метохије и преко северне Албаније избила на Јадран, заузевши Драч.
- Црна Гора: Водила је дуготрајне борбе за Скадар, који је освојила уз српску подршку.
- Бугарска: Напредовала је преко Тракије и уз садејство српских трупа освојила снажно утврђено Једрене.
- Грчка: Ослободила је Епир, егејска острва и тријумфално ушла у Солун.
- Дипломатски притисак и стварање Албаније: Због аустроугарских претњи ратом, српска и црногорска војска морале су да напусте приморске области и Скадар. На инсистирање Аустроугарске формирана је нова држава – Албанија, чиме је Србији онемогућен стратешки излаз на море.
- Лондонски мировни уговор (мај 1913): Османско царство је поражено и принуђено да преда скоро све своје европске територије западно од линије Енос–Мидија, задржавши само Цариград са непосредним залеђем.
- Добици Србије и Црне Горе: Србија је својој територији припојила Рашку област, Косово, део Метохије и Вардарску Македонију. Црна Гора се проширила на подручје Васојевића, део Метохије (Пећ и Ђаковица) и део Скадарског језера.
Други балкански рат (1913)
- Узроци новог рата: Спор око поделе ослобођених области у Македонији. Пошто је Србија била приморана да напусти јадранску обалу, одбила је да Бугарској уступи читав претходно тражени део Македоније. Подстакнута од стране Аустроугарске, Бугарска се одлучила за војно решење.
- Ток ратних дејстава: Бугарска је крајем јуна 1913. изненада напала српске положаје. У бици на реци Брегалници (почетак јула 1913), српска војска је нанела тежак пораз бугарским трупама.
- Ширење савеза против Бугарске: Бугарску су истовремено напале Румунија са севера, Турска са југа (повративши Једрене), док су Грчка и Црна Гора војно подржале Србију.
- Букурешки мир (август 1913): Бугарска је капитулирала и изгубила већину спорних територија. Румунија је добила Јужну Добруџу, Грчка Егејску Македонију и део Тракије, а Турска подручје Једрена. Бугарска је задржала Пиринску Македонију и део западне Тракије.
- Последице балканских ратова:
- Балкански народи су се коначно ослободили вишевековне османске власти и феудализма, отворивши простор за убрзан привредни развој.
- Србија је из ратова изашла као победница, готово удвостручила своју територију и успоставила директну границу са Црном Гором.
- Победе су плаћене високом ценом – српска војска је претрпела губитке од преко 50.000 погинулих, уз огроман број рањених.
