Најважније из лекције
План-резиме
-
Територија и друштвено уређење
- Друштвена структура:
- Заснована на племенској основи: породица $\rightarrow$ братство $\rightarrow$ племе (територијална и управна јединица).
- Неповољни географски и климатски услови узроковали су четовање (напади на турске караване и званичнике) као посебан вид привређивања.
- Територијални опсег:
- Црна Гора се у изворима први пут помиње у XV веку.
- Језгро државе чинила је Стара Црна Гора подељена на четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку (у саставу Скадарског или Херцеговачког пашалука).
- Северно и источно простирала су се Брда, која су касније прикључена држави.
- Друштвена структура:
-
Обликовање државности и теократска власт
- Цетињска митрополија:
- Обухватала простор Старе Црне Горе, Приморја с Боком которском и дела Херцеговине (до укидања Пећке патријаршије 1766. године).
- Митрополити (владике) имали су и духовну и световну власт (теократија).
- Од почетка XVIII века власт постаје наследна у оквиру династије Петровић Његош.
- Институција гувернадура:
- Успоставила је Млетачка република ради посредовања у споровима; гувернадури из породице Радоњић сматрани су световним представницима Црне Горе.
- Ривалство између владика и гувернадура окончано је протеривањем Радоњића и укидањем гувернадурства 1832. године.
- Цетињска митрополија:
-
Владавина Петра I Петровића Његоша (1784–1830)
- Водио успешне борбе против скадарског паше и сузбијао међуплеменске сукобе.
- Донео Законик Петра I којим су регулисани кажњавање крвне освете, право наслеђивања и наплата пореза.
- Основао највиши суд у земљи и поставио темеље нововековне црногорске државе.
-
Владавина Петра II Петровића Његоша (1830–1851)
- Изградња и централизација државног апарата:
- Основао (Правитељствујушчи) сенат (зачетак владе) на подстицај Русије.
- Успоставио гвардију (судско-полицијски орган) и перјанике (лична гарда владара).
- Културни и друштвени развој:
- Отворио штампарију и прву основну школу на Цетињу.
- Саградио резиденцију Биљарда; 1847. године објавио спев Горски вијенац.
- Државно разграничење:
- Успостављене државне границе према Аустрији и османској провинцији Херцеговини.
- Изградња и централизација државног апарата:
-
Кнежевина Црна Гора и владавина кнеза Данила I (1851–1860)
- Секуларизација и унутрашње реформе:
- Скупштина старешина га прогласила за кнеза, чиме је 1851/1852. укинута теократија и проглашена световна држава (Кнежевина).
- Завео аутократску владавину и централизовао управу.
- Донео Законик Данила Првог (1855) са 95 чланова (једнакост свих пред судом, заштита достојанства књаза, имовинско-правни односи).
- Спољна политика, ратови и крај владавине:
- Установио Орден књаза Данила I (1853) за ратне заслуге.
- Напад Омер-паше Латаса (1853) заустављен интервенцијом великих сила.
- Владавина окончана атентатом на кнеза Данила у Котору 1860. године.
- Секуларизација и унутрашње реформе:
Лекција кроз датуме
15 век | Prvi pomen Crne Gore u istorijskim izvorima
Crna Gora se u istorijskim izvorima prvi put pominje u XV veku. Pod ovim pojmom se najviše podrazumevao prostor Stare Crne Gore koja je za vreme osmanske uprave imala četiri nahije.
18 век | Uspostavljanje nasledne vlasti porodice Petrović Njegoš
Od početka XVIII veka vlast cetinjskih mitropolita (vladika) iz porodice Petrović Njegoš postaje nasledna, što je bilo od ključnog značaja za jačanje njihove vlasti i državnosti Crne Gore.
18 век | Početak učešća guvernadura u svetovnoj vlasti
Od početka XVIII veka, pored vladika, svetovnu vlast u Crnoj Gori imali su i guvernaduri. Ovu ustanovu uspostavili su Mlečani, a guvernadur je smatran svetovnim predstavnikom Crne Gore.
1766 г. | Ukidanje Pećke patrijaršije
Konačno je ukinuta Pećka patrijaršija. Jurisdikcija Cetinjske mitropolije, koja je do tada obuhvatala prostor Stare Crne Gore, Primorje s Bokom kotorskom i deo Hercegovine, nastavila je da igra ključnu ulogu u crnogorskoj državi.
1784 г. | Početak vladavine vladike Petra I Petrovića Njegoša
Vladika Petar I Petrović Njegoš dolazi na vlast. Tokom svoje duge vladavine ojačao je državnu vlast, doneo Zakonik Petra I i osnovao najviši sud u zemlji, postavivši temelje novovekovne crnogorske države.
1830 г. | Kraj vladavine vladike Petra I Petrovića Njegoša
Završava se duga i uspešna vladavina vladike Petra I Petrovića Njegoša, koji je ostao upamćen po sprečavanju sukoba među plemenima i borbi sa skadarskim pašom.
1830 г. | Početak vladavine vladike Petra II Petrovića Njegoša
Vladiku Petra I nasleđuje njegov sinovac Petar II Petrović Njegoš. Za vreme njegove vladavine nastavljena je centralizacija vlasti, a osnovani su Praviteljstvujušči senat, gvardija, perjanici, kao i štamparija i osnovna škola na Cetinju.
1832 г. | Ukidanje guvernadurstva
Petar II Petrović Njegoš proterao je iz zemlje guvernadura Radonjića. Ovim događajem okončana je duga borba za prevlast između porodica Petrović Njegoš i Radonjić, ustanova guvernadurstva je ukinuta, a vladika postaje neograničeni gospodar u zemlji.
1847 г. | Objavljivanje Gorskog vijenca
Izašla je iz štampe naslovna strana književnog speva "Gorski vijenac", najznačajnijeg dela vladike Petra II Petrovića Njegoša, koje je posvećeno "prahu oca Srbije" – Karađorđu.
1851 г. | Kraj vladavine vladike Petra II Petrovića Njegoša
Završava se vladavina Petra II Petrovića Njegoša, u čije je vreme Crna Gora sve više postajala autonomna država sa utvrđenim granicama prema Austriji i osmanskoj Hercegovini.
1851 г. | Početak vladavine Danila I i proglašenje Kneževine Crne Gore
Na vlast dolazi Danilo I Petrović Njegoš. Po volji Skupštine starešina proglašen je za kneza, čime je prekinuta teokratska vladavina i uspostavljena svetovna uprava. Crna Gora zvanično postaje kneževina.
1853 г. | Napad Omer-paše Latasa na Crnu Goru
Zbog ratoborne politike kneza Danila prema Osmanskom carstvu, turski vojskovođa Omer-paša Latas napao je Crnu Goru. Zemlja je spasena od turskog upada isključivo intervencijom velikih sila.
1853 г. | Ustanovljenje Ordena knjaza Danila I
Knez Danilo I ustanovio je prvi crnogorski orden, poznat kao Orden knjaza Danila I, koji se dodeljivao za istaknute ratne podvige u borbama protiv Turaka.
1855 г. | Donošenje Zakonika Danila Prvog
Ozakonjeno je autoritarno i centralističko državno uređenje kneževine donošenjem Zakonika Danila Prvog. Ovaj pravni akt imao je 95 članova i uređivao je prava vladara, imovinske odnose i sudski postupak.
1860 г. | Kraj vladavine kneza Danila I (Atentat u Kotoru)
Zbog autokratske uprave, knez Danilo I stekao je veliki broj protivnika koji su skovali zaveru i ubili ga u atentatu u Kotoru, čime je okončana njegova vladavina.
ТЕРИТОРИЈА И ДРУШТВО
Географске одлике простора – изразито планински рељеф, неповољни климатски услови и оскудица обрадивог земљишта – пресудно су утицале на специфичан друштвени развитак Црне Горе у новом веку. Друштвена организација вековима је почивала на чврстом племенском уређењу, у оквиру кога су основну јединицу чиниле породице, груписане у братства, а потом у племена са засебним обичајима и територијалном самоуправом. Иако су сиромаштво и тешки услови живота изазивали учестале међуплеменске размирице, племена су се редовно уједињавала у тренуцима спољне опасности од Османског царства. Посебан облик материјалног опстанка и отпора туђинској власти представљало је четовање, односно стални оружани препади на османске караване и званичнике.
НАСТАНАК ДРЖАВЕ
Име Црна Гора помиње се у писаним изворима још у XV веку, односећи се првенствено на језгро касније државе – Стару Црну Гору, која се састојала од четири нахије (Катунске, Љешанске, Ријечке и Црмничке) под формалном османском управом Скадарског или Херцеговачког пашалука, док су суседна Брда касније припојена.
Пресудну улогу у очувању идентитета и изградњи државности имала је Цетињска митрополија, чија је духовна јурисдикција, све до укидања Пећке патријаршије 1766. године, обухватала просторе Старе Црне Горе, Приморја са Боком которском и делова Херцеговине. Како су цетињски митрополити (владике) држали и црквену и световну власт, Црна Гора се развијала као теократска држава. Почетком XVIII века власт владика постала је наследна у оквиру породице Петровић Његош, што је учврстило централну управу.
Упоредо са митрополитима, световну власт од почетка XVIII века вршили су и гувернадури – институција коју су првобитно успоставили Млечани. Дуготрајно супарништво за превласт између владарске лозе Петровић Његош и породице гувернадура Радоњић окончано је 1832. године потпуним укидањем звања гувернадура.
ВЛАДАВИНА ПЕТРА I И ПЕТРА II
Владика Петар I Петровић Његош (1784–1830) успешно је водио борбе против скадарског паше и значајно ојачао унутрашње јединство земље. Ради сузбијања племенских сукоба и укорењеног обичаја крвне освете, донео је Законик Петра I, којим су прописане правне норме о кажњавању убистава, уређењу пореског система и правилима наслеђивања. Оснивањем првог земаљског суда у његово доба постављени су темељи модерних државних институција.
Његов наследник, владика Петар II Петровић Његош (1830–1851), наставио је централизацију и изградњу државног апарата:
- Протерао је гувернадура Радоњића 1832. године, чиме је преузео потпуну власт у држави.
- Уз политичку и материјалну подршку Русије формирао је Правитељствујушчи сенат (као заметак извршне и законодавне власти), гвардију (орган за спровођење судских и полицијских одлука) и перјанике (своју личну телесну стражу).
- Унапредио је просветни и културни живот оснивањем основне школе и штампарије на Цетињу, а саградио је и нову резиденцију названу Биљарда.
- Издејствовао је јасно утврђивање државних граница према Аустрији и османској Херцеговини, чиме је Црна Гора све јасније потврђивала своју фактичку аутономију.
КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА
Ступањем на власт Данила I Петровића Његоша (1851–1860) извршен је коначни прелазак са теократског на световни облик владавине. Одлуком Скупштине главара Данило је узео световну титулу кнеза, а Црна Гора је проглашена кнежевином:
- Кнез Данило I је учврстио ауторитарни поредак и значајно сузбио племенски сепаратизам.
- Правни оквир централизоване државе озваничен је 1855. године доношењем Законика Данила Првог (од 95 чланова), којим је успостављена једнакост свих становника пред судом и дефинисани владарски и имовински односи.
- Године 1853. установио је прво црногорско одликовање – Орден књаза Данила I.
- Водио је офанзивну политику према Османском царству, што је 1853. године довело до похода Омер-паше Латаса на Црну Гору; војна опасност је тада отклоњена дипломатским посредовањем великих сила.
- Његова строга унутрашња управа створила је опозицију међу политичким неистомишљеницима, што је 1860. године резултирало атентатом у Котору у коме је кнез убијен.
