Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
1844 г. | Рођење Петра I Карађорђевића
Рођен је будући краљ Србије и Краљевине СХС, Петар I Карађорђевић, унук вожда Карађорђа Петровића и син кнеза Александра Карађорђевића.
1872 г. | Оснивање Вајфертове пиваре
Индустријалац Ђорђе Вајферт отворио је прву савремену пивару у Србији, чиме је дат значајан подстицај развоју домаће индустрије.
1882 г. | Доношење Закона о основним школама
У Краљевини Србији донет је закон којим је похађање четворогодишње основне школе постало обавезно за све дечаке и девојчице старије од седам година.
1884 г. | Отворена железничка пруга Београд–Ниш
Пуштена је у саобраћај прва велика железничка пруга у Србији, која је убрзо постала део међународне мреже која је повезивала средњу Европу са Османским царством.
1903 г. | Мајски преврат и долазак Петра I Карађорђевића на престо
Убиством краља Александра Обреновића и краљице Драге угашена је династија Обреновић, а на српски престо доведен је краљ Петар I Карађорђевић, чиме је обновљена власт ове династије.
1903 г. | Доношење Устава из 1903. године
Усвојен је нови Устав Краљевине Србије којим је успостављена уставна парламентарна монархија, а краљ је делио законодавну власт са Народном скупштином.
1904 г. | Крунисање краља Петра I Карађорђевића
У Београду је свечано крунисан краљ Петар I Карађорђевић за владара Краљевине Србије.
1905 г. | Велика школа прераста у Београдски универзитет
Највиша образовна институција у Србији, Велика школа у Београду, званично је прерасла и трансформисана у Београдски универзитет.
1906 г. | Пензионисање учесника Мајског преврата
Под снажним дипломатским притиском европских сила, пре свега Велике Британије, српска влада је донела одлуку да пензионише официре заверенике из Мајског преврата.
1906 г. | Почетак Царинског рата
Након српских економских споразума са Бугарском и Француском, Аустроугарска је затворила границе за увоз српске робе, чиме је отпочео трговински сукоб познат и као "Свињски рат".
1908 г. | Анексија Босне и Херцеговине и избијање Анексионе кризе
Аустроугарска је једнострано прогласила припајање (анексију) Босне и Херцеговине својој територији, што је довело до дубоке политичке кризе и демонстрација у Србији са захтевом за рат.
1909 г. | Окончање Анексионе кризе
Под притиском Русије и осталих сила Антанте, које нису биле спремне за рат против Аустроугарске, српска влада је била принуђена да призна анексију Босне и Херцеговине.
1911 г. | Завршетак Царинског рата
Окончан је петогодишњи економски рат из којег је Србија изашла као победник развивши сопствену прерађивачку индустрију и пронашавши нова тржишта у западној Европи и на Медитерану.
1912 г. | Крај мирнодопског раздобља и почетак ратова
Завршен је период стабилног привредног и културног развоја Краљевине Србије (1903–1912) и започело је раздобље ратова (Балкански ратови и Први светски рат).
1914 г. | Крај раздобља честих смена влада у Краљевини Србији
Окончан је период од 1903. до 1914. године у коме је у Србији промењено чак 17 влада, након чега земља улази у Први светски рат.
1917 г. | Подизање споменика краљу Александру и краљици Драги Обреновић
Током аустроугарске окупације Србије у Првом светском рату подигнут је споменик убијеном краљевском пару Обреновић на Старом гробљу у Београду.
1918 г. | Крај владавине Петра I као краља Србије и стварање Краљевине СХС
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, завршава се постојање самосталне Краљевине Србије, а Петар I постаје владар новонастале заједничке државе.
1921 г. | Смрт краља Петра I Карађорђевића
Преминуо је краљ Петар I Карађорђевић, чиме је завршена његова владавина Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца.
1942 г. | Пренос посмртних остатака краљевског пара Обреновић у Цркву Светог Марка
Током немачке окупације Србије у Другом светском рату, посмртни остаци краља Александра и краљице Драге премештени су у крипту Цркве Светог Марка у Београду.
Владавина Петра I Карађорђевића
- Смена династија (1903): Након Мајског преврата 1903. године и трагичног краја владавине династије Обреновић, на српски престо је доведен Петар I Карађорђевић, унук вожда Карађорђа и син кнеза Александра Карађорђевића.
- Уставни поредак: Пре ступања новог монарха на дужност усвојен је демократски Устав из 1903. године, којим је владарева законодавна власт ограничена и подељена са Народном скупштином, чиме је Србија постала парламентарна монархија.
- Међународни односи после преврата: Европске силе, предвођене Великом Британијом, оштро су протестовале због ликвидације краљевског пара. Србија је ублажила дипломатски притисак 1906. године, када су завереници из редова војске пензионисани.
- Унутрашња политика: Политичку сцену напустиле су Либерална и Напредна странка. Власт су највећим делом вршили радикали под вођством Николе Пашића, док је главну опозицију представљала отцепљена Самостална радикална странка Љубомира Стојановића. Иако је држава напредовала, парламентарни живот био је динамичан, са 17 промењених влада у периоду 1903–1914. године.
- Спољнополитички заокрет: Србија се удаљила од Хабзбуршке монархије и повезала са чланицама Антанте (Русијом, Француском и Великом Британијом), с циљем националног ослобођења и уједињења сународника под влашћу Аустроугарске и Османског царства.
Сукоб са Аустроугарском: Царински рат и Анексиона криза
- Царински рат (1906–1911):
- Као одговор на економско повезивање Србије са Бугарском и Француском, Аустроугарска је завела ембарго на увоз српске стоке и пољопривредних добара, желећи да економски потчини суседну краљевину.
- Србија је кризу успешно превазишла преласком на сопствену прерађивачку индустрију меса и изласком на нова тржишта широм Европе, остваривши пуну привредну независност.
- Анексиона криза (1908–1909):
- Аустроугарска је 1908. године извршила формално припајање (анексију) Босне и Херцеговине, коју је држала под окупацијом од Берлинског конгреса 1878. године.
- Овај чин изазвао је талас протеста у Београду и опасност од отвореног рата, с обзиром на тежњу Србије да заштити већинско српско становништво у тој области.
- Услед изостанка војне спремности Русије и осталих савезника из Антанте да уђу у рат, српска влада је почетком 1909. године морала дипломатски да призна анексију.
Привреда, друштво и култура независне Србије
- Аграрна структура и индустријализација:
- Земљорадња и сточарство чинили су окосницу извоза, док је сеоско становништво обухватало приближно 90% укупне популације, живећи претежно на ситним имањима.
- Саобраћајну кичму чинила је пруга Београд–Ниш, изграђена 1884. године, која је повезивала средњу Европу са Османским царством.
- Фабричка производња развијала се постепено приватним капиталима; најистакнутији индустријалац био је Ђорђе Вајферт (оснивач пиваре, покретач рудника бакра у Бору и гувернер Народне банке).
- Развој градова:
- Урбане средине су доживеле модернизацију, а Београд је израстао у модеран европски центар са 70.000 становника до 1900. године.
- Образовање и просвета:
- Иако је закон о обавезном основном школовању за децу старију од седам година донет још 1882. године, описмењавање је текло споро, нарочито међу женском популацијом и на селу.
- Највиша просветна установа, Велика школа, прерасла је 1905. године у Београдски универзитет.
- Истакнуте личности науке и уметности:
- Наука: географ Јован Цвијић, математичар Михаило Петровић Алас, астроном Милутин Миланковић и историчар Стојан Новаковић.
- Књижевност и критика: Лаза Лазаревић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Радоје Домановић и Јован Скерлић.
- Сликарство: Надежда Петровић, Паја Јовановић и Урош Предић.
