Најважније из лекције
План-резиме
-
Узроци и повод за избијање Првог светског рата (1914–1918)
- Дубински узроци:
- Сукоб блокова великих сила (Централне силе и Антанта) око економске, политичке и територијалне превласти.
- Француски реваншизам због губитка Алзаса и Лорене у Француско-пруском рату (1870–1871).
- Сукоб интереса Аустроугарске и Русије на Балканском полуострву.
- Империјализам и борба за колонијалне поседе у Африци и Азији између Немачке и старих империја (Велика Британија и Француска).
- Повод и почетак рата:
- 28. јун 1914. – Сарајевски атентат: Гаврило Принцип (члан организације Млада Босна) убио је аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
- 28. јул 1914. – Аустроугарска објављује рат Краљевини Србији након одбацивања оптужби о умешаности у атентат.
- Систем савеза доводи до ланчане мобилизације и уласка осталих европских сила у рат.
- Дубински узроци:
-
Зараћени војно-политички савези
- Централне силе: Немачка и Аустроугарска; касније су им се придружиле Османско царство (Турска) и Бугарска (1915).
- Силе Антанте: Велика Британија, Француска и Русија; придружиле су се Србија, Црна Гора, Белгија, Јапан, Италија (1915), Румунија (1916), Португалија (1916), САД (1917) и Грчка (1917).
-
Главна ратишта и војне операције (1914–1916)
- Западни фронт (од Северног мора до Швајцарске):
- Пропаст немачког плана брзе победе након инвазије преко Белгије до предграђа Париза.
- 5–12. септембар 1914. – Битка на Марни: француско-британске снаге заустављају немачки напредак, што је прекретница која рат претвара у дуготрајне рововске и исцрпљујуће борбе све до 1918.
- Источни фронт (од Балтичког мора до Румуније):
- Борбе руске војске против немачких и аустроугарских трупа.
- 17. август 1914. – Битка код Таненберга: Немачка наноси тежак пораз бројнијој, али слабије опремљеној руској војсци.
- Остала ратишта:
- 25. април 1915 – 9. јануар 1916. – Битка код Галипоља: неуспешан покушај британско-француских савезника да поразе Османско царство и остваре морску везу са Русијом.
- 1915–1916. – Италијанско ратиште: Италија води безуспешне борбе против Аустроугарске у области Алпа и на реци Сочи.
- Октобар 1915. / 1916. – Формирање Солунског фронта након повлачења српске војске преко Албаније и њеног спајања са савезницима.
- Западни фронт (од Северног мора до Швајцарске):
Лекција кроз датуме
1870 г. | Почетак Француско-пруског рата
Избијање рата између Француске и Пруске који је довео до значајних територијалних и политичких промена у Европи.
1871 г. | Крај Француско-пруског рата и губитак Алзаса и Лорене
Завршетак Француско-пруског рата у којем је поражена Француска морала да уступи покрајине Алзас и Лорену уједињеној Немачкој, што је постало један од дугорочних узрока сукоба.
28 юни 1914 г. | Сарајевски атентат
Гаврило Принцип, припадник организације Млада Босна, извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију током њихове посете Сарајеву, што је послужило као повод за избијање Првог светског рата.
28 юли 1914 г. | Аустроугарска објава рата Србији и почетак Првог светског рата
Након што је оптужила Србију за организовање Сарајевског атентата и након што дипломатска криза није решена, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је активиран систем савеза и отпочео Први светски рат.
17 август 1914 г. | Битка код Таненберга
На Источном фронту немачка војска је нанела тежак пораз руским снагама које су трпеле велику оскудицу у опреми, храни и муницији.
5 септември 1914 г. | Битка на Марни
Француске и британске трупе зауставиле су немачко напредовање надомак Париза на реци Марни. Ова битка је срушила немачки план за брзу победу на Западу и означила успостављање дуготрајног позиционог Западног фронта.
25 април 1915 г. | Почетак Битке код Галипоља
Савезничке снаге Велике Британије и Француске извршиле су десант на турско полуострво Галипоље у покушају да избаце Османско царство из рата и успоставе везу с Русијом, али су претрпеле тешке губитке услед снажног турског отпора.
1915 г. | Улазак Италије у рат на страни Антанте
Италија је напустила савез са Централним силама и ступила у рат на страни Антанте, отварајући ново ратиште против Аустроугарске у области Алпа и на реци Сочи.
1915 г. | Улазак Бугарске у рат на страни Централних сила
Бугарска се прикључила Немачкој, Аустроугарској и Турској ступањем у рат на страни Централних сила.
1915 г. | Повлачење српске војске преко Албаније
Након здруженог напада Централних сила 1915. године, српска војска је била принуђена на тешко повлачење преко Албаније према Грчкој ради опоравка и даљег наставка борбе.
октомври 1915 г. | Одлука савезника о отварању Солунског фронта
Након неуспеха операције на Галипољу, савезници су донели одлуку да отворе ново ратиште на простору Грчке.
9 януари 1916 г. | Крај Битке код Галипоља
Окончана је Галипољска операција повлачењем преосталих савезничких снага, што је представљало велику одбрамбену победу Османског царства.
1916 г. | Формирање Солунског фронта
Савезничке снаге формирале су Солунски фронт у Грчкој, на ком се након опоравка прикључила и српска војска.
1916 г. | Улазак Румуније и Португалије у рат на страни Антанте
Румунија и Португалија су се током 1916. године званично прикључиле савезу Антанте у борби против Централних сила.
1917 г. | Улазак САД и Грчке у рат на страни Антанте
Сједињене Америчке Државе и Краљевина Грчка ступиле су у Први светски рат на страни савезничких сила Антанте.
1918 г. | Завршетак борби на Западном фронту и крај Првог светског рата
Окончане су вишегодишње исцрпљујуће борбе на Западном фронту и другим европским и светским ратиштима, чиме је 1918. године завршен Први светски рат.
Узроци и повод Првог светског рата
- Узроци рата:
- Империјализам и колонијално ривалство: Сукоб великих европских сила око прерасподеле колонијалних поседа и тржишта у Африци и Азији, где су се немачки освајачки циљеви сукобљавали са интересима Велике Британије и Француске.
- Територијални и национални спорови у Европи: Француска је тежила повратку покрајина Алзас и Лорена, које је изгубила након Француско-пруског рата (1870–1871). На Балкану су се директно преплитали експанзионистички интереси Аустроугарске и утицај Русије, која је подржавала ослободилачке тежње балканских народа.
- Трка у наоружању: Захваљујући наглом индустријском развоју, обе супротстављене стране убрзано су јачале своје војне капацитете и припремале се за оружани сукоб.
- Повод за рат:
- Сарајевски атентат (28. јун 1914): Гаврило Принцип, члан организације „Млада Босна”, извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију са циљем ослобођења Јужних Словена од хабзбуршке власти.
- Избијање сукоба:
- Оптуживши Србију за организовање атентата, Аустроугарска јој је 28. јула 1914. званично објавила рат.
- Механизам међусобних војно-политичких савеза покренуо је ланчану реакцију: Русија, Француска и Велика Британија стале су у одбрану Србије, док је Немачка пружила пуну војну подршку Аустроугарској.
Почетак Првог светског рата
Сукобљене државе биле су груписане у два блока:
- Централне силе:
- Основни савезници: Немачка и Аустроугарска.
- Накнадно придруживање: Османско царство (крајем 1914) и Бугарска (1915).
- Силе Антанте:
- Оснивачи: Велика Британија, Француска и Русија.
- Савезници од 1914: Србија, Црна Гора, Белгија и Јапан.
- Накнадно придруживање: Италија (1915, прешла из табора Централних сила), Румунија (1916), Португалија (1916), Сједињене Америчке Државе (1917) и Грчка (1917).
Зараћене стране у Првом светском рату
- Западни фронт:
- Немачки стратешки план: Брзим продором кроз Белгију поразити Француску пре него што Русија изврши пуну мобилизацију, како би се избегло дуготрајно вођење рата на два фронта.
- Битка на Марни (5–12. септембар 1914): Француско-британске снаге зауставиле су немачко напредовање надомак Париза. Ова стратешка победа савезника срушила је немачки план о брзом завршетку рата.
- Карактер рата: Успостављена је линија ровова од Северног мора до швајцарске границе, где су обе стране до 1918. године водиле позиционе и исцрпљујуће борбе без значајнијих померања положаја.
- Источни фронт:
- Протезао се од Балтичког мора до Румуније, где се руска војска сукобљавала са немачким и аустроугарским трупама.
- Битка код Таненберга (август 1914): Немачке снаге су нанеле катастрофалан пораз руској армији. Иако је располагала великим људством, Русија се током рата суочавала са критичним мањком наоружања, муниције и хране.
- Остала значајна ратишта:
- Галипољска битка (април 1915 – јануар 1916): Неуспешан покушај савезника (претежно Британаца и Француза) да заузму мореузе, избаце Турску из рата и успоставе стабилну поморску везу са Русијом. Османска војска је одбила напад и нанела тешке губитке савезницима.
- Солунски фронт: Формиран је у Грчкој крајем 1915. и почетком 1916. године након галипољске операције. На овај фронт је, након тешког повлачења преко Албаније током јесени и зиме 1915, стигла реорганизована српска војска и заузела борбене положаје уз савезничке трупе.
- Италијанско ратиште (од 1915): Вођене су тешке, али позиционо неизвесне борбе између Италије и Аустроугарске у рејону Алпа и на реци Сочи.
