Најважније из лекције
План-резиме
-
Узроци и почетак револуција 1848/49. године („Пролеће народа”)
- Незадовољство поретком и апсолутизмом успостављеним на Бечком конгресу (1815).
- Избијање револуције у Француској (фебруар 1848):
- Укидање монархије и проглашење Друге републике.
- Краткотрајност републике – успостављање Другог царства 1852. године.
-
Ток и захтеви револуционара по европским регионима
- Француска: грађанске слободе (слобода штампе, говора, политичког деловања) и републиканско уређење.
- Немачке и италијанске државе: национално уједињење у јединствене државе уз веће политичке слободе (побуна у Берлину, март 1848).
- Хабзбуршка монархија:
- Аустријски део: укидање апсолутизма, доношење устава и веће грађанске слободе.
- Неаустријски делови: борба за стварање сопствених националних држава (отварање мађарског парламента у јулу 1848).
- Срби: изношење политичких захтева и проглашење Српске Војводине на Мајској скупштини (мај 1848).
-
Сродни друштвени покрети XIX века
- Раднички покрет:
- Развој услед индустријске револуције и борба за права радника.
- Оснивање Прве интернационале у Лондону 1864. године на иницијативу француских и енглеских радника.
- Сифражеткиње (покрет за женска права):
- Захтеви за једнакост, изједначавање зарада и право гласа (најјачи у Великој Британији и САД).
- Нови Зеланд – прва држава која је женама дала право гласа (1893).
- Аболиционистички покрет (укидање ропства):
- Велика Британија: забрана трговине робљем (1807), укидање ропства (1834).
- САД: Грађански рат и потпуно укидање ропства (1865).
- Мауританија: последња држава у Африци која је укинула ропство (1981).
- Раднички покрет:
-
Завршетак и историјске последице револуције
- Већина револуционарних покрета војно је угушена током 1849. године од стране владара.
- Главне тековине:
- Коначно и трајно укидање феудализма у свим захваћеним европским државама.
- Трајно покретање и отварање питања националног ослобођења и уједињења европских народа.
Лекција кроз датуме
19 век | Развој покрета сифражеткиња
Подстакнут општом друштвеном климом ослобађања потчињених група и променама које је донела индустријска револуција, половином 19. века развија се покрет жена (сифражеткиња) које су се бориле за једнакост, изједначавање у зарадама и право гласа.
1807 г. | Забрана трговине робљем у Великој Британији
Под утицајем аболиционистичког покрета, Велика Британија постаје прва европска држава која је званично забранила трговину робљем.
1830 г. | Јулска револуција у Француској
У Француској избија револуција која доводи до слома апсолутизма обновљеног на Бечком конгресу, након чега је успостављена уставна монархија.
1834 г. | Укидање ропства у Великој Британији
Након претходне забране трговине робљем, Велика Британија је у потпуности укинула ропство на својој територији.
февруари 1848 г. | Почетак Револуције у Француској
Побуном незадовољних грађана у Француској почиње велики талас револуција у Европи познат као „Пролеће народа”. Ова побуна је омогућила укидање монархије и успостављање републике.
март 1848 г. | Револуција у Берлину
Револуционарни немири захватају немачке државе, где су се истакли захтеви за националним уједињењем у јединствену државу и већим грађанским слободама.
май 1848 г. | Мајска скупштина и проглашење Српске Војводине
Срби у Хабзбуршкој монархији су на Мајској скупштини изнели своје политичке захтеве за стварањем националне државе и том приликом прогласили Српску Војводину.
юли 1848 г. | Отварање мађарског парламента
У јеку револуционарних дешавања и борбе за национална права у Хабзбуршкој монархији, званично је отворен мађарски парламент.
1849 г. | Гушење револуција у Европи
У већини европских држава владари су оружаном силом успели да угуше револуционарне покрете, чиме је политички окончано „Пролеће народа”.
1849 г. | Крај феудализма у Европи
Укидање феудалног система представља најважнију и трајну тековину Револуције 1848/49. године. Овим догађајем званично се завршава епоха феудализма у свим европским државама које су биле захваћене револуцијом.
1852 г. | Успостављање Другог царства у Француској
Република која је настала током револуције 1848. године није дуго опстала, те је у Француској поново успостављена монархија проглашењем Другог царства.
1864 г. | Оснивање Прве интернационале
Као одговор на јачање радничког покрета и тешке услове рада, на иницијативу француских и енглеских радника у Лондону је створена прва интернационална радничка организација.
1865 г. | Крај грађанског рата и укидање ропства у САД
Завршен је Амерички грађански рат између северних и јужних држава (вођен због неслагања око статуса робова), што је резултирало коначним укидањем ропства у Сједињеним Америчким Државама.
1893 г. | Право гласа за жене на Новом Зеланду
Као велики тријумф међународног покрета сифражеткиња, Нови Зеланд постаје прва држава на свету која је женама дала опште право гласа.
1981 г. | Укидање ропства у Мауританији
Мауританија је званично укинула ропство, поставши тако последња држава на афричком континенту која је то учинила.
Покрет за права жена – сифражеткиње
Средином 19. века, подстакнут друштвеним променама и индустријском револуцијом, настао је покрет сифражеткиња. Машинска производња умањила је значај физичке снаге при раду, што је женама омогућило масовније запошљавање, а затим и покретање борбе за једнаке наднице и стицање бирачког права. Овај међународни покрет био је најактивнији у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, док је Нови Зеланд 1893. године постао прва држава на свету која је женама омогућила гласање.
Почетак револуционарних збивања
Револуционарни талас 1848. године отпочео је у фебруару у Француској устанком незадовољног становништва. Претходно је Јулском револуцијом 1830. године срушен апсолутизам установљен на Бечком конгресу и уведена уставна монархија. Догађаји из 1848. омогућили су потпуно обарање монархије и проглашење Друге републике, која је трајала до 1852. године, када је успостављено Друго француско царство.
Европске земље у револуцији
Током 1848. године револуционарни захтеви су се разликовали према политичким приликама у различитим регионима:
- Француска: захтевано је проширење личних и грађанских права (слобода говора, штампе и политичког деловања) уз очување републиканског поретка.
- Немачке и италијанске државе: приоритет је био национално уједињење у јединствене државе уз проширење слобода.
- Хабзбуршка монархија: у аустријском делу становништво је тражило уставност, грађанске слободе и крај владарског апсолутизма, док су неаустријски народи тежили стварању сопствених националних држава или аутономија. У том оквиру, српски народ је на Мајској скупштини 1848. године изнео своје политичке захтеве и прогласио Српску Војводину.
- Раднички покрет: под утицајем индустријског развоја и идеја о једнакости, радници су се организовали у борби за своја социјална права упркос снажном отпору фабриканата. На иницијативу енглеских и француских радника, 1864. године у Лондону је основана Прва интернационала.
Завршетак и последице револуције
Иако су владари до 1849. године успели да војно угуше устанке, револуција је оставила трајне историјске тековине. Њен најзначајнији непосредни исход било је потпуно и коначно укидање феудалних односа у свим земљама које је захватила. Истовремено, покренута питања националне еманципације и уједињења постала су трајна одлика европске политике.
Покрет за укидање ропства – аболиционизам
Паралелно са борбом за социјална и политичка права потчињених слојева, развијао се и аболиционистички покрет, чији је циљ био прекид трговине људима и укидање ропства. Велика Британија је предњачила у овом процесу забранивши трговину робљем 1807. године, а затим и институцију ропства 1834. године. У Сједињеним Америчким Државама овај проблем довео је до Грађанског рата, након ког је 1865. године ропство правно окончано. Последња земља на афричком континенту која је званично укинула овај поредак била је Мауританија 1981. године.
