Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
1848 г. | Објављивање идеја Карла Маркса и Фридриха Енгелса о капитализму и индустријском развоју
Карл Маркс и Фридрих Енгелс 1848. године објашњавају како буржоазија и развој производних оруђа мењају свет и увлаче све нације у савремену цивилизацију.
1870 г. | Почетак Друге индустријске револуције
Седамдесетих година XIX века у Великој Британији, Немачкој, Француској и САД започела је нова технолошка ера, обележена употребом електричне енергије, нафте и масовном производњом челика.
1 май 1886 г. | Раднички протести у Чикагу за осмочасовно радно време
У Чикагу су избили масовни протести и сукоби између незадовољних радника и полиције током борбе за осмочасовно радно време, веће плате и боље услове рада. У знак сећања на страдале, 1. мај је установљен као Међународни празник рада.
1887 г. | Никола Тесла конструисао електромотор на наизменичну струју
Српски научник и проналазач Никола Тесла конструисао је мотор на наизменичну струју, што је омогућило лакши пренос електричне енергије на велике удаљености и њену масовну примену.
1892 г. | Отворена телефонска линија између Њујорка и Чикага
Проналазач телефона Александер Грејам Бел свечано је пустио у рад међуградску телефонску линију која је повезала Њујорк и Чикаго.
1895 г. | Браћа Лимијер приказала први филм
Француски проналазачи, браћа Лимијер, приказали су у једном кафеу у Француској први филм у трајању од 49 секунди, што представља настанак филмске уметности.
1901 г. | Почетак додељивања Нобелове награде
Почело је додељивање Нобелове награде за највећа светска достигнућа у области физике, хемије, медицине, књижевности и мира, коју је завештањем установио Алфред Нобел.
1903 г. | Први моторни лет авионом браће Рајт
Амерички механичари и конструктори браћа Рајт извели су први успешан лет авионом, који је трајао 12 секунди и прешао раздаљину од 37 метара.
1903 г. | Марија Кири добија прву Нобелову награду
Марија Кири је заједно са супругом Пјером Киријем добила Нобелову награду за физику за достигнућа у истраживању радиоактивности.
1910 г. | Почетак масовне производње модела Форд Т
Хенри Форд је покренуо масовну серијску производњу аутомобила модел „Форд Т”, чиме су аутомобили постали доступни америчкој средњој класи.
1911 г. | Марија Кири добија другу Нобелову награду
Француска научница Марија Кири постала је једина жена која је добила две Нобелове награде, добивши овога пута признање из области хемије за откриће радијума и полонијума.
1912 г. | Потонуће брода „Титаник”
Највећи путнички брод и симбол техничког врхунца индустријске револуције, „Титаник”, ударио је у санту леда и потонуо на свом првом путовању преко Атлантског океана.
Друга индустријска револуција
Током седамдесетих година XIX века у водећим светским силама (САД, Немачкој, Великој Британији и Француској) започео је нови талас индустријског развоја познат као Друга индустријска (технолошка) револуција. Кључни покретачи ове епохе били су увођење електричне енергије и нафте, као и замена гвожђа челиком, чија је масовна производња омогућила подизање високих зграда, мостова, ширење железница и бродоградњу (у производњи челика су предњачиле САД и Немачка). Бензински мотори подстакли су брз напредак саобраћаја.
Овај преокрет изазвао је дубоке друштвене промене:
- Демографски раст и урбанизација: Број становника Европе порастао је на око 435 милиона до почетка XX века, а масовне миграције из села у градове довеле су до мешања сталежа и развоја тржишта робе широке потрошње.
- Раднички покрет: Тешки услови рада и тежња послодаваца за искључивим профитом изазвали су отпор радника. Након масовних демонстрација за осмочасовно радно време у Чикагу у мају 1886. године, установљен је 1. мај као Међународни празник рада.
Научно-технолошки напредак
Раздобље друге половине XIX и почетка XX века обележили су кључни изуми који су трансформисали комуникацију и транспорт:
- Томас Едисон је усавршио електричну сијалицу, омогућивши масовну употребу струје и осветљења.
- Александар Бел је конструисао телефон, чиме је револуционисана размена информација (1892. отворена је телефонска веза Њујорк–Чикаго).
- Хенри Форд је покренуо серијску фабричку производњу аутомобила (модел Форд Т из 1910), учинивши их приступачним широј популацији.
- Браћа Рајт су 1903. године успешно извела први лет моторним авионом.
Нове идеје у науци
Научне дисциплине доживеле су значајне прекретнице захваљујући раду бројних истраживача:
- Медицина и биологија: Луј Пастер је доказао да су бактерије узрочници болести и развио вакцину против беснила. Чарлс Дарвин је у делу О пореклу врста дефинисао теорију еволуције засновану на природном одабиру и прилагођавању врста.
- Хемија и физика: Дмитриј Мендељејев је формулисао Периодни систем елемената. Марија Кири је проучавала радиоактивност, открила полонијум и радијум и постала двострука добитница Нобелове награде (установљене 1901. године завештањем Алфреда Нобела).
- Психологија: Сигмунд Фројд је поставио темеље психоанализе као посебног правца у проучавању човековог унутрашњег живота.
- Електротехника: Никола Тесла је изумео индукциони електромотор (1887) и систем наизменичних струја који је омогућио ефикасан пренос електричне енергије на даљину (хидроцентрала на Нијагари). Михајло Пупин је проналаском својих калемова значајно унапредио пренос телефонских сигнала на велике удаљености.
Политичке идеје
Друштвене противречности и наслеђе грађанских револуција с краја XVIII века уобличили су три доминантна политичка правца:
- Либерализам: Идеологија грађанске класе која је бранила принципе капитализма, слободно тржиште, заштиту приватне својине и ограничавање државног утицаја на економију.
- Социјализам: Покрет који се развио ради одбране радничке класе од капиталистичке експлоатације; Карл Маркс је заступао визију друштва без класних подела и неједнакости.
- Национализам: Покрет утемељен на привржености сопственом народу и идеји стварања јединствене државе која обухвата целокупну нацију.
- Упоредо са политичким превирањима, побољшање хигијенских прилика у градовима (изградња водовода и канализације крајем XIX века) постепено је смањило ширење заразних болести.
Образовање и култура
Раст индустрије захтевао је квалификовану радну снагу и образован чиновнички апарат, па је основно школовање постало обавезно и бесплатно у већини земаља Европе.
- Књижевност: Период је обележен доминацијом реализма у делима Лава Толстоја, Фјодора Достојевског и Емила Золе. Развијала се и књижевност за децу и омладину (Луис Керол, Жил Верн, Радјард Киплинг).
- Уметност: У сликарству се развио импресионизам (Клод Моне, Винсент ван Гог).
- Филм и епохални догађаји: Браћа Лимијер су 1895. године приказала прву филмску пројекцију у Паризу, док је трагично потонуће највећег тадашњег путничког брода „Титаник“ 1912. године остало симбол граница тадашњег техничког замаха.
