Најважније из лекције
План-резиме
-
Карактеристике ратовања (Рововски рат) 1.1. Војници су били укопани у дубоке ровове заштићене бодљикавом жицом; прелазак преко „ничије земље” доносио је масовна страдања од митраљеза и артиљерије. 1.2. Услови живота били су екстремно сурови: конзервирана храна, блато, недостатак хигијене, стална опасност од бојних отрова, граната и најезде пацова. 1.3. Божићно примирје (децембар 1914) – незванични прекид ватре на Западном фронту уз дружење британских и немачких војника. 1.4. Улога жена у позадини – преузеле су послове регрутованих мушкараца радећи као болничарке, поштари, возачи, као и у фабрикама хране и муниције, а поједине су учествовале и као борци.
-
Кључне војне операције и битке (1916) 2.1. Битка за Верден (фебруар – децембар 1916) 2.1.1. Немачки напад на француска утврђења; упамћена као „Верденска кланица”. 2.1.2. Французи су успешно одбранили град уз обостране огромне људске жртве. 2.2. Битка на Соми (јул – новембар 1916) 2.2.1. Британска офанзива покренута са циљем да се растерети француски притисак на Вердену (први пут употребљени тенкови). 2.2.2. На Вердену и Соми укупно је погинуло око милион војника. 2.3. Поморска битка код Јитланда (мај 1916) 2.3.1. Највећи поморски окршај између британске и немачке флоте. 2.3.2. Велика Британија задржава поморску превласт, док се немачка површинска флота повлачи у Балтичко море. 2.4. Брусиловљева офанзива (јун – септембар 1916) 2.4.1. Велика руска офанзива генерала Алексеја Брусилова на Источном фронту. 2.4.2. Нанет је тежак пораз аустроугарској војсци, што је приморало Немце да обуставе напад код Вердена и пребаце снаге на исток. 2.5. Солунски фронт (1916) – отварање ратних операција на југоистоку Европе.
-
Прекретнице рата (1917–1918) 3.1. Револуција у Русији (1917) – унутрашњи преокрети доводе до изласка Русије из рата и немачке победе на Источном фронту. 3.2. Улазак САД у рат (април 1917) – војна и економска помоћ САД доноси пресудну предност силама Антанте током 1918. године. 3.3. Савезничка офанзива (јесен 1918) – слом снага Централних сила на Западном и Солунском фронту.
-
Окончање рата и последице 4.1. Примирје 11. новембра 1918. 4.1.1. Потписано између савезника и Немачке у железничком вагону у Компијењу (Француска), чиме је Немачка капитулирала, а рат завршен победом Антанте. 4.1.2. Дан примирја се обележава као државни празник (у Србији је симбол цвет Наталијина рамонда). 4.2. Људски и материјални губици – страдало је више од 15 милиона људи уз огромна материјална разарања. 4.3. Политичке промене и нова карта Европе 4.3.1. Нестанак четири велика царства: Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског. 4.3.2. Настанак нових држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Југославија), Пољска, Чехословачка, Аустрија, Мађарска, Финска, Естонија, Летонија и Литванија.
Лекција кроз датуме
1914 г. | Почетак Првог светског рата (Великог рата)
Почетак највећег глобалног сукоба до тада, који је упамћен као рововски рат између сила Антанте и Централних сила на више фронтова.
декември 1914 г. | Божићно примирје
Незванично примирје дуж Западног фронта око Божића 1914. године. Немачки и британски војници напустили су ровове ради сусрета на „ничијој земљи”, размене поклона, сахрањивања погинулих и играња фудбала.
21 февруари 1916 г. | Почетак Битке за Верден
Немци су покренули масовни напад на француска утврђења око града Вердена. Битка је трајала до децембра 1916. године и остала упамћена као „Верденска кланица” због огромних људских жртава, али је француска војска успела да одбрани град.
май 1916 г. | Поморска битка код Јитланда
Највећа поморска битка у Првом светском рату између британске и немачке морнарице. Иако је имала веће губитке, Велика Британија је задржала превласт на мору, док немачка површинска флота више није излазила из Балтичког мора.
4 юни 1916 г. | Почетак Брусиловљеве офанзиве
Велика офанзива руске војске под командом генерала Алексеја Брусилова на Источном фронту (трајала до 20. септембра 1916). Руска победа над аустроугарским снагама приморала је Немачку да део трупа са Вердена пребаци на исток, чиме је олакшан положај западних савезника.
1 юли 1916 г. | Почетак Битке на Соми
Британске снаге покренуле су офанзиву на реци Соми како би растеретиле француску одбрану Вердена (трајала до 18. новембра 1916). Битке на Вердену и Соми 1916. сматрају се највећим у рату, са укупно око милион погинулих војника на обе стране.
1916 г. | Почетак операција на Солунском фронту
Започињање првих значајних ратних операција и успостављање борбених линија на Солунском фронту.
1917 г. | Револуције у Русији и излазак из рата
Избијање револуције у Русији довело је до пада царског режима, великих друштвених промена и иступања Русије из Првог светског рата, чиме је Немачка остварила победу на Источном фронту.
април 1917 г. | Улазак САД у Први светски рат
Сједињене Америчке Државе улазе у рат на страни сила Антанте, доносећи огромну војну и економску превагу која је одлучила исход читавог рата.
11 ноември 1918 г. | Потписивање примирја и завршетак Првог светског рата
У железничком вагону у Компијењу у Француској потписано је примирје којим је капитулирала Немачка и званично окончан Први светски рат победом сила Антанте. Последица рата био је нестанак четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и стварање нових држава.
Рововски рат
Први светски рат, познат и као Велики рат, био је до тада највећи глобални сукоб, а на бојиштима је попримио облик исцрпљујућег рововског ратовања. Сукобљене стране су држале положаје у дубоким рововским линијама утврђеним бодљикавом жицом, митраљеским гнездима и позадинском артиљеријом. Јуриши преко отвореног простора између супротстављених снага („ничије земље”) односили су огроман број људских живота под непрестаном паљбом митраљеза, разорних граната и дејством бојних отрова. Свакодневни живот војника на фронту одликовали су сурови услови, влага, блато, конзервирана храна, лоша хигијена и стално присуство пацова. На Западном фронту крајем 1914. године дошло је до спонтаног и незваничног „Божићног примирја”, када су војници накратко прекинули ватру ради сахрањивања погинулих, размене поклона и сусрета на ничијој земљи.
Како се одвијао Велики рат
Током 1916. године вођене су неке од најкрвавијих операција:
- Битка за Верден (фебруар – децембар 1916): Дуготрајан немачки напад на француска утврђења завршен је успешном француском одбраном, али уз катастрофалне људске губитке на обе стране („Верденска кланица”).
- Битка на Соми (јул – новембар 1916): Британска офанзива покренута да би се растеретио притисак на Верден; у овим борбама Британци су први пут употребили тенкове. Борбе на Соми и Вердену однеле су преко милион живота.
- Битка код Јитланда (мај 1916): Највећи поморски судар британске и немачке морнарице; упркос губицима, Британија је задржала контролу над северним морима, док је немачка површинска флота остала блокирана у Балтику.
- Брусиловљева офанзива (јун – септембар 1916): Руска војска под командом генерала Алексеја Брусилова нанела је тежак пораз Аустроугарској на Источном фронту, што је приморало немачку команду да пребаци део својих снага са Вердена на исток.
- Солунски фронт (1916): Започињање значајнијих савезничких ратних операција на југу Европе.
Тотални карактер рата захтевао је пуно ангажовање цивилног друштва. Због масовне регрутације мушкараца, жене су преузеле кључне улоге у позадини – радиле су у фабрикама муниције и наоружања, у саобраћају, пошти, ватрогасној служби, као болничарке, а поједине су учествовале и непосредно у борбеним дејствима.
Завршетак Првог светског рата и последице
Година 1917. представљала је кључну прекретницу у рату:
- Излазак Русије из рата: Након избијања Руске револуције и унутрашњих политичких преврата, Русија је напустила сукоб, чиме су Централне силе превладале на Источном фронту.
- Улазак САД у рат (април 1917): Прикључивање Сједињених Америчких Држава на страни сила Антанте донело је превагу у људству, наоружању и привредним ресурсима, што се током 1918. показало пресудним на Западном фронту.
У јесен 1918. савезници су извели успешне опште офанзиве на Солунском и Западном фронту, сломивши исцрпљене немачке и савезничке снаге. Примирје је потписано 11. новембра 1918. у железничком вагону у месту Компијењ у Француској, чиме су борбе окончане поразом Централних сила и победом Антанте.
Главне последице рата:
- Људски и материјални губици: Страдало је више од 15 милиона људи уз незапамћена материјална разарања изазвана савременим војним наоружањем.
- Слом царстава: Нестала су четири велика царства – Руско, Немачко, Аустроугарско и Османско царство.
- Преуређење Европе: На територијама некадашњих царстава образоване су нове националне државе, међу којима су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Пољска и Чехословачка.
- Историјско сећање: Датум 11. новембар обележава се као Дан примирја у бројним земљама, укључујући и Републику Србију, где је цвет Наталијина рамонда узет као службени амблем сећања на ратне жртве и опоравак земље.
