Најважније из лекције
План-резиме
-
Доба империјализма и свет на почетку XX века
- Велике силе и колонијализам:
- Најмоћније државе: Велика Британија, Француска, Немачка, Русија, Аустроугарска, САД и Јапан.
- Империјализам и колонијализам обухватају освајање прекоморских територија (Африка, Азија) ради сировина, јефтине радне снаге и тржишта.
- Сукоби око колонија (нпр. Мароканске кризе 1905/06. и 1911) и Руско-јапански рат (1904–1905).
- Блоковска подела Европе:
- Тројни савез (Централне силе) (1882): Немачка, Аустроугарска, Италија.
- Антанта (1907): Велика Британија, Француска, Русија.
- Разлози поделе: трка у наоружању (милитаризам), супарништво око колонија и превласт у Европи и на Балкану.
- Велике силе и колонијализам:
-
Друга индустријска револуција и научни напредак
- Технолошки напредак:
- Нови извори енергије: електрична енергија и нафта (бензински мотор).
- Масовна примена челика уместо гвожђа.
- Кључни изуми: сијалица (Томас Едисон), телефон (Александар Бел), наизменична струја и хидроцентрале (Никола Тесла), калемови за телекомуникацију (Михајло Пупин), авион (браћа Рајт, 1903), покретна трака у ауто-индустрији (Хенри Форд).
- Наука и друштво:
- Медицина и биологија: вакцина против беснила (Луј Пастер), теорија еволуције (Чарлс Дарвин).
- Хемија и физика: Периодни систем елемената (Дмитриј Мендељејев), радиоактивност (Марија Кири – добитница две Нобелове награде).
- Психологија: оснивање психоанализе (Сигмунд Фројд).
- Политичке идеје: либерализам (слободно тржиште и приватна својина), социјализам (права радника и бескласно друштво – Карл Маркс), национализам (приврженост сопственој нацији и држави).
- Раднички покрет: борба за осмочасовно радно време, синдикално организовање (сукоби у Чикагу 1886. као повод за 1. мај – Празник рада).
- Технолошки напредак:
-
Краљевина Србија (1903–1912)
- Унутрашње прилике:
- Мајски преврат 1903: убиство краља Александра Обреновића и краљице Драге; долазак Петра I Карађорђевића на власт.
- Устав из 1903. године: успостављена уставна, парламентарна монархија.
- Политички живот: водећа улога Народне радикалне странке предвођене Николом Пашићем.
- Просвета и наука: Велика школа прераста у Универзитет у Београду (1905); истакнути научници: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић.
- Спољна политика и сукоби:
- Окретање према силама Антанте (Русија, Француска, Велика Британија).
- Царински рат (1906–1911): економски притисак Аустроугарске (забрана увоза стоке из Србије); Србија успешно преусмерила трговину и развила прерађивачку индустрију.
- Анексиона криза (1908–1909): противљење аустроугарском припајању Босне и Херцеговине; сукоб завршен признањем анексије под притиском великих сила.
- Унутрашње прилике:
-
Црна Гора на почетку XX века
- Владавина Николе I Петровића:
- Стицање независности и проширење на Берлинском конгресу 1878. године.
- Доношење првог устава (Никољдански устав) 1905. године.
- Проглашење Црне Горе за Краљевину 1910. године, а кнеза Николе за краља.
- Друштво и институције:
- Политичка подела на „клубаше” (Народна странка – опозиција) и „праваше” (Права народна странка – присталице двора).
- Спора индустријализација, претежно аграрно-сточарско друштво са престоницом на Цетињу.
- Владавина Николе I Петровића:
-
Срби под туђинском влашћу
- Срби у Аустроугарској:
- Јужна Угарска: отпор мађаризацији, политички рад Светозара Милетића и Српске народне слободоумне странке; Матица српска у Новом Саду као центар културе.
- Хрватска, Славонија и Далмација: Српска самостална странка (Светозар Прибићевић); оснивање Хрватско-српске коалиције (1905).
- Босна и Херцеговина: окупација (1878) и анексија (1908); режим Бенјамина Калаја (покушај стварања босанске нације); деловање револуционарне омладинске организације Млада Босна.
- Срби у Османском царству:
- Тежак положај хришћанског становништва (раје) у Старој Србији (Косовски вилајет).
- Након Младотурске револуције (1908) основана Српска демократска лига; Призренска богословија као средиште просвете и културе.
- Срби у Аустроугарској:
-
Балкански ратови (1912–1913)
- Први балкански рат (1912–1913):
- Савезници: Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка против Османског царства.
- Циљ: ослобођење балканских народа и територија од турске власти.
- Главне победе српске војске: Битка код Куманова и Битка код Битоља (1912).
- Завршетак: Лондонски мир (мај 1913) – Османско царство губи готово све поседе у Европи; на захтев Аустроугарске формирана независна држава Албанија.
- Други балкански рат (1913):
- Повод: неслагање око поделе територија у Македонији; напад Бугарске на српске положаје.
- Сукобљене стране: Бугарска против Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Османског царства.
- Кључна победа српске војске: Битка на Брегалници (јул 1913).
- Завршетак: Букурешки мир (август 1913) – Вардарска Македонија, Косово и Рашка припале Србији; Бугарска поражена; крај феудализма на ослобођеним просторима.
- Први балкански рат (1912–1913):
Лекција кроз датуме
1833 г. | Рођење Марка Миљанова
Рођен је Марко Миљанов, истакнути српски и црногорски књижевник, војсковођа и војвода из племена Кучи, аутор дела „Примери чојства и јунаштва”.
1837 г. | Почетак владавине краљице Викторије (Викторијанско доба)
Краљица Викторија ступила је на британски престо, чиме је започело Викторијанско доба - период највећег економског и колонијалног успона Британског царства, праћен значајним друштвеним променама.
1841 г. | Рођење Николе I Петровића
Рођен је Никола I Петровић Његош, будући дугогодишњи кнез и једини краљ Црне Горе.
1844 г. | Рођење Петра I Карађорђевића
Рођен је будући краљ Србије и Краљевине СХС, Петар I Карађорђевић, унук вожда Карађорђа Петровића и син кнеза Александра Карађорђевића.
1848 г. | Европске револуције 1848/49. године
Талас револуција познат као „Пролеће народа” захватио је Европу. Немачки канцелар Ото фон Бизмарк касније се осврнуо на њих, наводећи да се велика питања не решавају већином већ „гвожђем и крвљу”.
1848 г. | Објављивање идеја Карла Маркса и Фридриха Енгелса о капитализму и индустријском развоју
Карл Маркс и Фридрих Енгелс 1848. године објашњавају како буржоазија и развој производних оруђа мењају свет и увлаче све нације у савремену цивилизацију.
1860 г. | Долазак кнеза Николе I Петровића на престо
Након убиства свог стрица кнеза Данила, Никола I Петровић ступио је на црногорски престо, чиме је започела његова готово шездесетогодишња владавина.
1862 г. | Османски напад на Црну Гору
Због помоћи коју је Црна Гора пружила српском устанку у Херцеговини, Турци су је напали. Сукоб је окончан миром уз посредовање Русије, при чему је Црна Гора морала да дозволи отварање пута од Скадра до Херцеговине.
1864 г. | Пресељење Матице српске у Нови Сад
Матица српска, као најзначајнија културна институција српског народа у Јужној Угарској, пресељена је из Пеште у Нови Сад.
1866 г. | Тајни уговор о уједињењу Србије и Црне Горе
Кнез Никола и кнез Михаило Обреновић склопили су тајни споразум којим је било предвиђено ослобођење и уједињење српских држава под влашћу кнеза Михаила.
1867 г. | Аустро-угарска нагодба
Склапањем Аустро-угарске нагодбе монархија је подељена на аустријски и угарски део. Срби у јужној Угарској, Хрватској и Славонији потпали су под надлежност Угарске, док су Срби у Далмацији остали под директном аустријском влашћу.
1868 г. | Убиство кнеза Михаила Обреновића
После атентата на кнеза Михаила у Београду обустављени су преговори о уједињењу Србије и Црне Горе.
1870 г. | Француско-пруски рат
Француска је у рату претрпела пораз и изгубила територије Алзас и Лорену, које су припојене Немачкој, што је изазвало дуготрајне тензије и нетрпељивост између две државе.
1870 г. | Почетак Друге индустријске револуције
Седамдесетих година XIX века у Великој Британији, Немачкој, Француској и САД започела је нова технолошка ера, обележена употребом електричне енергије, нафте и масовном производњом челика.
1872 г. | Оснивање Вајфертове пиваре
Индустријалац Ђорђе Вајферт отворио је прву савремену пивару у Србији, чиме је дат значајан подстицај развоју домаће индустрије.
1875 г. | Избијање устанка у Херцеговини (Невесињска пушка)
Устанак Срба у Херцеговини 1875. године означио је почетак Велике источне кризе и покренуо талас немира у европским деловима Османског царства.
1876 г. | Почетак рата против Османског царства и битка на Вучјем долу
Црна Гора је ушла у рат против Османског царства (1876–1878), где је црногорска војска извојевала једну од најзначајнијих победа у бици на Вучјем долу.
юни 1876 г. | Тајни споразум о савезништву Црне Горе и Србије
Србија и Црна Гора потписале су нови тајни уговор о савезништву пред заједнички улазак у рат против Османског царства.
1878 г. | Берлински конгрес
Велике европске силе одлучиле су да успоставе нови поредак и трајан мир у Европи. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину и држи војне гарнизоне у Новопазарском санџаку.
1878 г. | Крај рата против Османског царства
Завршени су ратни сукоби Црне Горе и њених савезника против Османског царства у оквиру Велике источне кризе.
1878 г. | Берлински конгрес и стицање независности Црне Горе
На Берлинском конгресу Црној Гори је званично призната међународна државна независност. Територија државе је значајно проширена (добили су градове Никшић, Подгорицу, Колашин) и омогућен јој је излазак на Јадранско море код Бара и Улциња.
1878 г. | Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине
На основу одлуке донете на Берлинском конгресу, Аустроугарска монархија је извршила војну окупацију Босне и Херцеговине, чиме је преузела контролу над овим областима од Османског царства.
1881 г. | Укидање Војне крајине
Аустријске власти су укинуле Војну крајину и њену територију припојиле Хрватској и Славонији, што је значајно променило друштвени и политички положај тамошњег српског становништва.
1882 г. | Формирање Тројног савеза (Централне силе)
Немачка, Аустроугарска и Италија формирале су војно-политички савез и обавезале се на узајамну војну подршку у случају напада неке друге велике силе.
1882 г. | Доношење Закона о основним школама
У Краљевини Србији донет је закон којим је похађање четворогодишње основне школе постало обавезно за све дечаке и девојчице старије од седам година.
1882 г. | Почетак управе Бенјамина Калаја у Босни и Херцеговини
Бенјамин Калај је ступио на дужност аустроугарског управника Босне и Херцеговине. Током своје управе спроводио је политику стварања вештачке "босанске нације", сузбијања ћирилице и гушења националних покрета Срба и муслимана.
1884 г. | Отворена железничка пруга Београд–Ниш
Пуштена је у саобраћај прва велика железничка пруга у Србији, која је убрзо постала део међународне мреже која је повезивала средњу Европу са Османским царством.
1884 г. | Распад Српске народне слободоумне странке
Након распада странке Светозара Милетића у јужној Угарској настају две нове српске политичке партије: Српска народна радикална странка на челу са Јашом Томићем и Српска либерална странка на челу са Михаилом Полит-Десанчићем.
1 май 1886 г. | Раднички протести у Чикагу за осмочасовно радно време
У Чикагу су избили масовни протести и сукоби између незадовољних радника и полиције током борбе за осмочасовно радно време, веће плате и боље услове рада. У знак сећања на страдале, 1. мај је установљен као Међународни празник рада.
1887 г. | Никола Тесла конструисао електромотор на наизменичну струју
Српски научник и проналазач Никола Тесла конструисао је мотор на наизменичну струју, што је омогућило лакши пренос електричне енергије на велике удаљености и њену масовну примену.
1888 г. | Почетак владавине немачког цара Вилхелма II
Вилхелм II ступио је на немачки престо, водећи ратоборну и амбициозну спољну политику која је значајно допринела заоштравању међународних односа пред Први светски рат.
1892 г. | Отворена телефонска линија између Њујорка и Чикага
Проналазач телефона Александер Грејам Бел свечано је пустио у рад међуградску телефонску линију која је повезала Њујорк и Чикаго.
1895 г. | Браћа Лимијер приказала први филм
Француски проналазачи, браћа Лимијер, приказали су у једном кафеу у Француској први филм у трајању од 49 секунди, што представља настанак филмске уметности.
1901 г. | Крај владавине краљице Викторије
Смрћу краљице Викторије окончано је Викторијанско доба, епоха у којој је Велика Британија изградила највеће колонијално царство на свету.
1901 г. | Почетак додељивања Нобелове награде
Почело је додељивање Нобелове награде за највећа светска достигнућа у области физике, хемије, медицине, књижевности и мира, коју је завештањем установио Алфред Нобел.
1901 г. | Смрт Марка Миљанова
Умро је војвода, војсковођа и књижевник Марко Миљанов.
1903 г. | Први моторни лет авионом браће Рајт
Амерички механичари и конструктори браћа Рајт извели су први успешан лет авионом, који је трајао 12 секунди и прешао раздаљину од 37 метара.
1903 г. | Марија Кири добија прву Нобелову награду
Марија Кири је заједно са супругом Пјером Киријем добила Нобелову награду за физику за достигнућа у истраживању радиоактивности.
1903 г. | Мајски преврат и долазак Петра I Карађорђевића на престо
Убиством краља Александра Обреновића и краљице Драге угашена је династија Обреновић, а на српски престо доведен је краљ Петар I Карађорђевић, чиме је обновљена власт ове династије.
1903 г. | Доношење Устава из 1903. године
Усвојен је нови Устав Краљевине Србије којим је успостављена уставна парламентарна монархија, а краљ је делио законодавну власт са Народном скупштином.
1903 г. | Мајски преврат у Србији и побољшање односа са Црном Гором
Након Мајског преврата и доласка Петра I Карађорђевића (зета кнеза Николе) на српски престо, успостављени су знатно бољи и пријатељски односи између владарских династија Црне Горе и Србије.
1903 г. | Крај управе Бенјамина Калаја у Босни и Херцеговини
Смрћу Бенјамина Калаја окончан је његов двадесетједногодишњи режим гушења српског националног идентитета и наметања концепта јединствене босанске нације у БиХ.
1904 г. | Почетак Руско-јапанског рата
Русија је у тежњи да прошири свој утицај у Азији (богатој кинеској провинцији Манџурији и Кореји) ушла у оружани сукоб са Јапаном.
1904 г. | Крунисање краља Петра I Карађорђевића
У Београду је свечано крунисан краљ Петар I Карађорђевић за владара Краљевине Србије.
1905 г. | Завршетак Руско-јапанског рата и Прва мароканска криза
Јапан је победио Русију у Руско-јапанском рату. Исте године избила је и Прва мароканска криза (1905/6) као резултат колонијалног ривалства између Француске и Немачке.
1905 г. | Велика школа прераста у Београдски универзитет
Највиша образовна институција у Србији, Велика школа у Београду, званично је прерасла и трансформисана у Београдски универзитет.
1905 г. | Доношење првог црногорског Устава (Никољдански устав)
Кнез Никола је подарио први црногорски устав, урађен по узору на српски. Иако је омогућио стварање парламента и политичких странака (клубаши и праваши), кнез је задржао широка аутократска овлашћења.
1905 г. | Оснивање Хрватско-српске коалиције
Политичким приближавањем српских и хрватских странака у Хрватској и Славонији формирана је Хрватско-српска коалиција са циљем заједничке борбе за демократска и национална права у Аустроугарској.
1906 г. | Пензионисање учесника Мајског преврата
Под снажним дипломатским притиском европских сила, пре свега Велике Британије, српска влада је донела одлуку да пензионише официре заверенике из Мајског преврата.
1906 г. | Почетак Царинског рата
Након српских економских споразума са Бугарском и Француском, Аустроугарска је затворила границе за увоз српске робе, чиме је отпочео трговински сукоб познат и као "Свињски рат".
1907 г. | Формирање Антанте
Велика Британија, Француска и Русија коначно су формирале војно-политички савез Антанта као противтежу Тројном савезу (Централним силама).
28 юни 1907 г. | Први број часописа „Отаџбина” у Бања Луци
Књижевник и народни трибун Петар Кочић објавио је у Бања Луци први број политичко-информативног листа „Отаџбина”, у чијем је уводнику истакао борбу за српска национална права у Босни и Херцеговини.
1908 г. | Анексија Босне и Херцеговине и избијање Анексионе кризе
Аустроугарска је једнострано прогласила припајање (анексију) Босне и Херцеговине својој територији, што је довело до дубоке политичке кризе и демонстрација у Србији са захтевом за рат.
1908 г. | Анексија Босне и Херцеговине
Аустроугарска је извршила анексију Босне и Херцеговине, што је кнез Никола јавно осудио у прокламацији као кршење Берлинског конгреса, чиме су односи Црне Горе и Хабзбуршке монархије драстично погоршани.
1908 г. | Анексија Босне и Херцеговине (Анексиона криза)
Аустроугарска је једнострано прогласила анексију (припајање) Босне и Херцеговине, што је изазвало дубоку међународну Анексиону кризу, оштре протесте Србије и Црне Горе и јачање револуционарног омладинског покрета „Млада Босна”.
1908 г. | Младотурска револуција и оснивање Српске демократске лиге
Након Младотурске револуције и промене режима у Османском царству, потчињени народи су добили право на политичко деловање, након чега је Богдан Раденковић у Скопљу основао Српску демократску лигу за Србе у Старој Србији.
1908 г. | Долазак Младотурака на власт у Османском царству
Младотурци су преузели власт у Истанбулу 1908. године, али њихове реформе нису поправиле тежак положај Срба и других балканских народа под турском влашћу.
1909 г. | Окончање Анексионе кризе
Под притиском Русије и осталих сила Антанте, које нису биле спремне за рат против Аустроугарске, српска влада је била принуђена да призна анексију Босне и Херцеговине.
1910 г. | Почетак масовне производње модела Форд Т
Хенри Форд је покренуо масовну серијску производњу аутомобила модел „Форд Т”, чиме су аутомобили постали доступни америчкој средњој класи.
28 август 1910 г. | Проглашење Краљевине Црне Горе
На педесетогодишњицу своје владавине, кнез Никола I Петровић прогласио је Црну Гору краљевином на Цетињу, а себе за краља, чиме је уздигнут међународни ранг и углед државе.
1911 г. | Друга мароканска криза и почетак Италијанско-турског рата
Француска и Немачка су ушле у нови сукоб око Марока, који је решен успостављањем француског протектората над Мароком и уступањем дела Конга Немачкој. Исте године започео је Италијанско-турски рат.
1911 г. | Марија Кири добија другу Нобелову награду
Француска научница Марија Кири постала је једина жена која је добила две Нобелове награде, добивши овога пута признање из области хемије за откриће радијума и полонијума.
1911 г. | Завршетак Царинског рата
Окончан је петогодишњи економски рат из којег је Србија изашла као победник развивши сопствену прерађивачку индустрију и пронашавши нова тржишта у западној Европи и на Медитерану.
26 февруари 1911 г. | Говор Николе Пашића у Народној скупштини
Председник владе Никола Пашић одржао је говор у Народној скупштини у коме је истакао неопходност припреме малих држава за рат ради очувања мира и сопствених интереса.
1912 г. | Завршетак Италијанско-турског рата
Окончан је рат између Италије и Османског царства, након чега је Италија претворила територију Либије у своју колонију.
1912 г. | Потонуће брода „Титаник”
Највећи путнички брод и симбол техничког врхунца индустријске револуције, „Титаник”, ударио је у санту леда и потонуо на свом првом путовању преко Атлантског океана.
1912 г. | Крај мирнодопског раздобља и почетак ратова
Завршен је период стабилног привредног и културног развоја Краљевине Србије (1903–1912) и започело је раздобље ратова (Балкански ратови и Први светски рат).
1912 г. | Формирање Балканског савеза
Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора склопиле су војно-политички савез са циљем ослобођења својих сународника и протеривања Османског царства са Балкана, уз дипломатску подршку Русије.
1912 г. | Кумановска битка
Српска војска извојевала је кључну победу над турском војском код Куманова и убрзо ослободила Скопље и простор Косова и Македоније.
октомври 1912 г. | Почетак Првог балканског рата
Црна Гора је у октобру 1912. објавила рат Османском царству, након чега су у ратне операције ушле и остале чланице Балканског савеза (Србија, Бугарска и Грчка).
ноември 1912 г. | Битољска битка
Средином новембра 1912. године српска војска је поразила турске снаге код Битоља, чиме су успешно окончане операције српске војске у Македонији.
май 1913 г. | Лондонски мир и завршетак Првог балканског рата
Потписивањем мировног уговора у Лондону окончан је Први балкански рат. Османско царство је изгубило све територије на Балкану осим Цариграда са околином, а на инсистирање Аустроугарске створена је држава Албанија.
юни 1913 г. | Почетак Другог балканског рата
Незадовољна поделом територија у Македонији, Бугарска је крајем јуна 1913. године извршила изненадни напад на српску војску, чиме је започео Други балкански рат.
юли 1913 г. | Битка на Брегалници
Почетком јула 1913. године српска војска је одлучно поразила бугарске снаге на реци Брегалници, након чега су у рат против Бугарске ушле и Румунија и Турска.
август 1913 г. | Букурешки мир и завршетак Другог балканског рата
Потписивањем мира у Букурешту крајем августа 1913. завршен је Други балкански рат. Поражена Бугарска морала је да се одрекне већег дела Македоније у корист Србије и Грчке, као и дела територија у корист Румуније и Турске.
1914 г. | Избијање Првог светског рата
Сукоби великих сила, колонијална ривалства, милитаризам и стварање блокова (Тројног савеза и Антанте) довели су до избијања највећег оружаног сукоба у дотадашњој историји, чиме је прекинут вишедеценијски период мира у Европи.
1914 г. | Крај раздобља честих смена влада у Краљевини Србији
Окончан је период од 1903. до 1914. године у коме је у Србији промењено чак 17 влада, након чега земља улази у Први светски рат.
1917 г. | Подизање споменика краљу Александру и краљици Драги Обреновић
Током аустроугарске окупације Србије у Првом светском рату подигнут је споменик убијеном краљевском пару Обреновић на Старом гробљу у Београду.
1918 г. | Крај владавине Петра I као краља Србије и стварање Краљевине СХС
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, завршава се постојање самосталне Краљевине Србије, а Петар I постаје владар новонастале заједничке државе.
1918 г. | Крај владавине краља Николе I Петровића
Окончана је владавина краља Николе над Црном Гором након завршетка Првог светског рата.
1921 г. | Смрт краља Петра I Карађорђевића
Преминуо је краљ Петар I Карађорђевић, чиме је завршена његова владавина Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца.
1921 г. | Смрт краља Николе I Петровића
Преминуо је краљ Никола I Петровић, последњи владар из династије Петровић-Његош.
1942 г. | Пренос посмртних остатака краљевског пара Обреновић у Цркву Светог Марка
Током немачке окупације Србије у Другом светском рату, посмртни остаци краља Александра и краљице Драге премештени су у крипту Цркве Светог Марка у Београду.
Доба империјализма и стварање војно-политичких савеза
Крај XIX и почетак XX века обележила је доминација великих сила – држава са изразитом војном, економском и политичком моћи. У Европи су овај статус имале Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и Аустроугарска, док су ван европског континента предњачиле Сједињене Америчке Државе и Јапан. Период након окончања ратова за уједињење Немачке и Италије (седамдесете године XIX века) донео је вишедеценијски мир у Европи, који је потрајао све до 1914. године. У Великој Британији је владавина краљице Викторије (1837–1901) представљала врхунац економске и колонијалне моћи, а ово доба обележили су и успон радничког покрета, као и појава феминизма и сифражеткиња у борби за равноправност жена.
На Берлинском конгресу 1878. године велике силе настојале су да одрже политичку равнотежу, али су јачање национализма и сукобљени интереси продубљивали кризе. Француска је тежила реваншу због губитка Алзаса и Лорене у рату против Пруске 1870. године. Истовремено, индустријски напредак подстицао је европске државе на освајање колонија у Африци и Азији ради експлоатације сировина и отварања нових тржишта, што је изазивало оштре међусобне спорове (попут Мароканских криза 1905/06. и 1911. између Француске и Немачке). Колонијална експанзија често је правно и морално правтана идејама о супериорности беле расе и цивилизаторској мисији, чиме су се шириле расистичке теорије. Ван Африке, глобални ривалитети су се испољили у Руско-јапанском рату (1904–1905), у коме је победила јапанска царевина, као и у Италијанско-турском рату (1911/12), којим је Италија загосподарила Либијом.
Растући милитаризам довео је до поделе Европе на два супротстављена блока:
- Тројни савез (Централне силе) – утемељен 1882. године савезом Немачке, Аустроугарске и Италије. Немачки цар Вилхелм II (1888–1918) водио је агресивну спољну политику усмерену ка глобалној превласти.
- Антанта – одбрамбени савез закључен 1907. године између Велике Британије, Француске и Русије као противтежа Централним силама.
Балкан у плановима великих сила
Након Берлинског конгреса 1878. године балкански народи (Срби, Грци, Бугари, Румуни) наставили су борбу за ослобођење преосталих сународника под османском влашћу и остваривање потпуног националног уједињења. Овај простор био је поприште снажног сукоба интереса великих сила:
- Аустроугарска је тежила продору ка југоистоку (Балкану). Одлуком са конгреса 1878. добила је право да војно окупира Босну и Херцеговину и држи гарнизоне у Новопазарском санџаку, чиме је знатно утицала на политичке прилике у суседним земљама.
- Русија је настојала да преко заштите словенског и православног становништва осигура превласт на полуострву и оствари вековни циљ – излазак на топла мора заузимањем Цариграда и мореуза Босфор и Дарданели.
- Велика Британија је настојала да спречи руску доминацију у источном Средоземљу.
Друга индустријска револуција и њене друштвене последице
Седамдесетих година XIX века започела је Друга индустријска (технолошка) револуција, чија су главна обележја била увођење нових енергетских извора – електричне енергије и нафте, као и замена гвожђа масовном производњом челика. Нафта и бензински мотор извршили су преврат у саобраћају (развој аутомобила, дизел-локомотива, пароброда и авијације), док је челик омогућио градњу великих инфраструктурних објеката.
Ове промене извршиле су дубок утицај на друштво:
- Демографски раст и урбанизација: Становништво Европе порасло је на око 435 милиона до почетка XX века, а услед миграција из села у градове дошло је до стварања модерних радничких и урбаних слојева.
- Масовна потрошња: Развија се индустријска производња робе широке потрошње.
- Раднички покрет: Због тешких услова рада и експлоатације радници су организовали штрајкове тражећи више зараде и осмочасовно радно време. Велики протести у Чикагу у мају 1886. године постали су симбол радничке борбе, па се 1. мај обележава као Међународни празник рада.
Научни проналасци и интелектуални токови
Раздобље с краја XIX и почетка XX века донело је револуционарне проналаске и научне теорије:
- Техника и комуникације: Томас Едисон је усавршио електричну сијалицу; Александар Бел је изумео телефон; Хенри Форд је увео текућу траку за масовну израду аутомобила; браћа Рајт су 1903. године извела први успешан лет авионом.
- Физика и хемија: Дмитриј Мендељејев је саставио Периодни систем елемената; Марија Кири је извршила пионирска истраживања радиоактивности, открила полонијум и радијум, те освојила две Нобелове награде (1903. за физику и 1911. за хемију). Од 1901. године почиње редовна додела Нобелове награде коју је основао Алфред Нобел.
- Медицина и биологија: Луј Пастер је доказао улогу бактерија у настајању болести и развио вакцину против беснила; Чарлс Дарвин је у делу О пореклу врста дефинисао теорију еволуције засновану на природној селекцији.
- Психологија: Сигмунд Фројд је поставио темеље психоанализе.
- Српски допринос светској науци: Никола Тесла је развио систем вишефазних наизменичних струја, конструисао индукциони електромотор (1887) и пројектовао хидроелектрану на Нијагари; Михајло Пупин је пронашао калемове који су омогућили пренос телефонских сигнала на велике даљине.
Политичка мисао, култура и образовање
Крајем XIX века учврстиле су се три доминантне политичке идеологије:
- Либерализам: заступа слободно тржиште, заштиту приватног власништва и минимално уплитање државе у привреду.
- Социјализам: на темељима учења Карла Маркса заговара елиминацију класних разлика, колективно власништво и заштиту радничких права.
- Национализам: идеологија посвећена очувању националног идентитета и уједињењу сународника у оквире јединствене државе.
У културном животу дошло је до увођења обавезног и бесплатног основног образовања. Књижевност је обележио реализам (Емил Зола, Лав Толстој, Фјодор Достојевски), док се разгранала и књижевност за децу (Жил Верн, Луис Керол, Радјард Киплинг). У сликарству је доминирао импресионизам (Клод Моне, Винсент ван Гог). Браћа Лимијер су 1895. године приказала прву филмску пројекцију, означивши рођење кинематографије. Бродолом технолошки најнапреднијег брода тога доба, „Титаника”, 1912. године остао је упамћен као симболичан крај ове епохе.
Краљевина Србија под владавином Петра I Карађорђевића
Мајски преврат (1903) представља кључну prekretnicu у српској модерној историји – војна завера резултирала је убиством краља Александра Обреновића и краљице Драге, чиме се угасила ова династија. На престо је позван кнез Петар I Карађорђевић. Исте године проглашен је Устав из 1903. којим је успостављен демократски и парламентарни поредак. Иако је европска дипломатија (нарочито британска) у почетку изоловала Београд захтевајући пензионисање завереника (што је делимично учињено 1906), углед Србије је убрзо порастао.
Унутрашњи политички живот обележила је превласт Народне радикалне странке на челу са Николом Пашићем, као и деловање Самосталне радикалне странке (Љубомир Стојановић). Србија је у спољној политици напустила ослонац на Аустроугарску и чврсто се повезала са силама Антанте.
Два највећа спољнополитичка изазова тог доба била су:
- Царински рат (1906–1911): Након трговинских уговора Србије са Бугарском и Француском, Хабзбуршка монархија је затворила границе за српску стоку како би економски потчинила земљу. Србија је модернизовала месно-прерађивачку индустрију, пронашла нова тржишта у западној Европи и Медитерану те из сукоба изашла економски самосталнија.
- Анексиона криза (1908–1909): Када је Аустроугарска 1908. године једнострано припојила Босну и Херцеговину, у Србији су избиле масовне демонстрације праћене ратним расположењем. Србија је ипак морала да прихвати свршен чин 1909. године јер њена савезница Русија није била војно спремна за шири сукоб са Бечом и Берлином.
Привредни развој, институције и друштво у Србији
Краљевина Србија је била претежно аграрна земља у којој је око 90% становништва живело на селу од ситног земљопоседа. Саобраћајни напредак подстакнут је пуштањем у рад пруге Београд–Ниш 1884. године. Значајну улогу у индустријализацији и рударству (рудник бакра у Бору, пиварство) имао је Ђорђе Вајферт, дугогодишњи гувернер Народне банке. Београд је прерастао у главни трговачки, административни и интелектуални центар са 70.000 становника око 1900. године.
На пољу просвете и културе:
- Године 1882. донет је закон о обавезној основној школи за децу изнад седам година.
- Велика школа у Београду је 1905. године прерасла у Београдски универзитет.
- Истакнути научници били су Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић и Стојан Новаковић; књижевници Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Лаза Лазаревић и Јован Скерлић; а у ликовној уметности Надежда Петровић, Паја Јовановић и Урош Предић.
Књажевина и Краљевина Црна Гора под Николом I Петровићем
Кнез Никола I Петровић ступио је на престо 1860. године. Након ратова против Османског царства (1876–1878) и победе на Вучјем долу, Црна Гора је на Берлинском конгресу 1878. стекла пуно међународно признање независности, територијално проширење (Подгорица, Никшић, Колашин) и излаз на море код Бара и Улциња. Кнез Никола је дипломатски углед градио и женидбеним везама својих кћери са европским династијама (његова ћерка Зорка била је супруга Петра I Карађорђевића).
Унутрашњи развој:
- Законодавство: Валтазар Богишић израдио је Општи имовински законик прилагођен традиционалном и модерном праву.
- Уставни развој: Године 1905. донет је први (Никољдански) устав којим је кнез задржао широка овлашћења, а формиране су и прве странке – опозициона Народна странка („клубаши”) и прорежимска Права народна странка („праваши”).
- Проглашење краљевине: На педесетогодишњицу своје владавине (1910. године) кнез Никола се прогласио за краља, чиме је Црна Гора постала краљевина.
- Друштво и економија: Економија се ослањала на сточарство, са Ријеком Црнојевића као главним трговачким местом. Престоница Цетиње била је центар митрополије и седиште Богословије.
Српски народ под аустроугарском и османском влашћу
Почетком XX века бројно српско становништво живело је ван граница матичних држава:
- Јужна Угарска (Војводина): Срби су се суочавали са системском политиком мађаризације. Вођа српског покрета у другој половини XIX века био је Светозар Милетић (Српска народна слободоумна странка). Након његовог повлачења покрет се поделио на Радикале (Јаша Томић) и Либерале (Михаило Полит-Десанчић). Стожер културног живота представљала је Матица српска (пресељена у Нови Сад 1864) и знамените српске гимназије.
- Хрватска, Славонија и Далмација: Укидањем Војне крајине 1881. Срби су потпали под угарску надлежност, где су били изложени притисцима аграрног племства. Политички су били окупљени око Српске самосталне странке (Светозар Прибићевић), која је 1905. ступила у Хрватско-српску коалицију. За привредни и културни напредак основани су Српска банка и друштво „Привредник”. У Далмацији су српска права бранили Саво Бјелановић и Стефан Митров Љубиша, док су манастири Крупа, Крка и Драговић били главни чувари традиције.
- Босна и Херцеговина: Након окупације 1878, управа предвођена Бенжамином Калајем (1882–1903) покушала је да сузбије српски национални идентитет наметањем вештачке „босанске нације”, забраном ћирилице и прогоном свештенства. Културни отпор пружали су књижевници попут Алексе Шантића, Јована Дучића и Петра Кочића. Након анексије 1908. развио се омладински покрет Млада Босна, који је заступао идеју револуционарног обарања хабзбуршке власти и уједињења са Србијом и Црном Гором.
- Османско царство (Стара Србија и Косовски вилајет): Српски сељаци имали су статус потчињене раје изложене безвлашћу, феудалним дажбинама и насиљу качачких банди. Након Младотурске револуције 1908. омогућено је политичко организовање преко Српске демократске лиге (Богдан Раденковић), а седиште црквено-просветног рада била је Призренска богословија.
Балкански ратови (1912–1913)
Почетком 1912. године, уз дипломатско посредовање Русије, образован је Балкански савез који су чиниле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора са циљем потпуног потискивања Османског царства са Балкана.
- Први балкански рат (1912–1913): Отпочео је у октобру 1912. нападом Црне Горе на Османско царство. Српска војска (под водством војводе Радомира Путника и престолонаследника Александра) остварила је кључне победе код Куманова и Битоља, ослободила Вардарску Македонију, Рашку и Косово, те избила на Јадранско море код Драча. Бугари су након дуге опсаде уз српску помоћ заузели Једрене, Грци су ослободили Солун, док су црногорске снаге заузеле Скадар. Суочена са војним притиском Аустроугарске, Србија је морала да се повуче са приморја, а проглашено је стварање независне Албаније. Рат је окончан Лондонским миром у мају 1913., којим је Османско царство изгубило све европске територије западно од линије Енос–Мидија.
- Други балкански рат (1913): Незадовољна територијалном расподелом у Македонији и подстакнута од Аустроугарске, Бугарска је крајем јуна 1913. изненада напала српске положаје. Након српске победе на Брегалници у јулу 1913, у рат против Бугарске ступиле су Грчка, Црна Гора, Румунија и Османско царство. Поражена Бугарска потписала је Букурешки мир у августу 1913. године.
Балкански ратови су укинули заостале османске феудалне односе. Србија је удвостручила своју територију припајањем Рашке, Косова, дела Метохије и Вардарске Македоније, повећавши број становника за преко 50%, док је простор југоисточне Европе доживео темељан политички и географски преображај.
