Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
19 век | Društvene, ekonomske i demografske prilike u Srbiji (XIX vek)
Tokom 19. veka u Srbiji seoska naselja se uvećavaju, intenzivno se krče šume u Šumadiji, Mačvi i Pomoravlju radi stvaranja obradivih površina, a stočarstvo ostaje preovlađujuća privredna grana. U gradovima postepeno raste udeo Srba usled doseljavanja, dok opada broj Turaka, Grka i Cincara. Takođe, uvode se obavezne uniforme za činovnike, a karakteristični zulufi postaju deo muške mode.
1815 г. | Početak prve vladavine kneza Miloša Obrenovića
Knez Miloš Obrenović (iz Miloševe grane dinastije Obrenović) započeo je svoju prvu vladavinu koja je trajala do 1839. godine.
1835 г. | Ukidanje osmanskog feudalizma u Srbiji
Ukidanje osmanskog feudalizma i porast broja stanovnika doveli su do proširenja seoskih zemljišnih poseda i intenzivnijeg razvoja slobodnog seljaštva.
1839 г. | Kraj prve vladavine kneza Miloša Obrenovića
Završetak prvog perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića.
1839 г. | Vladavina kneza Milana Obrenovića (Miloševog sina)
Kratkotrajna vladavina kneza Milana, sina Miloša Obrenovića, koja se okončala iste godine.
1839 г. | Početak prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Knez Mihailo Obrenović preuzima presto. Njegova prva vladavina trajaće do 1842. godine.
1842 г. | Kraj prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Završetak prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića.
1858 г. | Početak druge vladavine kneza Miloša Obrenovića
Povratak kneza Miloša Obrenovića na vlast u Srbiji; vladaće do 1860. godine.
1860 г. | Kraj druge vladavine kneza Miloša Obrenovića
Završetak druge i ujedno poslednje vladavine kneza Miloša Obrenovića.
1860 г. | Početak druge vladavine kneza Mihaila Obrenovića
Knez Mihailo Obrenović po drugi put stupa na presto Srbije; vladaće sve do svoje smrti 1868. godine.
1863 г. | Popis stanovništva Kneževine Srbije
Prema popisu iz ove godine, u Srbiji je zabeležen izrazit nesklad između sela i grada: 91% stanovništva činilo je seosko, a svega 9% gradsko stanovništvo.
1866 г. | Srbija postaje vodeća zemlja u Evropi po broju uzgojenih svinja
Na 1000 stanovnika u Srbiji je dolazilo 1060 svinja, dok je evropski prosek iznosio 166. Svinje hranjene u žirodnim šumama bile su glavni izvozni artikal Srbije tokom 19. veka.
1868 г. | Smrt kneza Mihaila Obrenovića i kraj njegove vladavine
Smrću kneza Mihaila ugašena je muška loza Miloša Obrenovića. Ujedno se završava i njegova druga vladavina Kneževinom Srbijom.
1868 г. | Početak vladavine kneza Milana Obrenovića (Jevremova grana)
Presto nasleđuje maloletni knez Milan Obrenović, unuk Jevrema Obrenovića (brata kneza Miloša), čime vlast prelazi na Jevremovu granu dinastije. Vladao je do 1889. godine.
1868 г. | Početak vladavine Drugog namesništva
Zbog maloletstva kneza Milana uspostavljeno je Namesništvo, koje su činili Jovan Ristić, Milivoj Petrović Blaznavac i Jovan Gavrilović. Upravljali su Srbijom do kneževog punoletstva 1872. godine.
1869 г. | Donošenje Namesničkog ustava (Ustav iz 1869)
Pod uticajem liberala proglašen je novi ustav. Po njemu je Narodna skupština učestvovala u donošenju zakona zajedno sa knezom, ali je knez zadržao glavnu vlast, dok su ministri bili odgovorni isključivo njemu.
1872 г. | Kraj vladavine Namesništva
Knez Milan Obrenović postaje punoletan, čime se završava uprava Namesništva i on preuzima samostalnu vlast u zemlji.
1873 г. | Pokretanje lista „Ruski mir”
Ruski general Mihail Černjajev počeo je da uređuje ovaj list, u kojem je zastupao i iznosio ideje o potrebi saradnje slovenskih naroda.
1875 г. | Početak Velike istočne krize i ustanak Srba u Hercegovini
Tokom leta izbija ustanak Srba u Hercegovini, koji se brzo širi po celom Balkanu (uključujući i Bosnu), čime je pokrenuta Velika istočna kriza.
юни 1876 г. | Vojni savez Srbije i Crne Gore i početak Prvog srpsko-turskog rata
Srbija i Crna Gora potpisuju sporazum o vojnom savezu i u junu iste godine objavljuju rat Osmanskom carstvu.
1876 г. | Dolazak generala Mihaila Černjajeva u Srbiju
Ruski general Mihail Černjajev stiže u Srbiju i biva postavljen za glavnog komandanta srpske vojske tokom rata sa Osmanskim carstvom.
1876 г. | Pogibija ruskog grofa Nikolaja Rajevskog
Grof Nikolaj Rajevski, ruski dobrovoljac, gine na ratištu u Srbiji. Kasnije je poslužio književniku Lavu Tolstoju kao uzor za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina”.
1876 г. | Proboj osmanske vojske u istočnu Srbiju i odlazak generala Černjajeva
U jesen 1876. godine osmanska vojska prodire u istočnu Srbiju usled brojčane i tehničke nadmoći. Nakon niza poraza srpske vojske, general Černjajev napušta Srbiju.
февруари 1877 г. | Kraj Prvog srpsko-turskog rata (Potpisivanje mira)
Nakon intervencije Rusije potpisan je mirovni ugovor. Srbija gubi rat, trpi velika materijalna i ljudska razaranja (naročito u istočnoj Srbiji), ali uspeva da sačuva svoje teritorije.
1877 г. | Ulazak Rusije u rat protiv Osmanskog carstva
Rusija započinje novi rat protiv Visoke Porte, što će ubrzo navesti i Srbiju na ponovno uključivanje u sukob na ruski poziv.
декември 1877 г. | Početak Drugog srpsko-turskog rata
Srbija objavljuje rat Osmanskom carstvu na poziv Rusije i time ulazi u pobedonosni sukob u kojem će osloboditi znatne teritorije na jugoistoku.
февруари 1878 г. | Kraj Drugog srpsko-turskog rata
Završetak ratnih dejstava u kojima je srpska vojska oslobodila gradove Prokuplje, Pirot, Niš i Vranje.
1878 г. | Potpisivanje Sanstefanskog mirovnog ugovora
Rusija primorava Portu na mir u mestu San Stefano. Srbiji je priznata državna nezavisnost, ali ugovor znatno favorizuje i teritorijalno proširuje Bugarsku na štetu srpskih interesa, zbog čega se velike sile protive ugovoru.
1878 г. | Kraj Velike istočne krize
Završetkom ratova za oslobođenje i održavanjem Berlinskog kongresa zvanično se okončava višegodišnja Velika istočna kriza na Balkanu.
2 юли 1878 г. | Priznanje državne nezavisnosti na Berlinskom kongresu
Velike sile na kongresu u Berlinu priznaju Srbiji potpunu državnu nezavisnost. Država dobija teritorijalna proširenja na četiri okruga: Niški, Toplički, Pirotski i Vranjski. Interese Srbije zastupao je Jovan Ristić. Srbija je na kongresu obezbedila podršku Austrougarske u zamenu za ekonomske ustupke.
28 септември 1878 г. | Zvanični telegram kneza Milana sultanu Abdulu Hamidu II
Knez Milan Obrenović upućuje telegram osmanskom sultanu, kojim prihvata novonastalu situaciju nastalu Berlinskim ugovorom i izražava želju za uspostavljanjem redovnih i prijateljskih odnosa sa Osmanskim carstvom.
1879 г. | Početak proslavljanja Dana nezavisnosti Srbije
Od ove godine, u znak sećanja na odluke Berlinskog kongresa, 2. jul zvanično počinje da se proslavlja kao državni praznik – Dan sticanja nezavisnosti Srbije.
1889 г. | Kraj vladavine kralja Milana Obrenovića
Završetak vladavine Milana Obrenovića iz Jevremove grane dinastije. Na prestolu ga nasleđuje sin Aleksandar Obrenović.
1889 г. | Početak vladavine Aleksandra Obrenovića
Na presto Srbije stupa Aleksandar Obrenović, čime započinje poslednji period vladavine ove dinastije.
1903 г. | Kraj vladavine Aleksandra Obrenovića
Završava se vladavina Aleksandra Obrenovića, a samim tim se u istoriji i konačno okončava i vladavina celokupne Jevremove grane dinastije Obrenović.
Владавина Намесништва (1868–1872. године)
Након атентата на кнеза Михаила 1868. године окончана је директна владајућа линија кнеза Милоша, а круну је наследио његов малолетни рођак Милан Обреновић, потомак Јеврема Обреновића. До стицања Милановог пунолетства 1872. године, државом је управљало Друго намесништво у саставу: Јован Ристић, Миливој Петровић Блазнавац и Јован Гавриловић. У овом периоду водећу улогу у политици преузимају либерали, под чијим је утицајем 1869. године проглашен нови устав (Намеснички устав). Иако је Народној скупштини омогућено да редовно заседа сваке године и учествује у изгласавању закона и буџета, кључна извршна и законодавна овлашћења задржао је кнез, коме су министри били директно потчињени и одговорни.
Србија у Великој источној кризи (1875–1878. године)
Избијање устанка у Херцеговини у лето 1875. године покренуло је талас побуна на Балкану познат као Велика источна криза. Након склапања војног савеза, Србија и Црна Гора су у јуну 1876. године објавиле рат Османском царству. У Првом српско-турском рату (1876–1877) српска народна војска се показала недовољно спремном за сукоб са бројнијом османском армијом, па ни ангажовање руских добровољаца под командом генерала Михаила Черњајева није спречило продор османских снага у источну Србију у јесен 1876. године. Рат је окончан у фебруару 1877. године дипломатском интервенцијом Русије, без промене граница за Србију, али уз огромна разарања и људске жртве.
Када је Русија ушла у рат против Османског царства, Србија је у децембру 1877. године отпочела Други српско-турски рат, који је трајао до фебруара 1878. године. Ова војна кампања завршена је успехом српске војске и ослобађањем Ниша, Пирота, Врања и Прокупља.
Признање државне независности (1878. године)
Османско царство је након пораза у рату са Русијом потписало Санстефански мир 1878. године, којим је Србији предвиђена независност, али је стварање Велике Бугарске нанело штету српским интересима. На Берлинском конгресу, одржаном исте године ради ревизије овог мира, српску дипломатију предводио је Јован Ристић. Због изостанка руске помоћи, Србија је обезбедила дипломатску подршку Аустроугарске уз уступке који су обухватали изградњу пруге Београд–Ниш (повезивање са аустријском и турском мрежом), закључивање повољног трговинског споразума и олакшице при регулацији Ђердапа.
Одлукама Берлинског конгреса од 2. јула 1878. године, Кнежевина Србија је добила међународно признату државну независност и територијално проширење на четири округа:
- Нишки,
- Топлички,
- Пиротски,
- Врањски.
Друштво Кнежевине Србије (1835–1878. године)
- Демографска и социјална структура: Србија је била претежно аграрна земља у којој је преко 90% становништва живело на селу. После укидања османског феудализма 1835. године и услед сталног досељавања српског живља из суседних крајева, обрадиве површине су ширене сечом и крчењем шума у Шумадији, Поморављу и Мачви.
- Привреда: Сточарство је било главна привредна грана и основ сеоског богатства, при чему је узгој и извоз свиња заузимао водеће место. Земљорадња се брже развијала у равницама, али је производња житарица углавном задовољавала само потребе домаћинства.
- Градови: Варошко становништво било је малобројно, али је током XIX века променило карактер. Ранију турску, грчку и цинцарску већину заменили су досељени Срби. Поред трговаца и занатлија, значајан друштвени утицај у градовима стекли су државни чиновници, војни официри и свештеници.
