Најважније из лекције
План-резиме
- Епоха револуција (XVII – средина XIX века)
- Рађање модерне Европе кроз темељне друштвене, привредне и политичке промене
- Узроци и врсте револуција:
- Борба против апсолутизма и рушење феудалног поретка (социјални карактер)
- Борба против туђинске власти за ослобођење и стварање сопствене државе (националне револуције)
- Почетак индустријске револуције и технолошки проналасци
- Прелазак са мануфактурне (ручне) на машинску производњу у другој половини XVIII века (почетак у Енглеској)
- Кључни проналасци:
- Парна машина – конструисао је Џејмс Ват око 1769. године (покретана угљем, израђивана од гвожђа, што подстиче развој рударства)
- Парна локомотива – конструисао је Џорџ Стивенсон 1814. године
- Развој саобраћаја и инфраструктуре
- Настанак железничког саобраћаја (прва пруга у Енглеској повезала Ливерпул и Манчестер) и развој поморског саобраћаја (пароброди)
- Експанзија железничке мреже у Европи у периоду 1840–1860. године (нарочито у Великој Британији, Немачкој и Француској)
- Последице развоја саобраћаја: бржи превоз сировина и робе из колонија, боље повезивање држава, бржи проток људи, идеја и информација
- Друштвене последице индустријске револуције
- Урбанизација – масовно пресељавање становништва са села у градове у потрази за послом у фабрикама
- Настанак нове друштвене класе – радништва
- Тешки услови рада и живота радника:
- Радно време од 16 до 18 сати дневно, без здравствене заштите и у нехигијенским становима
- Масовна експлоатација јефтине радне снаге – жена и деце (напуштање образовања)
- Борба за побољшање радничких права током друге половине XIX века
- Отпори и последице:
- Лудизам – покрет радника у Енглеској у XIX веку (назван по Неду Луду) који су уништавали машине сматрајући их кривцима за губитак посла (кажњаван смрћу)
- Исељавање и емиграција становништва на друге континенте у потрази за бољим животом
Лекција кроз датуме
17 век | Početak epohe revolucija
Početak perioda (XVII vek) koji obeležava rađanje moderne Evrope. Dolazi do temeljnih promena u evropskim društvima, privredi i državama. Javljaju se pobune protiv apsolutizma, borbe za socijalne promene i zahtevi za nacionalnom slobodom.
1750 г. | Početak industrijske revolucije
U drugoj polovini XVIII veka u proizvodnju se uvode mašine. Mašinska proizvodnja počinje postepeno da potiskuje manufakturnu i ručni rad. Ovaj proces doveo je do nastanka novih društvenih klasa (radnika) i masovne urbanizacije.
1769 г. | Konstruisanje parne mašine
Engleski pronalazač Džejms Vat konstruisao je parnu mašinu koja je energiju vodene pare pretvarala u mehaničku. Za njen rad bio je potreban ugalj, a pravila se od gvožđa, što je višestruko povećalo potrebu za otvaranjem novih rudnika.
19 век | Pojava ludizma
Tokom XIX veka u Engleskoj se javlja pokret pod nazivom ludizam (po Nedu Ludu). U strahu od gubitka posla zbog uvođenja mašina, radnici su uništavali mašine i palili fabrike. Kasnije je donet zakon kojim se ovakvo ponašanje kažnjavalo smrću.
1814 г. | Konstruisanje prve parne lokomotive
Džordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. Ovim epohalnim pronalaskom započeo je ubrzan razvoj železnice i kopnenog saobraćaja, što je omogućilo neuporedivo brži protok ljudi, robe i ideja.
1816 г. | Svedočanstvo o eksploataciji dečjeg rada
Trgovac Džordž Guld iz Mančestera beleži surove uslove dečjeg rada u tadašnjim fabrikama. Deca su zapošljavana već od pete godine starosti jer ih je bilo lakše kontrolisati i njihov rad je bio znatno slabije plaćen u odnosu na rad odraslih.
1840 г. | Rana ekspanzija železničke mreže
Zabeležen je prvi veći presek stanja dužine železničke mreže u Evropi. Velika Britanija je prednjačila sa 2390 km pruge, čime se dokazuje njen status kolevke industrijske i saobraćajne revolucije.
1850 г. | Kraj epohe revolucija
Sredina XIX veka označava završetak epohe koja je počela u XVII veku. Ovo je bio kraj perioda ranih, sveobuhvatnih društvenih promena i rušenja starog feudalnog i apsolutističkog poretka, nakon čega sledi stabilizacija novih društvenih odnosa.
1850 г. | Početak masovne borbe za radnička prava
Zbog surovih uslova rada (radno vreme od 16 do 18 sati dnevno), lošeg stanovanja bez zdravstvene zaštite i teške eksploatacije žena i dece, čitava druga polovina XIX veka bila je ispunjena zahtevima za poboljšanje radničkih prava.
1860 г. | Ubrzan razvoj železničkih mreža u Evropi
Statistički podaci pokazuju ogroman skok u izgradnji železnice u odnosu na 1840. godinu. Velika Britanija dostiže preko 14.600 km pruge, dok Nemačke zemlje i Francuska takođe beleže ogroman rast infrastrukturnih mreža.
1899 г. | Razvoj železnice širom napredne Evrope
Do kraja XIX veka sve napredne evropske zemlje imale su izgrađene pruge. To je olakšavalo međusobnu povezanost država, transport sirovina iz kolonija, kao i prodaju industrijske robe.
Епоха револуција
Раздобље између XVII и средине XIX века представља преломно доба у којем су се одиграли темељни друштвени, привредни и политички преображаји који су створили савремену Европу. Дотадашњи апсолутистички и феудални поредак постао је мета оружаног и политичког отпора грађана. Ови историјски покрети имали су различите циљеве:
- Социјалне револуције – биле су усмерене на укидање феудалних привилегија, свргавање апсолутистичке власти и побољшање положаја потлачених слојева друштва.
- Националне револуције – покретали су народи под туђинском влашћу који су захтевали ослобођење и успостављање сопствених независних држава.
Почетак употребе машина у производњи
Друга половина XVIII века у Великој Британији означила је почетак индустријске револуције, историјског процеса у коме је ручна и мануфактурна производња замењена машинским радом.
- Технолошке иновације и сировине: Шкотски инжењер Џејмс Ват конструисао је око 1769. године парну машину, претварајући снагу паре у механички рад. Ово је изазвало огроман раст потражње за угљем као горивом и гвожђем као основним материјалом за израду постројења.
- Револуција у саобраћају: Механичка снага брзо је нашла примену у транспорту. Конструкцијом прве функционалне локомотиве коју је 1814. године израдио Џорџ Стивенсон отпочела је ера железнице (са истакнутим правцем Ливерпул–Манчестер), док је увођење пароброда трансформисало поморску и речну пловидбу. Саобраћајни напредак омогућио је бржи превоз путника и робе, лакши доток сировина из прекоморских колонија, као и знатно ефикаснију размену знања и информација.
- Урбанизација и нова друштвена структура: Потреба фабрика за радном снагом покренула је масовну сеобу сеоског становништва ка градским срединама, стварајући модерну радничку класу и узрокујући брзо ширење градова.
- Положај радништва: Животни и радни стандард новонасталог пролетаријата био је изузетно низак. Радни дан трајао је између 16 и 18 часова, без икаквих социјалних или здравствених гаранција, а радници су живели у пренатрпаним и нехигијенским насељима.
- Експлоатација рањивих група: Власници фабрика и рудника масовно су користили децу и жене као јефтинију радну снагу која се лакше контролисала. Дечји рад у уским и опасним просторима ускраћивао је најмлађима право на образовање.
- Раднички отпор и последице: Незадовољство због губитка радних места услед механизације довело је током XIX века до појаве лудизма - покрета радника који су ломили машине и палили погоне, што је држава санкционисала смртном казном. Током друге половине XIX века појачава се организована борба за радна права, док је део осиромашеног становништва боље животне услове потражио масовним исељавањем на друге континенте.
