Најважније из лекције
План-резиме
-
Положај Срба и одјеци Српске револуције почетком XIX века
- Територијална распрострањеност: Угарска (Барања, Бачка, Банат, Срем, Славонија, Хрватска) и под управом Беча (Војна граница, Далмација и Бока которска од 1815. године).
- Утицај Првог српског устанка:
-
- године: Тицанова буна у Срему (предводник Теодор Аврамовић Тицан) са захтевом за укидање феудалних обавеза (угушена).
-
- године: Буна у Банату (угушена).
- Учешће аустријских Срба као војника, официра, писара и у изградњи институција устаничке Србије.
-
-
Културни и просветни развој до средине XIX века
-
- године: Оснивање гимназије у Новом Саду.
-
- године: Оснивање учитељске школе у Сентандреји (премештена 1816. у Сомбор).
- 1813–1821. године: Излажење Новина сербских у Бечу.
-
- године: Оснивање Матице српске у Пешти:
- Издавач часописа Летопис Матице српске.
-
- године пресељена у Нови Сад („Српска Атина”).
- Прва институција те врсте у словенском свету; имала свесрпски и општенационални значај.
-
-
Српски покрет у Револуцији 1848/1849. године
- Мајска скупштина (13–15. мај 1848, Сремски Карловци):
- Проглашење Српске Војводине (Банат, Бачка, Барања и део Срема).
- Карловачки митрополит Јосиф Рајачић проглашен за патријарха.
- Стеван Шупљикац изабран за српског војводу.
- Установљен Народни одбор као извршни орган власти.
- Српско-мађарски ратни сукоб:
- Одбрана Сентомаша (Србобран).
- Помоћ добровољаца из Кнежевине Србије под вођством Стевана Петровића Книћанина.
- Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1860):
- Царски указ Франца Јозефа I након гушења мађарске револуције у лето 1849. године.
- Седиште у Темишвару; цар узео титулу српског војводе.
- Службени језик немачки; формална аутономија без суштинске српске самоуправе.
- Мајска скупштина (13–15. мај 1848, Сремски Карловци):
-
Политичке прилике и борба Срба од 1860. до 1878. године
-
- године: Укидање Војводства Србије и Тамишког Баната ради унутрашњег преуређења и измирења Беча с Мађарима.
- Благовештенски сабор (април 1861, Сремски Карловци):
- Већинска струја (патријарх Јосиф Рајачић): наставак ослањања на бечки двор и очување црквено-школске аутономије.
- Мањинска струја (Светозар Милетић): залагање за заокрет у политици и споразум са Мађарима.
- Државно-правна преуређења:
-
- године: Аустро-угарска нагодба – настанак Двојне монархије Аустроугарске; Милетићев политички фокус прелази на супротстављање мађарској превласти.
-
- године: Хрватско-угарска нагодба.
-
- Политичко деловање Светозара Милетића:
-
- године: Покретање листа Застава.
-
- године: Оснивање Српске народне слободоумне странке (деловала до 1887): програм заснован на либерализму, противљењу превласти Немаца и Мађара и начелу „Балкан балканским народима”.
- Исход: Србима је у другој половини XIX века уместо територијалне призната само црквено-школска аутономија.
-
-
Лекција кроз датуме
18 век | Kraj mletačke vlasti nad Dalmacijom i Bokom kotorskom
Dalmacija i Boka kotorska su se do kraja XVIII veka nalazile u sastavu Mletačke republike, pre nego što su prešle pod upravu bečkog dvora.
19 век | Srbi u Austrijskoj monarhiji u XIX veku
U prvoj polovini XIX veka Srbi su živeli na prostoru Ugarske (Baranja, Bačka, Banat, Srem, Slavonija, Hrvatska) i teritoriji pod upravom bečkog dvora (Vojna granica, Dalmacija i Boka kotorska). Ovo je period snažnog jačanja srpskog građanskog sloja, nacionalne svesti i osnivanja brojnih kulturnih institucija.
1805 г. | Stevan Šupljikac stupa u austrijsku vojsku
Budući srpski vojvoda, Stevan Šupljikac, započeo je svoju vojnu karijeru stupanjem u austrijsku vojsku, a jedno vreme je služio i u francuskoj vojsci.
1807 г. | Ticanova buna u Sremu
Pod uticajem Prvog srpskog ustanka izbila je buna u Sremu u kojoj su pobunjenici zahtevali ukidanje feudalnih obaveza. Buna je brzo ugušena, a njen predvodnik Teodor Avramović Tican je ubijen.
1807 г. | Odlazak Nićifora Ninkovića u ustaničku Srbiju
Nićifor Ninković, rodom iz Srema, došao je u ustaničku Srbiju gde je radio kao pisar u Šapcu, Beogradu, Smederevu, Novoj Varoši i na Drini.
1808 г. | Buna u Banatu
U Banatu je izbila pobuna srpskog stanovništva koja je, slično onoj u Sremu, ubrzo ugušena od strane austrijskih vlasti.
1810 г. | Osnivanje gimnazije u Novom Sadu
Osnovana je gimnazija u Novom Sadu, jedna od ključnih obrazovnih institucija koja je doprinela jačanju nacionalne svesti srpskog naroda u Austrijskoj monarhiji.
1812 г. | Osnivanje Učiteljske škole u Sentandreji
U Sentandreji je osnovana Učiteljska škola za obrazovanje prosvetnog kadra.
1812 г. | Odlazak Nićifora Ninkovića iz Srbije
Nićifor Ninković napušta ustaničku Srbiju i otiskuje se na dugogodišnja lutanja po Osmanskom carstvu.
1813 г. | Početak štampanja „Novina serbskih”
U Beču počinje štampanje „Novina serbskih”, što je imalo veliki značaj za informisanje i političko-kulturno uobličavanje Srba.
1815 г. | Odluka Bečkog kongresa o Dalmaciji i Boki kotorskoj
Odlukom Bečkog kongresa, teritorije Dalmacije i Boke kotorske zvanično su ušle u sastav Austrijskog carstva.
1816 г. | Premeštanje Učiteljske škole u Sombor
Učiteljska škola, prethodno osnovana u Sentandreji, premeštena je u Sombor.
1819 г. | Povratak Nićifora Ninkovića u Srbiju
Nićifor Ninković se vraća u Srbiju iz Osmanskog carstva i ubrzo postaje lični berberin kneza Miloša Obrenovića.
1821 г. | Kraj izlaženja „Novina serbskih”
Prestaju da se štampaju „Novine serbske” u Beču, čije je izlaženje trajalo od 1813. godine.
1826 г. | Osnivanje Matice srpske u Pešti
U Pešti je osnovana Matica srpska, najznačajnija kulturna ustanova Srba u Austrijskoj monarhiji, koja je imala ulogu u opštenacionalnom kulturnom povezivanju Srba.
1828 г. | Rođenje Milice Stojadinović Srpkinje
U Sremu je rođena poznata pesnikinja Milica Stojadinović, poznata i pod nadimkom „vrdnička vila”, koja je pisala rodoljubivu i lirsku poeziju.
1831 г. | Osnivanje Matice češke
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je kulturna institucija Matica češka.
1842 г. | Osnivanje Matice ilirske (hrvatske)
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je Matica ilirska u cilju kulturnog preporoda Hrvata.
1847 г. | Osnivanje Matice lužičkosrpske
Po ugledu na Maticu srpsku, osnovana je kulturna institucija Matica lužičkosrpska.
февруари 1848 г. | Izbijanje revolucije u Francuskoj
U Francuskoj izbija revolucija koja se velikom brzinom proširila po većem delu Evrope, što je ubrzo zahvatilo i narode unutar Austrijske monarhije.
март 1848 г. | Izbijanje revolucije u Austrijskoj monarhiji
Revolucija se širi na višenacionalnu Austrijsku monarhiju. Dok su se u nemačkom delu tražile političke reforme, slovenski narodi i Mađari zahtevali su veća nacionalna prava.
13 май 1848 г. | Početak Majske skupštine u Sremskim Karlovcima
Od 13. do 15. maja održana je Narodna skupština poznata kao Majska skupština. Srbi su tu istakli svoje političke zahteve, proglasili Srpsku Vojvodinu, Josif Rajačić je postao patrijarh, izabran je vojvoda Stevan Šupljikac i ustanovljen Narodni odbor.
21 май 1848 г. | Proglas Majske skupštine srpskom narodu
Zvanično je štampan proglas 9/21. maja kojim su Srbi obavešteni o obnovi dostojanstva patrijarha, izboru vojvode i konstituisanju Srba kao naroda sa legitimnim pravima u monarhiji.
1848 г. | Smrt vojvode Stevana Šupljikca
Nakon što je pozvan sa italijanskog ratišta i preuzeo vojvodsku dužnost koju mu je dodelila Majska skupština, Stevan Šupljikac iznenada umire od srčanog udara.
1849 г. | Mađari proglašavaju republiku
Mađarski revolucionari proglasili su republiku i izdvajanje iz Austrijske monarhije, usled čega su Habzburgovci privremeno morali da ispune zahteve Srba i Hrvata kako bi dobili njihovu podršku.
1849 г. | Gušenje mađarske revolucije i proglašenje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata
U leto 1849. ugušena je mađarska revolucija. Car Franc Jozef I je ukazom proglasio formiranje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata sa sedištem u Temišvaru, čime su srpski zahtevi bili formalno (ali ne i suštinski) ispunjeni.
1854 г. | Svetozar Miletić stiče zvanje doktora prava
Najistaknutiji politički predstavnik Srba u Vojvodini, Svetozar Miletić, doktorirao je prava u Beču.
1860 г. | Ukidanje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata
Habzburška vlast donela je odluku da ukine Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, što je bio ustupak i vraćanje političkih prava Mađarima unutar Monarhije.
април 1861 г. | Blagoveštenski sabor
Posle ukidanja Vojvodstva, u Sremskim Karlovcima je sazvan narodno-crkveni sabor. Došlo je do podele; većina predvođena patrijarhom Rajačićem tražila je oslonac u Beču, dok je manjina (Svetozar Miletić) bila za saradnju sa Mađarima.
1861 г. | Osnivanje Matice dalmatinske u Zadru
Po ugledu na Maticu srpsku iz 1826. godine, osnovana je još jedna institucija slovenskih naroda - Matica dalmatinska u Zadru.
1864 г. | Premeštanje Matice srpske u Novi Sad
Matica srpska, prvobitno osnovana u Pešti, preseljena je u Novi Sad, koji usled velike koncentracije obrazovanih Srba i kulturnih institucija dobija naziv „Srpska Atina”.
1866 г. | Pokretanje lista „Zastava”
Svetozar Miletić, ugledni srpski političar i „narodni tribun”, pokreće list „Zastava” preko kojeg javno iznosi svoje liberalne ideje i zalaže se za parlamentarizam.
1867 г. | Austro-ugarska nagodba
Ovom nagodbom Austrijska monarhija podeljena je na nemački i mađarski deo (Austro-Ugarska). Imali su zajedničkog vladara, vojsku, spoljnu politiku i carine, dok su ostali poslovi pripali vladama u Beču i Budimpešti.
1868 г. | Hrvatsko-ugarska nagodba
Sklopljen je dogovor kojim su Hrvatima ustupljena određena politička prava i regulisan pravni status Hrvatske u ugarskom delu novonastale Austro-Ugarske monarhije.
1869 г. | Osnivanje Srpske narodne slobodoumne stranke
Svetozar Miletić osniva stranku koja se zalagala za nacionalne države na Balkanu i borila se protiv dominacije Nemaca i Mađara u ugarskom delu Monarhije.
1878 г. | Smrt Milice Stojadinović Srpkinje
Preminula je poznata srpska pesnikinja iz Srema, čijem su se radu divili Vuk Karadžić i Petar II Petrović Njegoš. (Ujedno godina kojom se završava obuhvaćena faza istorijske lekcije).
1887 г. | Prestanak rada Srpske narodne slobodoumne stranke
Politička stranka, koju je 1869. godine osnovao Svetozar Miletić, prestala je da postoji.
1918 г. | Kraj austrijske uprave nad Dalmacijom i Bokom kotorskom
Završava se period koji je otpočeo Bečkim kongresom 1815. godine; Dalmacija i Boka kotorska prestaju da budu u sastavu Austrijskog carstva usled propasti Monarhije u Prvom svetskom ratu.
Одјеци Српске револуције међу Србима у Аустријској монархији
Током прве половине XIX века српско становништво у оквиру Хабзбуршке монархије насељавало је просторе Угарске (Бачку, Банат, Барању, Срем, Славонију и Хрватску), као и области под директном управом Беча (Војну границу, затим Далмацију и Боку которску, које су након вековне млетачке власти прикључене Аустрији на Бечком конгресу 1815. године).
Ослободилачка борба у устаничкој Србији снажно је утицала на сународнике преко Саве и Дунава, посебно у Срему и Банату. Тај утицај огледао се у социјалним и антифеудалним побунама, међу којима су најпознатије биле неуспешна Тицанова буна у Срему (1807) под вођством Теодора Аврамовића Тицана и устанак у Банату (1808). Истовремено, пречански Срби пружили су драгоцену материјалну, војну и интелектуалну помоћ младој српској држави кроз учешће добровољаца, официра, као и стручних људи који су организовали школство, правосуђе и државну управу.
Култура Срба до средине XIX века
Пошто је бечки двор занемарио раније српске захтеве за територијалном аутономијом изнете на Темишварском сабору, српски грађански сталеж се у првим деценијама XIX века усмерио на очување идентитета кроз развој образовања, штампе и културе. У овом периоду отворене су:
- Српска православна велика гимназија у Новом Саду (1810),
- Српска учитељска школа (препарандија), основана у Сентандреји 1812. и потом трајно премештена у Сомбор 1816. године,
- Први дневни лист, Новине сербске, који је излазио у Бечу између 1813. и 1821. године.
Најзначајнији културни и национални преокрет донело је оснивање Матице српске у Пешти 1826. године (пресељене у Нови Сад 1864. године). Као најстарија књижевна и научна установа код Словена, која издаје чувени Летопис, Матица је повезала српски народ из различитих држава, а Нови Сад због своје културне снаге понео назив „Српска Атина”.
Српски покрет у револуцији 1848/1849. године
Ширење револуционарног таласа Европом током пролећа 1848. године покренуло је захтеве за грађанским слободама и националним правима унутар Аустријског царства. На заседању српских представника у Сремским Карловцима, познатом као Мајска скупштина (13–15. мај 1848), донете су прекретничке одлуке:
- Проглашена је Српска Војводина (обухватала је Банат, Бачку, Барању и део Срема);
- Митрополит Јосиф Рајачић изабран је за патријарха;
- Генерал Стеван Шупљикац именован је за српског војводу;
- Формиран је Главни народни одбор као извршна власт.
Одбијање мађарских револуционарних власти да признају српску аутономију довело је до оружаног сукоба. Најзначајнији српски отпор пружен је код Сентомаша (касније названог Србобран), а у помоћ снагама у Војводини дошли су добровољци из Кнежевине Србије које је предводио Стеван Петровић Книћанин.
Након што је бечки двор уз помоћ словенских народа и руских снага угушио мађарску револуцију, цар Франц Јозеф I је новембра 1849. године озваничио засебну круновину Војводство Србија и Тамишки Банат. Ова територија, са седиштем у Темишвару, није испунила српска очекивања: била је под непосредним аустријским бирократским надзором, службени језик био је немачки, а српско становништво чинило је тек мањи део укупног етнички измешаног становништва (поред бројнијих Румуна и Немаца).
Укидање Војводства и српска политика до 1878. године
У процесу централних реформи и приближавања двора мађарским политичким круговима, Војводство Србија и Тамишки Банат укинуто је 1860. године и враћено под управу Угарске. Као реакција на овај чин, у Сремским Карловцима је у априлу 1861. одржан Благовештенски сабор, где су се јасно издвојила два политичка правца:
- Конзервативна струја патријарха Јосифа Рајачића, која се залагала за наставак традиционалне оданости и сарадње са бечким двором ради очувања црквено-школских повластица;
- Либерална грађанска струја окупљена око Светозара Милетића, која је решење тражила у демократизацији и политичком договору са Мађарима.
Преуређењем државе кроз Аустро-угарску нагодбу (1867) установљена је Двојна монархија, док је Хрватско-угарском нагодбом (1868) дефинисан ужи положај Хрватске. У новим околностима појачане мађаризације, Светозар Милетић 1869. године оснива Српску народну слободоумну странку. Ова партија се кроз свој лист Застава борила против дуализма, захтевала општа грађанска права и промовисала идеју „Балкан балканским народима”. Иако је територијална аутономија у другој половини XIX века потпуно изостала, Срби су свој национални и културни опстанак у Монархији градили кроз институције признате црквено-школске аутономије.
