Најважније из лекције
План-резиме
-
Макензенова офанзива (јесен 1915)
- Здружени напад Централних сила (Немачка са севера преко Дунава, Аустроугарска преко Дрине и Саве, Бугарска са истока) под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена с циљем окружења и уништења српске војске.
- Пад Београда (јуначка одбрана мајора Драгутина Гавриловића), предаја Крагујевца без борбе и пад Ниша.
- Бугарске снаге заузимају Врање и Скопље, чиме пресецају одступање српске војске долином Вардара.
- Одлука српске владе и Врховне команде о повлачењу ка јадранској обали преко Црне Горе и Албаније ради избегавања капитулације.
-
Повлачење преко Албаније и Црне Горе – „Албанска голгота” (зима 1915/16)
- Повлачење војске, цивила, краља Петра I Карађорђевића, војводе Радомира Путника, владе и државне администрације кроз планинске беспуће.
- Мојковачка битка (6–7. јануар 1916): црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића зауставља аустроугарски напад и штити одступање српске војске; Аустроугарска убрзо заузима Цетиње, Црна Гора капитулира (16. јануар 1916), а краљ Никола напушта земљу.
- Долазак преко 140.000 исцрпљених војника на обале Јадрана (Скадар, Драч, Валона); више од 75.000 људи страдало током марша од зиме и глади.
- Француска морнарица превози српску војску на острво Крф (јануар 1916).
- „Плава гробница”: масовно сахрањивање преминулих српских војника у мору код острва Видо услед недостатка простора на Крфу.
- Школовање српских ђака: српска омладина упућена у Француску и савезничке земље ради очувања будуће интелектуалне елите.
-
Окупациони режим у Србији (1915–1918)
- Подела територије између Аустроугарске и Бугарске, док Немачка контролише стратешку пругу Београд–Ниш–Софија и привредне ресурсе.
- Насилно мењање идентитета: увођење немачког и мађарског језика у школе; спровођење сурове бугаризације и депортација преко 15.000 људи у логоре.
- Топлички устанак (21. фебруар – 25. март 1917):
- Повод: насилна мобилизација за бугарску војску.
- Једина оружана побуна окупираног становништва у Европи током рата; сурово угушен, а један од вођа, официр Коста Војновић, погинуо.
-
Солунски фронт и ослобођење Србије (1916–1918)
- Пролеће 1916: опорављена српска војска пребачена на Солунски фронт.
- Битка на Кајмакчалану (12–30. септембар 1916): српска војска под вођством генерала Петра Бојовића побеђује бугарске снаге и 19. новембра ослобађа Битољ; истакао се војвода Вук (Војин Поповић).
- Солунски процес (пролеће 1917): политички мотивисано суђење пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису и организацији „Црна рука”, завршено њиховим стрељањем (рехабилитовани 1953).
- Пробој Солунског фронта (септембар 1918): српске и савезничке снаге пробијају немачко-бугарске линије.
- Капитулација Бугарске крајем септембра 1918.
- Победа над немачким снагама код Ниша (октобар 1918) и ослобођење Београда (1. новембар 1918).
- Прелазак српских трупа преко Саве, Дунава и Дрине и ослобађање простора будуће југословенске државе.
-
Биланс жртава Србије (Париска мировна конференција 1919)
- Укупни губици износили су око 1.247.435 људи (402.435 војника и око 845.000 цивила), што је чинило више од четвртине становништва према попису из 1914. године.
Лекција кроз датуме
1915 г. | Макензенова офанзива на Србију
Удружене снаге Централних сила (Немачка, Аустроугарска и Бугарска), под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена, покренуле су масовни напад на Србију с циљем њеног окружења и уништења. Упркос херојском отпору, српска војска је била приморана на повлачење.
1915 г. | Почетак Албанске голготе
Српска влада и Врховна команда донеле су одлуку да војска, заједно са цивилима и државним апаратом, избегне капитулацију и започне повлачење преко тешко проходних планина Црне Горе и Албаније према јадранској обали током зиме 1915/16. године.
1915 г. | Школовање српских ђака у Француској
Крајем 1915. и почетком 1916. године, део српске омладине је повучен с ратишта и послат у савезничке земље, пре свега у Француску, ради школовања и очувања будуће интелектуалне елите земље.
януари 1916 г. | Мојковачка битка
Црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића на Божић 1916. године успешно је одбила напад надмоћније аустроугарске војске код Мојковца, штитећи тако одступницу српској војсци која се повлачила ка јадранској обали.
януари 1916 г. | Пребацивање српске војске на острво Крф
Француски бродови започели су превоз око 140.000 исцрпљених и изгладнелих српских војника из албанских лука на грчко острво Крф ради опоравка и реорганизације. Преминули војници сахрањивани су у Јонском мору крај острва Видо (Плава гробница).
1916 г. | Долазак српских трупа на Солунски фронт
Након опоравка и реорганизације на Крфу, српска војска је у пролеће 1916. године пребачена у околину Солуна, где се прикључила савезничким снагама Антанте у формирању Солунског фронта.
септември 1916 г. | Освајање Кајмакчалана и ослобођење Битоља
У првим већим борбама на Солунском фронту крајем септембра 1916. године, српске снаге су после жестоких борби освојиле стратешки врх Кајмакчалан и протерале непријатеља из Битоља.
1916 г. | Хапшење пуковника Драгутина Димитријевића Аписа
Крајем 1916. године ухапшен је вођа тајног друштва „Црна рука”, пуковник Драгутин Димитријевић Апис, под оптужбом да је планирао државни удар и атентат на регента Александра Карађорђевића.
февруари 1917 г. | Избијање Топличког устанка
Топлички устанак представља прву оружану побуну против окупатора у поробљеној Европи у Првом светском рату. Подигнут је због насилне мобилизације и бугаризације на југу Србије, а угушен је у марту 1917. уз суров терор над српским цивилима.
1917 г. | Солунски процес
У пролеће 1917. године одржано је суђење пуковнику Апису и његовим сарадницима, након чега су осуђени на смрт и стрељани због наводне припреме атентата на регента Александра.
септември 1918 г. | Пробој Солунског фронта
Средином септембра 1918. године савезничке и српске снаге извршиле су одлучујући пробој Солунског фронта, сломивши немачко-бугарску одбрану, што је означило прекретницу и почетак слома Централних сила.
септември 1918 г. | Капитулација Бугарске
Крајем септембра 1918. године, услед незадрживог продора српских и савезничких трупа, Бугарска је била приморана да потпише капитулацију и иступи из Првог светског рата.
октомври 1918 г. | Ослобођење Ниша
Српске трупе су у октобру 1918. године извојевале значајну победу над немачким снагама код Ниша, чиме је био отворен пут ка даљем ослобађању централне и северне Србије.
ноември 1918 г. | Ослобођење Србије и прелазак српске војске преко река
Почетком новембра 1918. године цела територија Србије је потпуно ослобођена. Српска војска је прешла реке Дунав, Саву и Дрину, настављајући ослобађање територија будуће југословенске државе.
1919 г. | Мировна конференција у Паризу (подаци о жртвама Србије)
На мировној конференцији 1919. године изнети су званични подаци према којима је Србија током рата изгубила око 1.247.435 људи (војника и цивила), што је чинило више од четвртине њеног предратног становништва.
1953 г. | Ревизија Солунског процеса
У обновљеном судском процесу 1953. године, пуковник Драгутин Димитријевић Апис и сви остали осуђени из 1917. године званично су проглашени невинима.
