Најважније из лекције
План-резиме
-
Прогонство кнеза Милоша и криза власти (1839–1842)
- Абдикација кнеза Милоша (јун 1839)
- Устав из 1838. године ојачао Савет (опозицију) и ограничио кнежеву власт.
- Под притиском опозиције Милош абдицира; наслеђује га син Милан који убрзо умире.
- Због болести кнеза Милана образује се Намесништво (Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић, 1839–1840).
- Прва владавина кнеза Михаила (1839–1842)
- Сукоб „кнежеваца” (Михаилових присталица) и „уставобранитеља” (противника који се позивају на Устав из 1838).
-
- основано Друштво српске словесности.
- Вучићева буна (1842)
- Предвођени Томом Вучићем Перишићем, уставобранитељи подижу буну.
- Династија Обреновић протерана; за кнеза изабран Александар Карађорђевић.
- Абдикација кнеза Милоша (јун 1839)
-
Владавина уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића (1842–1858)
- Унутрашња политика и институције
- Превласт Савета над владаром; потискивање Народне скупштине.
- Главне личности: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Илија Гарашанин.
- Допринос Срба из Аустријске монархије:
- Јован Стерија Поповић: иницирао оснивање Друштва српске словесности (1841) и Народног музеја (1844).
- Јован Хаџић: саставио Грађански законик (1844).
- Спољна политика и спољнополитичке оријентације
- Уставобранитељи се ослањају на Османско царство/Порту (вођа те линије: Аврам Петронијевић).
- Политичка струјања: Русија (Тома Вучић Перишић), Аустрија (кнез Александар), Француска/независност (Илија Гарашанин).
- Начертаније (1844): програм Илије Гарашанина о националном ослобођењу и обнови српске државе у средњовековним границама, независно од великих сила.
- Унутрашња политика и институције
-
Друштво и насеља у Србији XIX века
- Сеоска насеља
- Већинска насеља; од тридесетих година XIX века груписање равничарских села уз путеве („ушоравање”).
- Пратећи објекти: зимовници и салаши; јавни објекти: заједничке цркве, школе и суднице.
- Градска насеља
- Вароши и варошице са становницима трговцима, занатлијама, чиновницима и радницима.
- Сеоска насеља
-
Пад уставобранитељског режима (1857–1858)
- Тенкина завера (1857)
- Председник Савета Стефан Стефановић Тенка организовао заверу за убиство кнеза Александра; завера откривена.
- Сурово поступање према завереницима ујединило опозицију.
- Светоандрејска скупштина (децембар 1858)
- Сазвана под притиском опозиције; доминирали либерали (предвођени Јевремом Грујићем) и обреновићевци.
- Смена кнеза Александра Карађорђевића и повратак кнеза Милоша Обреновића на престо.
- Тенкина завера (1857)
Лекција кроз датуме
19 век | Деветнаести век (XIX век) у Србији
Период обележен борбом за власт између династија Обреновић и Карађорђевић. Претежан тип насеља била су села разбијеног типа, сточарство је било главна привредна грана, а градска насеља су се делила на вароши и варошице.
1815 г. | Почетак прве владавине кнеза Милоша Обреновића
Почетак владавине кнеза Милоша Обреновића која ће трајати све до његове прве абдикације услед политичких сукоба са опозицијом.
1833 г. | Пријем српског званичника код османског султана
Крајем ове године, Аврам Петронијевић постаје први званичник Кнежевине Србије у 19. веку којег је званично примио османски султан.
1838 г. | Проглашење Устава (Турски устав)
Доношење Устава којим је власт кнеза Милоша додатно ограничена. Најважнија установа власти постао је Државни савет, у коме је опозиција имала превласт, што је довело до наставка политичке борбе.
юни 1839 г. | Абдикација и крај прве владавине кнеза Милоша Обреновића
Иако није хтео да се одрекне свог начина владавине, кнез Милош је под снажним притиском Савета и опозиције абдицирао и напустио Србију.
1839 г. | Почетак владавине кнеза Милана Обреновића
Након абдикације кнеза Милоша, престо наслеђује његов најстарији син Милан, који је био веома болестан.
1839 г. | Почетак рада Намесништва
Због тешке болести новог кнеза Милана Обреновића, на иницијативу Савета образовано је Намесништво које су чинили Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић.
1839 г. | Крај владавине кнеза Милана Обреновића
Кнез Милан Обреновић је убрзо умро, чиме је завршена његова кратка владавина у истој години када је и ступио на престо.
1839 г. | Почетак прве владавине кнеза Михаила Обреновића
Након смрти брата Милана, на престо ступа Михаило, други син кнеза Милоша. Његову владавину обележили су политички сукоби између "кнежеваца" и "уставобранитеља".
1840 г. | Крај рада Намесништва
Завршетак мандата трочланог намесништва (1839–1840) након што је кнез Михаило преузео владавину.
1841 г. | Оснивање Друштва српске словесности
Основана је највиша научна установа у Србији, што је било једно од најзначајнијих достигнућа прве владе кнеза Михаила. Оснивање је подстакао Јован Стерија Поповић.
1842 г. | Вучићева буна
Уставобранитељи под вођством Томе Вучића Перишића организовали су буну у којој су кнез Михаило и династија Обреновић протерани с власти и принуђени да напусте земљу.
1842 г. | Крај прве владавине кнеза Михаила Обреновића
Услед Вучићеве буне завршава се први период владавине кнеза Михаила, чиме почиње вишегодишње изгнанство династије Обреновић.
1842 г. | Почетак владавине кнеза Александра Карађорђевића
За новог владара Србије проглашен је Александар Карађорђевић, син вожда Карађорђа, који је на почетку био под снажним утицајем уставобранитеља.
1842 г. | Почетак доба уставобранитеља
Почетак политичке епохе (1842–1858) током које је Савет био утицајнији од владара. Водеће личности биле су Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија Гарашанин.
1844 г. | Оснивање Народног музеја
Уз подршку и залагање истакнутог драмског писца и професора Јована Стерије Поповића, основан је Народни музеј у Кнежевини Србији.
1844 г. | Доношење Грађанског законика
Правник Јован Хаџић, који је у Србију дошао из Аустријске монархије, саставио је Грађански законик који ће остати на снази наредних сто година.
1844 г. | Настанак "Начертанија"
Илија Гарашанин написао је тајни политички документ "Начертаније", којим је предвиђено ослобађање српског народа од туђинске власти и стварање проширене српске државе.
1845 г. | Почетак организованог проучавања историје
Друштво српске словесности почело је организовано да проучава историју српског народа и да се бави језичком и правописном реформом.
1857 г. | Тенкина завера
Председник Савета Стефан Стефановић Тенка припремио је заверу са намером да убије кнеза Александра Карађорђевића. Завера је откривена, а учесници су ухапшени.
декември 1858 г. | Светоандрејска скупштина
Под притиском опозиције изазване нечовечним поступањем према учесницима Тенкине завере, одржана је скупштина на празник Св. Андреја Првозваног. Главну улогу водили су либерали (Јеврем Грујић) и присталице Обреновића.
декември 1858 г. | Крај владавине кнеза Александра Карађорђевића
Светоандрејска скупштина изгласала је смену кнеза Александра, који је тајно напустио земљу пребегавши прво код турског паше, а затим у Аустрију.
декември 1858 г. | Крај доба уставобранитеља
Падом кнеза Александра Карађорђевића и променом режима на Светоандрејској скупштини формално се завршава епоха владавине уставобранитеља.
декември 1858 г. | Поновно проглашење Милоша Обреновића за кнеза
Светоандрејска скупштина донела је одлуку да се на престо Србије врати кнез Милош Обреновић, чиме започиње његова друга владавина.
1868 г. | Званично прихватање Вукове азбуке у Србији
Реформа правописа и српског језика коју је спровео Вук Стефановић Караџић, а којој се дуго противила српска црква и Јован Хаџић, званично је прихваћена у Кнежевини Србији.
Прогонство кнеза Милоша и прва владавина кнеза Михаила
- Ограничење кнежеве власти и абдикација: Доношењем Устава из 1838. године, Државни савет је преузео водећу политичку улогу у Србији. Будући да су већину чланова чинили опозиционари који су доносили законе за сузбијање његовог апсолутизма, кнез Милош Обреновић је у јуну 1839. године био приморан да абдицира и напусти земљу.
- Кратка владавина кнеза Милана и намесништво (1839–1840): Престо је преузео Милошев најстарији син Милан, али је због његовог тешког здравственог стања образовано Намесништво (Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић). Кнез Милан је убрзо преминуо.
- Прва владавина кнеза Михаила (1839–1842): На власт долази други Милошев син, кнез Михаило. Његову прву владавину обележио је оштар сукоб између присталица династије Обреновић („кнежеваца”) и уставобранитеља, који су га оптуживали за кршење устава и радили на довођењу династије Карађорђевић. У овом периоду (1841) основано је Друштво српске словесности.
- Вучићева буна (1842): Уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли су оружану буну 1842. године, након чега су кнез Михаило и династија Обреновић свргнути и протерани из Србије, а за новог владара је изабран Александар Карађорђевић.
Владавина кнеза Александра Карађорђевића
- Олигархијска управа: За време уставобранитељског режима стварна власт налазила се у рукама мале групе саветника (најистакнутији су били Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија Гарашанин), док је улога кнеза Александра и Народне скупштине била маргинализована.
- Изградња државног и правног поретка: Донет је велики број прописа којима је устројена државна управа и дефинисан положај чиновничког апарата.
- Улога Срба из Аустријске монархије:
- Јован Стерија Поповић: Покренуо оснивање Друштва српске словесности (1841) и Народног музеја (1844), те радио као професор права на београдском Лицеју.
- Јован Хаџић: Правник и противник Вукове језичке реформе; 1844. године израдио је Грађански законик, који је важио читав наредни век.
Спољна политика уставобранитеља
- Дипломатска усмерења: Уставобранитељски прваци заступали су различите спољнополитичке курсеве – Аврам Петронијевић је водио помирљиву политику ослоњену на Османско царство (Порту), Тома Вучић Перишић се ослањао на Русију, а кнез Александар на Аустрију.
- „Начертаније” (1844): Министар унутрашњих послова Илија Гарашанин формулисао је први целовити тајни спољнополитички и национални програм Србије. План се залагао за самосталну политику (уз сарадњу са Француском), ослобођење српског народа од туђинске (првенствено османске) власти и обнову српске државе у обиму њених средњовековних територија.
Насеља у Србији
- Сеоска насеља: Представљала су доминантан облик становања. У брдско-планинским пределима задржала су разбијени тип, док су у равницама (Мачва, Поморавље, Стиг), по ранијој наредби кнеза Милоша, куће плански груписане уз путеве (ушоравање). Због доминације сточарства грађени су зимовници и салаши, а центри јавног живота били су цркве, школе и суднице.
- Градска насеља: Мањи градови (варошице) и већи (вароши) били су средишта трговаца, занатлија и чиновника. Одликовали су се кућама од чврстог материјала где су у приземљу биле смештене радионице и дућани, а на спрату стамбени простор.
Крај уставобранитељског режима
- Тенкина завера (1857): Покушај кнеза Александра да се ослободи превласти Савета довео је до завере коју је организовао председник Савета Стефан Стефановић Тенка са циљем убиства кнеза. Завера је разоткривена, али су сурове мере према ухапшеним завереницима ојачале опозицију против владара.
- Светоандрејска скупштина (децембар 1858): Под јаким притиском опозиције сазвана је скупштина у Београду. Пресудну улогу одиграли су обновитељи култа Обреновића и либерали (предвођени Јевремом Грујићем), који су се залагали за парламентаризам и укидање бирократске свемоћи.
- Смена на престолу: Скупштина је изгласала свргавање кнеза Александра Карађорђевића, који је напустио земљу, и на престо вратила кнеза Милоша Обреновића, чиме је званично окончан период владавине уставобранитеља.
