Најважније из лекције
План-резиме
-
Територијално ширење САД у XIX веку
- Куповина територија:
- Луизијана – купљена од Француске почетком XIX века (долина реке Мисисипи).
- Флорида – купљена од Шпаније.
- Аљаска – купљена од Русије током шездесетих година XIX века.
- Ратно ширење:
- Рат са Мексиком (1846–1848) – прикључење Калифорније, Неваде, Јуте и Тексаса.
- Излазак на два океана: ширење према западу све до обала Тихог океана.
- Куповина територија:
-
Друштво, привреда и унутрашње прилике
- Досељавање и „пионири”: масовни прилив становништва из Европе и Азије; средина XIX века обележена „златном грозницом” у Калифорнији.
- Положај Индијанаца (староседелаца): одузимање земље, страдање од европских болести (грип, мале богиње) и присилно пресељавање у резервате.
- Развој саобраћаја: изградња трансконтиненталне железнице (1862–1869) и експанзија пруга од 39 на 163.500 km до краја века.
- Спољна политика: Монроова доктрина (1823) председника Џејмса Монроа – немешање у европску политику и тежња ка превласти на америчком континенту.
-
Сукоб Севера и Југа и Амерички грађански рат (1861–1865)
- Узроци рата:
- Економске и друштвене разлике између индустријског Севера (слободни радници) и плантажерског Југа (ропски рад).
- Јачање аболиционистичког покрета (покрет за укидање ропства).
- Избор Абрахама Линколна за председника САД 1860. године.
- Сукобљене стране:
- Север (Савезна Унија): 23 државе, председник Абрахам Линколн, генерал Јулисис Грант.
- Југ (Конфедеративне Америчке Државе): 11 отцепљених држава, председник Џеферсон Дејвис, генерал Роберт Ли.
- Ток и кључни догађаји:
- Почетни војни успеси Конфедерације под генералом Лијем.
- Поморска блокада Југа и преокрет у корист војно и економски надмоћнијег Севера.
- Битка код Гетизбурга (1863) – пресудна победа војске Севера.
-
- година – капитулација Југа и окончање рата; атентат на Абрахама Линколна (извршио Џон Вилкс Бут).
- Последице:
- Погибија преко милион људи (најкрвавији сукоб на континенту).
- Потпуно укидање ропства и очување јединства државе.
- Узроци рата:
-
САД крајем XIX века
- Убрзан привредни, индустријски и демографски раст (становништво достигло 100 милиона до 1900. године).
- Шпанско-амерички рат крајем XIX века – успостављање апсолутне превласти САД на западној хемисфери.
Лекција кроз датуме
18 век | Крај 18. века
Крајем 18. века у америчком Конгресу се гласало о томе да ли законе и одлуке треба преводити на још неки језик, пре свега немачки. Предлог је одбијен и енглески језик је наставио да се користи као службени.
19 век | 19. век
Током 19. века Сједињене Америчке Државе постале су велика и напредна држава са демократским и федералистичким уређењем. Ово је период снажног територијалног ширења, индустријског развоја, али и дубоких подела које су кулминирале Грађанским ратом.
19 век | Почетак 19. века
САД су купиле пространу област Луизијане од Француске и полуострво Флориду од Шпаније. Почело је интензивно насељавање према западу. У овом периоду, све северне државе у САД су забраниле ропство.
19 век | Крај 19. века
САД постају доминантна сила захваљујући победи у Шпанско-америчком рату чиме стичу превласт на западној хемисфери. Инфраструктура је доживела врхунац – дужина железница се повећала на 163.500 километара.
1809 г. | Рођење Абрахама Линколна
Рођен је Абрахам Линколн, будући шеснаести председник Сједињених Америчких Држава, једна од најважнијих личности америчке историје и велики поборник укидања ропства.
1823 г. | Доношење Монроове доктрине
Председник Џејмс Монро осмислио је политику немешања САД у европску политику и окретања државе себи. Овом доктрином САД су настојале да стекну превласт на америчком континенту.
1830 г. | Тридесете године 19. века
У Сједињеним Америчким Државама су почеле да раде прве железнице, што је означило почетак велике железничке и инфраструктурне експанзије.
1846 г. | Почетак рата између САД и Мексика
Започео је рат у ком су се сукобиле Сједињене Америчке Државе и Мексико, а који ће резултирати значајним територијалним проширењем САД.
1848 г. | Крај рата између САД и Мексика
Победивши Мексико, Сједињене Државе су прикључиле себи простране области Калифорније, Неваде, Јуте и Тексаса, чиме су границе државе проширене све до обала Тихог океана.
1850 г. | Средина 19. века
У Калифорнији је пронађено злато, што је изазвало "златну грозницу" и масовно досељавање. Такође, у овом периоду јача аболиционистички покрет чије су присталице захтевале коначно ослобађање свих робова.
1860 г. | Избор Абрахама Линколна за председника САД
Абрахам Линколн је ступио на чело Сједињених Америчких Држава као званично изабрани председник и кандидат Републиканске странке са индустријског севера.
1860 г. | Шездесете године 19. века
Након завршетка Грађанског рата, Сједињене Америчке Државе су наставиле пут убрзаног развоја и купиле су територију Аљаске од Русије.
1861 г. | Почетак Америчког грађанског рата
Једанаест јужних држава се отцепило и формирало Конфедеративне Америчке Државе са Џеферсоном Дејвисом на челу. Овим је почео најкрвавији сукоб на америчком континенту између индустријског Севера и робовласничког Југа.
1862 г. | Почетак изградње трансконтиненталне железнице
Почела је велика изградња железничке мреже која је имала стратешки циљ да физички споји обале Атлантског и Тихог океана.
1863 г. | Битка код Гетизбурга
Одиграла се пресудна и најпознатија битка Америчког грађанског рата у којој је војска Севера успела да однесе кључну победу над снагама Југа.
1865 г. | Крај Америчког грађанског рата и укидање ропства
Југ је натеран на капитулацију, чиме је четворогодишњи рат окончан. Савезна Унија је очувана, а последица рата било је и коначно ослобађање робова на читавој територији.
1865 г. | Атентат на Абрахама Линколна
Председник Абрахам Линколн пао је као жртва атентата који је извршио Џон Вилкс Бут, присталица поражене Конфедерације. Ово је остао један од најтежих догађаја у историји САД.
1869 г. | Завршетак изградње трансконтиненталне железнице
Успешно је завршена изградња пруге која је спојила обале Атлантика и Пацифика, чиме је омогућено брже насељавање и економски развој Запада.
20 век | 1900. година / Почетак 20. века
До почетка 20. века, становништво Сједињених Америчких Држава је утростручено и достигло је стотину милиона становника. САД су постале многољудније од било које друге европске земље, а Монроова доктрина се често примењивала и током 20. века.
Ширење територије и унутрашње прилике у XIX веку
Током прве половине XIX века Сједињене Америчке Државе развиле су се у утицајну савезну републику са демократским поретком. Територијална експанзија започела је куповином Луизијане од Француске и Флориде од Шпаније. Након победе у рату против Мексика (1846–1848), САД су анектирале простране територије попут Тексаса, Калифорније, Неваде и Јуте, чиме су спојиле атлантску и пацифичку обалу.
Померање граница ка западу предводили су досељеници (пионири), а миграције су додатно убрзане открићем злата у Калифорнији средином века („златна грозница“). Прилив милиона људи из Европе и Азије увећао је становништво, док су из Африке принудно довођени робови за потребе плантажа. Овакав напредак био је погубан за староседелачко становништво - Индијанце. Након узалудног отпора војсци, домороци су масовно страдали од увезених европских болести (малих богиња и грипа) и алкохола, а преживели су присилно расељени у неадекватна подручја (резервате).
У погледу спољне политике, председник Џејмс Монро прокламовао је 1823. године Монроову доктрину. Њом је утврђен принцип немешања САД у политичке сукобе европских сила, уз истовремено настојање да се обезбеди потпуни утицај на америчком континенту. Истовремено, унутрашње повезивање омогућио је нагли развој железнице, нарочито изградњом трансконтиненталне пруге између 1862. и 1869. године.
Амерички грађански рат (1861–1865)
Економске и друштвене супротности између севера и југа биле су главни узрок унутрашње нестабилности:
- Север: Индустријски развијен, ослоњен на слободну радну снагу, са јаким аболиционистичким покретом који се борио за забрану ропства.
- Југ: Изразито пољопривредни, са економијом зависном од робовског рада на великим плантажама памука.
Политичка криза кулминирала је 1860. године избором Абрахама Линколна за председника. Незадовољне његовим програмом противљења ропству, 11 јужних држава иступило је из савеза и образовало Конфедеративне Америчке Државе под вођством Џеферсона Дејвиса. Насупрот њима, 23 државе Севера остале су лојалне званичној Унији.
Грађански рат избио је 1861. године и трајао до 1865, одневши преко милион живота. Војска Југа, коју је предводио способни генерал Роберт Ли, у почетку је бележила значајне успехе и стигла надомак Вашингтона. Ипак, економска снага Севера, успостављена поморска блокада и стратегија генерала Јулисиса Гранта преокренули су ток сукоба. Пресудан моменат одиграо се у бици код Гетизбурга 1863. године, након чега су снаге Конфедерације 1865. принуђене на потпуну капитулацију.
Последице рата и успон велесиле
Најважнији исходи сукоба били су очување државног јединства и званично укидање ропства на читавој територији САД. Ипак, непосредно по завршетку рата 1865. године, председник Абрахам Линколн страдао је у атентату који је извео присталица пораженог Југа, глумац Џон Вилкс Бут.
У другој половини XIX века САД су ушле у период економске експанзије и територијалног ширења ван матичног копна:
- Током шездесетих година XIX века купљена је Аљаска од Руског царства.
- Победом у Шпанско-америчком рату крајем века обезбеђена је пуна превласт у западној хемисфери.
- До 1900. године број становника достигао је 100 милиона, чиме је држава по броју житеља и економској снази надмашила све европске силе.
