Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
1837 г. | Почетак владавине краљице Викторије (Викторијанско доба)
Краљица Викторија ступила је на британски престо, чиме је започело Викторијанско доба - период највећег економског и колонијалног успона Британског царства, праћен значајним друштвеним променама.
1848 г. | Европске револуције 1848/49. године
Талас револуција познат као „Пролеће народа” захватио је Европу. Немачки канцелар Ото фон Бизмарк касније се осврнуо на њих, наводећи да се велика питања не решавају већином већ „гвожђем и крвљу”.
1870 г. | Француско-пруски рат
Француска је у рату претрпела пораз и изгубила територије Алзас и Лорену, које су припојене Немачкој, што је изазвало дуготрајне тензије и нетрпељивост између две државе.
1878 г. | Берлински конгрес
Велике европске силе одлучиле су да успоставе нови поредак и трајан мир у Европи. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину и држи војне гарнизоне у Новопазарском санџаку.
1882 г. | Формирање Тројног савеза (Централне силе)
Немачка, Аустроугарска и Италија формирале су војно-политички савез и обавезале се на узајамну војну подршку у случају напада неке друге велике силе.
1888 г. | Почетак владавине немачког цара Вилхелма II
Вилхелм II ступио је на немачки престо, водећи ратоборну и амбициозну спољну политику која је значајно допринела заоштравању међународних односа пред Први светски рат.
1901 г. | Крај владавине краљице Викторије
Смрћу краљице Викторије окончано је Викторијанско доба, епоха у којој је Велика Британија изградила највеће колонијално царство на свету.
1904 г. | Почетак Руско-јапанског рата
Русија је у тежњи да прошири свој утицај у Азији (богатој кинеској провинцији Манџурији и Кореји) ушла у оружани сукоб са Јапаном.
1905 г. | Завршетак Руско-јапанског рата и Прва мароканска криза
Јапан је победио Русију у Руско-јапанском рату. Исте године избила је и Прва мароканска криза (1905/6) као резултат колонијалног ривалства између Француске и Немачке.
1907 г. | Формирање Антанте
Велика Британија, Француска и Русија коначно су формирале војно-политички савез Антанта као противтежу Тројном савезу (Централним силама).
1911 г. | Друга мароканска криза и почетак Италијанско-турског рата
Француска и Немачка су ушле у нови сукоб око Марока, који је решен успостављањем француског протектората над Мароком и уступањем дела Конга Немачкој. Исте године започео је Италијанско-турски рат.
1912 г. | Завршетак Италијанско-турског рата
Окончан је рат између Италије и Османског царства, након чега је Италија претворила територију Либије у своју колонију.
1914 г. | Избијање Првог светског рата
Сукоби великих сила, колонијална ривалства, милитаризам и стварање блокова (Тројног савеза и Антанте) довели су до избијања највећег оружаног сукоба у дотадашњој историји, чиме је прекинут вишедеценијски период мира у Европи.
Доба империјализма
- Велике силе: Најмоћније државе на прелазу векова биле су Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и Аустроугарска у Европи, као и Сједињене Америчке Државе и Јапан у свету. Након ратова за уједињење Немачке и Италије (окончаних 1870-их), на европском континенту је владао релативан мир све до 1914. године.
- Друштвене и политичке прилике:
- Викторијанско доба (1837–1901) у Великој Британији означило је индустријски и империјални врхунац државе, уз укидање ропства и развој радничког и феминистичког покрета (сифражеткиње).
- Берлински конгрес (1878) имао је за циљ успостављање трајног мира, али су супротстављени национални и државни интереси наставили да стварају напетости. Француска је тежила повраћају Алзаса и Лорене (изгубљених у рату против Пруске 1870), док су се Русија и Аустроугарска надметале за утицај на Балкану.
- Империјализам и колонијализам:
- Велике силе су кроз војну силу и економску експлоатацију шириле прекоморске поседе ради обезбеђивања сировина и тржишта, правдајући то „цивилизаторском мисијом” и расистичким теоријама о супериорности.
- Велика Британија је имала највећу империју (Индија, Канада, Аустралија, поседи у Африци), док је Француска држала значајне територије у северној Африци и Индокини.
- Немачка је након економског узлета тражила прерасподелу колонија, што је довело до Мароканских криза (1905/06. и 1911. године), након којих је Француска успоставила протекторат над Мароком, а Немачкој уступила део Конга.
- Русија је експанзију усмерила ка Азији (Манџурија и Кореја), али је поражена у Руско-јапанском рату (1904–1905).
- Италија је након рата са Османским царством (1911/12) претворила Либију у своју колонију.
Стварање Тројног савеза и Антанте
Због раста милитаризма, трке у наоружању и колонијалних спорова, велике силе су формирале два супротстављена војно-политичка блока:
- Тројни савез (Централне силе): формиран 1882. године, чиниле су га Немачка, Аустроугарска и Италија, уз обавезу међусобне војне одбране.
- Антанта: коначно уобличена 1907. године, настала као противтежа разорном економском и војном јачању Немачке, а чиниле су је Велика Британија, Француска и Русија.
Ратоборни курс немачког цара Вилхелма II (1888–1914) додатно је подстакао међународну нестабилност. Блоковска подела и непрекидне дипломатске кризе између ових савеза биле су главни узрок избијања Првог светског рата.
Балкан и велике силе
- Националне тежње балканских народа: Србија, Грчка, Бугарска и Румунија су током друге половине XIX века радиле на ослобођењу преосталих сународника испод османске власти и заокруживању својих националних држава.
- Аустроугарски утицај: Након одлука Берлинског конгреса (1878), Аустроугарска је своју експанзију усмерила искључиво на Балкан – окупирала је Босну и Херцеговину, разместила војне гарнизоне у Новопазарском санџаку и вршила снажан политички притисак на суседне балканске државе.
- Руски и британски интереси: Русија је настојала да овлада Цариградом и мореузима Босфор и Дарданели како би осигурала излаз на Средоземно море. Овим тежњама се, осим Аустроугарске, противила и Велика Британија, чувајући сопствене поморске и стратешке позиције на Средоземљу.
