Најважније из лекције
План-резиме
-
Уједињење Италије
- Стање пре уједињења (прва половина XIX века):
- Апенинско полуострво подељено на више мањих држава.
- Југ и Сицилија: Краљевина Двеју Сицилија под династијом Бурбона.
- Север: под влашћу Хабзбуршке монархије.
- Средња Италија: Папска држава са центром у Риму.
- Идеје и носиоци борбе:
- Револуционарни покрет „Млада Италија” предвођен Ђузепеом Мацинијем (залагање за општенародни устанак).
- Краљевина Сардинија (Пијемонт) са домаћом династијом Савоја: предводник постепеног уједињења.
- Камило Кавур (премијер Пијемонта): ослањао се на подршку Француске (Наполеон III) против Хабзбурга.
- Ђузепе Гарибалди: народни вођа и предводник „црвенокошуљаша”; у „Походу хиљаде” 1860. ослободио Сицилију (мај) и Напуљ (септембар).
- Исход и завршетак процеса:
- 1861. године: Проглашена Краљевина Италија на челу са династијом Савоја.
- 1870. године: Припајањем Рима окончан процес уједињења.
- Стање пре уједињења (прва половина XIX века):
-
Уједињење Немачке
- Стање пре уједињења:
- Расцепканост на више држава након Бечког конгреса, окупљених у Немачку конфедерацију (економска заједница).
- Водеће и супротстављене силе: Аустрија и Пруска.
- Револуција 1848: појава захтева за националним уједињењем и већим политичким слободама.
- Носиоци и метод уједињења:
- Пруски цар Вилхелм I Хоенцолерн и канцелар Ото фон Бизмарк.
- Политика „крв и гвожђе”: војно наметање пруске превласти уместо ослањања на народну вољу.
- Ратови за уједињење и резултати:
- Ратови против Данске, Аустрије и Француске.
- 1866. године: Пораз Аустрије у бици код Садове; Аустрија искључена из Немачке конфедерације.
- 1870. године: Француско-пруски рат, пораз Француске и улазак пруских трупа у Париз (у ратним околностима формирана Париска комуна 1871).
- Јануар 1871. године: У дворцу Версај проглашено стварање Немачког царства под династијом Хоенцолерн; Ото фон Бизмарк постаје први канцелар.
- Стање пре уједињења:
Лекција кроз датуме
19 век | Јачање покрета за уједињење Италије и Немачке
Током 19. века јављају се снажни национални покрети у Италији и Немачкој. Обе територије биле су претходно подељене на велики број мањих држава, а циљ ових покрета било је њихово спајање у јединствене, модерне националне државе.
1848 г. | Револуција 1848. године и захтеви за уједињењем
Током револуције 1848. године, у немачким државама су се уз захтеве за већим политичким слободама појавили и јасни захтеви за националним уједињењем. У италијанским револуционарним дешавањима из овог периода учествовао је и Ђузепе Гарибалди.
май 1860 г. | „Поход хиљаде” и освајање Сицилије
Ђузепе Гарибалди је са својих 1000 следбеника, познатих као „црвенокошуљаши”, прешао на Сицилију и успешно је освојио, чиме је започело ослобађање јужне Италије од стране власти.
септември 1860 г. | Освајање Напуља
Након освајања Сицилије, Гарибалдијеве снаге су освојиле и Напуљ. Овим догађајем је некадашња територија Краљевине Обеју Сицилија ослобођена и створени су услови за њено припајање будућој Краљевини Италији.
1861 г. | Проглашење Краљевине Италије
После војног пораза Хабзбурга од стране Француске и Пијемонта, званично је проглашена Краљевина Италија на челу са домаћом династијом Савоја. Новој држави су се постепено прикључивали остали делови Апенинског полуострва.
1866 г. | Битка код Садове
Пруска је војно поразила Аустрију у бици код Садове (у данашњој Чешкој). Након овог пораза, Аустрија је избачена из Немачке конфедерације и дефинитивно искључена из процеса уједињења Немачке.
1870 г. | Француско-пруски рат
Избио је рат између Француске и Пруске у којем је Француска војно поражена, а пруске трупе су ушле у Париз. Ово је био кључни сукоб који је омогућио коначно уједињење немачких држава.
1870 г. | Припајање Рима (Крај процеса уједињења Италије)
Град Рим је ослобођен и припојен Краљевини Италији. Ово је била последња територија која је припојена новој држави, чиме је званично завршен историјски процес уједињења на Апенинском полуострву.
януари 1871 г. | Проглашење Немачког царства (Крај процеса уједињења Немачке)
У дворцу Версај проглашено је немачко уједињење и стварање Немачког царства. Владарска породица постала је пруска династија Хоенцолерн са царем Вилхелмом I, док је први канцелар постао Ото фон Бизмарк. Овиме је заокружен процес стварања модерне Немачке.
1871 г. | Стварање Париске комуне
Током француско-пруског рата, у ратом захваћеном Паризу настала је Париска комуна – прва радничка држава на свету. Иако краткотрајна, била је изузетно важан корак у борби за остваривање радничких права током 19. века.
Уједињење Италије
Све до средине XIX века Апенинско полуострво било је политички раздељено на више различитих држава:
- Југ и Сицилија: налазили су се под управом династије Бурбона (Краљевина Двеју Сицилија).
- Север: био је под директном контролом или снажним утицајем Хабзбуршке монархије.
- Централни део: обухватала је Папска држава са средиштем у Риму.
Борба за национално уједињење водила се кроз два различита концепта:
- Револуционарни пут: предвођен Ђузепеом Мацинијем и тајним друштвом „Млада Италија”, који је решење видео у општенародном устанку и протеривању страних власти.
- Дипломатско-монархијски пут: вођен од стране Краљевине Сардиније (Пијемонта) под домаћом владарском лозом Савоја. Премијер Пијемонта, гроф Камило Кавур, остварио је кључни савез са француским царем Наполеоном III, што је омогућило војну победу над Хабзбурзима.
Паралелно са дипломатским напорима, народни вођа Ђузепе Гарибалди покренуо је 1860. године „Поход хиљаде” (добровољци познати као „црвенокошуљаши”), ослободио Сицилију и Напуљ и срушио бурбонску власт на југу.
Кључни исходи и датуми:
- 1861. година: Званично проглашење Краљевине Италије на челу са династијом Савоја.
- 1870. година: Прикључењем Рима завршен је процес потпуног територијалног уједињења земље.
Уједињење Немачке
Након Бечког конгреса, немачки простор остао је фрагментисан у оквиру лабавог савеза – Немачке конфедерације, у којој су се за превласт надметале Пруска и Аустрија. Иако је током револуционарних збивања 1848. године захтевано стварање јединствене националне државе путем грађанских реформи, процес је касније спроведен војном снагом и државним врхом Пруске.
Главни покретачи уједињења били су пруски краљ Вилхелм I Хоенцолерн и канцелар Ото фон Бизмарк, заговорник политике „крви и гвожђа”, који је сматрао да се национални циљеви остварују искључиво силом и ратом.
Етапе и ратни сукоби на путу ка уједињењу:
- Рат против Данске: заједничка акција са Аустријом ради очувања немачких територија на северу.
- Аустро-пруски рат (1866): одлучујућом победом Пруске у бици код Садове, Аустрија је избачена из Немачке конфедерације и потиснута из даљег процеса уједињења.
- Француско-пруски рат (1870): потпуни војни пораз Француске и улазак пруских трупа у Париз. Током ових ратних превирања у Паризу је настала краткотрајна Париска комуна, запамћена као прва радничка власт.
Кључни исход и датум:
- Јануар 1871. године: У Дворани огледала у Версају свечано је проглашено стварање Немачког царства (Другог рајха) под династијом Хоенцолерн, чиме је Ото фон Бизмарк постао његов први канцелар.
