Најважније из лекције
План-резиме
-
Друштво и свакодневни живот у Србији током XIX века
- Сеоско становништво и породични односи:
- Већина становништва живела је на селу; до средине XIX века доминантне су биле породичне задруге.
- Уситњавањем задруга просечан посед се смањује на нешто више од 2 хектара, што доводи до сиромашења и задуживања сељака.
- Деца су одмалена радила у пољопривреди; положај жена био је веома тежак, са ограниченим правима и својином.
- Услови живота били су скромни (куће од блата и прућа, огњишта, спавање на земљи, ретка лекарска помоћ).
- Образовање и писменост:
- Од 1870-их година основна школа постаје обавезна за дечаке.
- Стопа писмености расла је од око 20% (већином мушкарци) до скоро две трећине становништва почетком XX века.
- Општа војна обавеза значајно је допринела описмењавању становништва.
- Милева Марић се делом школовала у Србији због либералнијег законодавства за женску децу у односу на Аустроугарску.
- Увођење националног новца:
-
- године – Кнез Михаило Обреновић доноси одлуку о ковању првог новца.
-
- године – Искована нова новчана јединица динар у сребру.
-
- године – Издата прва папирна новчаница (од 100 динара, штампана у Белгији, замењива за злато).
-
- Сеоско становништво и породични односи:
-
Престонице и развој градова
- Српске престонице током XIX века:
- Топола – престоница устаничке Србије за време вожда Карађорђа.
- Крагујевац – престоница Кнежевине Србије (1818–1841); седиште првих институција (лицеј, позориште, новине, гимназија) и центар војне индустрије (тополивница основана 1851).
- Београд – постаје престоница 1841. године; највећи град (око 35.000 становника крајем века, до 1914. утростручен).
- Ниш – добија улогу „друге престонице“ након 1878. године.
- Остали значајни градови:
- Књажевац (Гургусовац): присаједињен Србији 1833. године; преименован 1859. након рушења злогласне Гургусовачке куле.
- Суботица: слободни краљевски град од 1779; позориште основано 1853; део Српске Војводине (1849–1860); пред Први светски рат имала преко 100.000 становника.
- Нови Пазар: основао га Иса-бег Исхаковић (1459/1461); у састав Краљевине Србије ушао 1912. године.
- Српске престонице током XIX века:
-
Привредни и индустријски развој после Берлинског конгреса
- Демографија и територија:
- Територија након 1878. износила нешто мање од 50.000 km² са више од 1.900.000 становника (1884. године).
- Око 90% становништва живело је на селу; већина Срба и даље је живела ван граница Србије.
- Пољопривреда и трговина:
- Прелазак са ранијег извоза свиња на ратарску производњу (пшеница и кукуруз) услед пренасељености крајем XIX века.
- Извоз житарица је ушестостручен, а укупан извоз удвостручен, при чему је извоз надмашивао увоз.
- Инфраструктура и саобраћај:
- 1884. година – Изграђен железнички мост на Сави и пуштена у саобраћај прва пруга Београд–Ниш–Врање (обавеза са Берлинског конгреса); касније продужена до Пирота.
- Јавни превоз у Београду: трамвај са коњском вучом уведен 1892, а електрични трамвај 1894. године.
- Увођење телефона, електричне енергије, првих водовода и канализационих мрежа у градовима.
- Индустријализација:
- Прилив страног капитала и отварање рудника, фабрика и хидроелектрана (нпр. на Ђетињи у Ужицу).
- Главни центар тешке и наменске индустрије остао је Војно-технички завод у Крагујевцу.
- Демографија и територија:
-
Хронологија првих устава балканских држава (упоредни преглед)
- 1835. – Србија (Сретењски устав)
- 1844. – Грчка
- 1866. – Румунија
- 1876. – Османско царство
- 1879. – Бугарска (Трновски устав)
- 1905. – Црна Гора
Лекција кроз датуме
14 век | Први помен насеља на месту данашње Суботице
Крајем XIV века по први пут се спомиње насеље на чијем месту ће се касније развити град Суботица. Мађарски назив за Суботицу означавао је „мало слободно место”.
1455 г. | Први помен Гургусовца (данашњег Књажевца)
Данашњи Књажевац се по први пут у историјским изворима спомиње под именом Гургусовац.
1459 г. | Оснивање Новог Пазара
Иса-бег Исхаковић оснива Нови Пазар под именом Јенибазар на месту некадашњег српског града Раса (оснивање се догодило 1459. или 1461. године).
1470 г. | Изградња тврђаве у Суботици
Ердељски војвода је на подручју Суботице подигао своју тврђаву.
1476 г. | Први помен Крагујевца
Крагујевац се први пут спомиње у изворима, као мало насеље које је назив добило по птицама крагујима.
16 век | Изградња Алем-алтун џамије
Почетком XVI века у Новом Пазару изграђена је знаменита Алем-алтун џамија.
1527 г. | Суботица постаје седиште „цара” Јована Ненада
Град Суботица је постао седиште тајанственог српског лидера познатог као „цар” Јован Ненад.
1542 г. | Османско освајање Суботице
Војска Османског царства заузела је Суботицу.
17 век | Гургусовац у XVII веку
Током XVII века насеље Гургусовац је имало 166 кућа, од којих је 120 било српских, а 46 турских.
1686 г. | Суботица у саставу Хабзбуршког царства
У време Бечког рата, Суботица прелази из османских руку и постаје део Хабзбуршког царства.
1737 г. | Страдање Новог Пазара
Град Нови Пазар је тешко страдао током ратних сукоба.
1779 г. | Суботица постаје „слободан краљевски град”
Царица Марија Терезија прогласила је Суботицу „слободним краљевским градом”, чиме је започео убрзан развој и модерно уређење овог града.
19 век | Друштвени и привредни живот у Србији у XIX веку
Током XIX века већина народа у Србији живела је на селу у породичним задругама бавећи се пољопривредом и сточарством. Трговина свињским месом доносила је велико богатство држави.
1807 г. | Ослобођење Гургусовца
Након битке на Малајници, Гургусовац је закратко ослобођен и ушао у састав устаничке Србије.
1809 г. | Пад Гургусовца
После српског пораза у бици на Чегру, Гургусовац је поново пао под турску власт.
1809 г. | Страдање Новог Пазара у Првом српском устанку
Град је страдао у устаничким борбама, а област Новог Пазара је привремено ушла у састав српске државе.
1818 г. | Крагујевац постаје престоница Кнежевине Србије
Као средишње место у држави, Крагујевац постаје престоница Кнежевине Србије. У њему ће наредних деценија бити основане важне државне и културне институције.
1818 г. | Крај престоничког периода Тополе
Проглашењем Крагујевца за престоницу формално се завршава период у ком је Топола служила као главно седиште устаничке Србије за време вожда Карађорђа.
1833 г. | Присаједињење Гургусовца Кнежевини Србији
Гургусовац је коначно присаједињен Кнежевини Србији заједно са „шест нахија” и постаје важно погранично место.
1835 г. | Доношење првог Устава Србије
Кнежевина Србија добија свој први устав, у историји познат као Сретењски устав.
1841 г. | Премештање престонице у Београд
Престоница Кнежевине Србије званично је премештена из Крагујевца у Београд.
1841 г. | Крај престоничког периода Крагујевца
Премештањем административног центра у Београд, Крагујевац престаје да буде главна престоница државе, али задржава статус „друге престонице” у случају ратне опасности.
1844 г. | Доношење првог Устава Грчке
Грчка је усвојила свој први устав.
1849 г. | Суботица у саставу Српске Војводине
Суботица постаје део новоосноване српске аутономне области у оквиру Хабзбуршког царства, познате као Српска Војводина.
1851 г. | Подизање Тополивнице у Крагујевцу
У Крагујевцу је подигнута фабрика топова – тополивница, чиме овај град постаје претеча индустријске производње оружја и први индустријски град у Србији.
1853 г. | Оснивање позоришта у Суботици
Основано је прво позориште у Суботици.
1857 г. | Заточење чланова Државног савета у Гургусовцу
У злогласном затвору, Гургусовачкој кули, заточени су чланови Државног савета који су покушали да свргну кнеза Александра Карађорђевића.
1859 г. | Гургусовац преименован у Књажевац
По повратку кнеза Милоша Обреновића на власт, злогласна Гургусовачка кула је срушена, а место Гургусовац добија ново име – Књажевац.
1859 г. | Попис становништва Србије 1859. године
Према званичним подацима, Србија је имала 1.078.281 становника.
1860 г. | Крај постојања Српске Војводине
Укидањем ове аутономне области Суботица престаје да буде њен део, чиме се завршава период постојања Српске Војводине.
1865 г. | Увођење првог трамваја у Бечу
Беч је пустио у промет први градски трамвај на коњску вучу.
1866 г. | Доношење првог Устава Румуније
Румунија је усвојила свој први устав.
1868 г. | Одлука о ковању првог српског новца
Кнез Михаило Обреновић доноси одлуку о ковању првог сопственог новца у Србији, како би се прекинула пракса коришћења бројних страних монета.
1870 г. | Увођење обавезне основне школе
Од седамдесетих година XIX века основна школа у Србији постала је обавезна, али искључиво за мушкарце, што је значајно утицало на повећање писмености.
1874 г. | Попис становништва Србије 1874. године
Према званичном попису, број становника Србије износио је 1.353.891.
1875 г. | Искован први сребрни динар
Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру.
1876 г. | Доношење првог Устава Османског царства
Османско царство је добило свој први устав.
1878 г. | Берлински конгрес и увећање Србије
Након Берлинског конгреса територија Србије је значајно увећана. Земља улази у период убрзаног развоја, модернизације, изградње пруга и отварања нових рудника и фабрика.
1878 г. | Крај припадности османском економском систему
Стицањем пуне независности завршава се период у ком је Србија формално била део Османског царства и остваривала велике приходе од трговине на његовом тржишту.
1878 г. | Ниш постаје „друга престоница”
Због ширења територије на југ, Ниш преузима од Крагујевца улогу „друге престонице” Србије.
1879 г. | Доношење првог Устава Бугарске
Бугарска је добила свој први устав, познат као устав из Трнова.
1879 г. | Ковање новог српског динара
Искована је серија српских динара који су коришћени у свакодневном платном промету.
1884 г. | Издата прва папирна новчаница
У Србији је издата прва папирна новчаница у вредности од сто динара. Штампана је у Белгији, али народ у почетку није имао поверења у њу и мењао ју је за злато.
1884 г. | Отварање железничког моста и пруге Београд–Ниш
Отворен је велики железнички мост преко реке Саве код Београда, а одмах затим и пруга на линији Београд–Ниш–Врање, чиме је Србија повезана са Европом.
1884 г. | Попис становништва Србије 1884. године
Број становника у Србији је убрзано растао и по овом попису износио је 1.901.736.
1891 г. | Увођење трамваја у Загребу
Град Загреб је добио свој први трамвај.
1892 г. | Увођење трамваја у Београду
У Београду је уведен и пуштен у промет први трамвај на коњску вучу.
1894 г. | Увођење електричног трамваја у Београду
Трамвај на коњску вучу у Београду успешно је замењен модерним електричним трамвајем.
1897 г. | Електрификација трамваја у Бечу
Извршена је потпуна електрификација трамвајског саобраћаја у Бечу.
20 век | Демографске и економске промене у Србији
Почетком XX века Србија се убрзано модернизовала. Због велике пренасељености сточарска привреда опада, а држава се окреће масовној производњи пшенице и кукуруза.
1901 г. | Почетак саобраћања трамваја у Софији
У главном граду Бугарске, Софији, први трамвај је почео да саобраћа.
1905 г. | Доношење првог Устава Црне Горе
Кнежевина Црна Гора добија свој први устав.
1907 г. | Модернизација трамваја у Загребу
Трамвајски систем у Загребу доживео је даљу модернизацију и развој.
1912 г. | Нови Пазар улази у састав Србије
Током Балканских ратова, област Новог Пазара званично је ушла у састав Краљевине Србије.
1914 г. | Урбани развој Београда пред рат
До почетка Првог светског рата Београд је убрзано растао, увећавши свој градски простор и број становника за око три пута у односу на период после Берлинског конгреса.
1918 г. | Крај српског економског успона
Завршетком Првог светског рата окончан је период српског економског успона. Србија је изгубила четвртину становништва и целу индустрију, а европско тржиште преплавило је јефтино америчко жито, што је оборило цену пшенице.
Живот у Србији у XIX веку
Током XIX века српско друштво било је изразито аграрног карактера, са преко 90% становништва настањеног на селу. Основна ћелија сеоског живота била је породична задруга – заједница сродника који су заједно обрађивали земљу. Деобом ових задруга током века просечан сеоски посед смањен је на свега око два хектара, што је довело до сиромашења сељака и њиховог задуживања. Услови живота били су скромни: градиле су се куће од блата и прућа са земљаним подовима и огњиштем, док је здравствена заштита била слабо развијена уз високу смртност од заразних болести попут колере и туберкулозе.
Деца су од раних година учествовала у пољопривредним пословима, а обавезно основно школовање за дечаке уведено је током 1870-их година. Жене у Кнежевини Србији нису уживале пуна грађанска и политичка права, већ су подносиле тежак физички рад и имале строго ограничену имовину.
Србија је у овом добу променила неколико престоница:
- Топола: главно седиште вожда Карађорђа током Првог српског устанка.
- Крагујевац: престоница од 1818. године под кнезом Милошем Обреновићем.
- Београд: званично постаје седиште државне управе 1841. године.
Новчани систем
Разноврсност страних валута које су биле у оптицају окончана је мерама кнеза Михаила Обреновића:
- 1868. године започето је ковање првог модерног српског новца.
- 1875. године уведен је сребрни динар као званична новчана јединица.
- 1884. године емитована је прва папирна новчаница од 100 динара (штампана у Белгији, са златном подлогом).
Значајни градови и њихов историјски развој
- Књажевац (до 1859. Гургусовац): Први пут забележен 1455. године. Ослобођен је након битке на Малајници (1807), поново изгубљен после пораза на Чегру (1809), а трајно припојен Србији 1833. године са „шест нахија“. Био је познат по Гургусовачкој кули, тамници за политичке затворенике (укључујући заверенике против кнеза Александра Карађорђевића из 1857. године). Након повратка кнеза Милоша 1859. године кула је срушена, а насеље преименовано.
- Суботица: У изворима се помиње крајем XIV века; утврђење је подигнуто 1470. године, а 1527. постаје средиште владавине Јована Ненада. После османске управе (од 1542), прелази под Хабзбуршку монархију 1686. године. Марија Терезија доделила јој је статус „слободног краљевског града“ 1779. године, позориште је основано 1853, а између 1849. и 1860. била је део Српске Војводине. До почетка XX века развила се у град са преко 100.000 становника.
- Крагујевац: Поменут 1476. године, постао је престоница 1818. године. У њему су отворени Лицеј, прва гимназија, позориште, суд, апотека и штампане прве новине. Након што је 1851. године покренута Тополивница (фабрика топова), град је прерастао у главни индустријски и војни центар земље, док је након 1878. године Ниш преузео функцију ратне престонице.
- Нови Пазар: Израстао у близини средњовековног Раса, основао га је османски војсковођа Иса-бег Исхаковић (1459/1461. године) под именом Јенибазар. Познат по Старом хамаму из XV века и Алем-алтун џамији са почетка XVI века, био је управно средиште санџака. Разаран током ратова 1737. и 1809. године, у састав Краљевине Србије званично улази 1912. године.
Привредни развој Србије после Берлинског конгреса
Стицањем пуне независности и проширењем на Берлинском конгресу 1878. године, површина Србије достигла је скоро 50.000 km², са становништвом које је 1884. бројало више од 1,9 милиона људи. Ипак, знатан део српског народа остао је да живи ван граница матичне државе.
- Демографија и урбанизација: Само је десетина становништва живела у варошима. Београд је 1884. имао око 35.000 житеља, да би се до 1914. тај број утростручио.
- Описмењавање: Стопа писмености, која је 1868. износила тек око 20% (углавном мушкараца), порасла је захваљујући војном року и ширењу школства на скоро две трећине до почетка XX века.
- Саобраћајна повезаност: Испуњавајући међународну обавезу, Србија је 1884. године пустила у саобраћај железнички мост на Сави и пругу Београд–Ниш–Врање (са везом ка Ристовцу и касније према Пироту).
Развој индустрије и модернизација градова
Осамдесетих година XIX века долази до снажнијег прилива страног капитала, развоја рударства и оснивања првих већих фабрика, уз очување пољопривреде као водеће привредне гране. Крајем века почиње интензивна изградња електричних централа.
Градови попут Београда, Лесковца, Параћина и Чачка модернизовани су подизањем европских грађевина, изградњом водовода, канализације и увођењем јавне расвете. У Београду је трамвај са коњском вучом uveden 1892, а електрични 1894. године (упоредо са Бечом, Загребом и пре Софије). Истовремено се продубљивао социјални јаз између капиталистичких слојева и сиромашног радништва.
Модернизација друштва и економски токови
Иако је кренула са положаја заостале провинције без путева и развијене управе, Србија је правила крупне институционалне кораке:
- Уставност: Доношењем Сретењског устава 1835. године, Србија је постала једна од првих балканских држава са основним законом (пре Грчке 1844, Румуније 1866, Османског царства 1876, Бугарске 1879. и Црне Горе 1905).
- Просвета и јавно мнење: Пре Првог светског рата Србија је имала развијену штампу и либералније законодавство по питању школовања женске деце у односу на Аустроугарску (пример Милеве Марић).
Економски преокрети:
- Почетком XIX века главни извор прихода био је извоз свиња у Европу и трговина унутар Османског царства.
- Крајем XIX века, услед пренасељености и крчења шума, долази до преласка на интензивно ратарство (узгој и извоз пшенице и кукуруза), чиме је извоз житарица порастао шест пута.
- Економски успон нагло је заустављен последицама Првог светског рата (губитак четвртине укупног становништва, половине мушке популације и привредног фонда) и потоњим продором јефтиног америчког жита на европско тржиште.
