29. Србија и Црна Гора на почетку Првог светског рата (Великог рата)

Почетак рата и операције 1914. године

• Повод за рат и ултиматум: Након што су припадници организације „Млада Босна”, уз подршку тајног друштва „Уједињење или смрт” („Црна рука”), извршили атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, Аустроугарска је оптужила српску владу за организовање напада. Беч је 23. јула 1914. упутио Јулски ултиматум са 10 захтева. Пошто је Србија одбила пету тачку - која је захтевала учешће аустроугарских органа у истрази на територији Србије - Аустроугарска јој је 28. јула 1914. званично објавила рат.
• Српска војска и вођство: Иако материјално и физички исцрпљена после Балканских ратова, српска војска је поседовала велико ратно искуство и висок морал. Врховну команду вршио је регент Александар Карађорђевић, начелник Штаба Врховне команде био је војвода Радомир Путник, а на фронту је био и стари краљ Петар I.
• Церска битка (15–24. август 1914): Аустроугарске снаге под вођством генерала Оскара Поћорека извршиле су инвазију преко Дрине. Српска војска је у жестоком сукобу на планини Цер извојевала победу и протерала непријатеља из земље. Ово је била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату, а командант српске Друге армије Степа Степановић добио је чин војводе.
• Колубарска битка (16. новембар – 15. децембар 1914): Након новог непријатељског напада преко ваљевских планина и тешког повлачења српских снага, српска војска је под командом Живојина Мишића прешла у одлучан контранапад, разбила аустроугарске снаге и ослободила територију Србије. Генерал Мишић је за овај стратешки тријумф унапређен у војводу.
• Страдање цивила и епидемија: Током ратних дејстава аустроугарска војска је починила масовне ратне злочине над цивилним становништвом у Мачви и Подрињу. Додатно, крајем 1914. и почетком 1915. године земљом је харала епидемија пегавог тифуса, која је однела више од 100.000 живота међу војницима и цивилима.

Скопски ђачки батаљон (1300 каплара)

Јединицу су сачињавали младићи од 21 до 24 године, углавном студенти Универзитета у Београду и ђаци, упућени на официрску обуку у Скопље. Услед критичног стања на фронту прекинули су школовање, добили чинове каплара и послати као пресудно појачање у јеку Колубарске битке, где су многи изгубили животе за одбрану земље.

„Марш на Дрину”

Патриотску композицију посвећену победи српске војске написао је композитор Станислав Бинички. Дело је посвећено команданту прослављеног Гвозденог пука Миливоју Стојановићу, који је погинуо током борби на Колубари, а композиција је остала трајни симбол војничке храбрости.

Знамените жене у рату

• Милунка Савић: Добровољац са највећим бројем одликовања међу женама свих савезничких армија; рањавана је девет пута у Балканским и Првом светском рату, а у Француској је добила надимак „српска Јованка Орлеанка”.
• Надежда Петровић: Истакнута српска сликарка и добровољна болничарка у оба Балканска и Првом светском рату; умрла је 1915. у Ваљеву од последица пегавог тифуса неговајући оболеле и рањене.
• Флора Сандс: Британска медицинска сестра која је постала борац и официр у српској војсци, као једина жена са простора западне Европе која се активно борила на фронту.

Др Арчибалд Рајс

Швајцарски професор, лекар и криминолог дошао је 1914. године у Србију како би прикупио доказе о ратним злочинима аустроугарске војске почињеним над српским цивилима у Подрињу и Мачви, о чему је детаљно извештавао светску јавност. Делио је судбину војске кроз повлачење преко Албаније и борбе на Солунском фронту, а његово срце је после смрти 1929. године похрањено на врху Кајмакчалана.

Хронолошки преглед (1914)

• 28. јун 1914. – Сарајевски атентат на Франца Фердинанда.
• 23. јул 1914. – Аустроугарска испоручује Јулски ултиматум Влади Краљевине Србије.
• 28. јул 1914. – Аустроугарска објављује рат Србији.
• 15–24. август 1914. – Церска битка (прва победа Антанте).
• 16. новембар – 15. децембар 1914. – Колубарска битка (пораз и протеривање аустроугарских трупа).