Најважније из лекције
План-резиме
-
Карактеристике ратовања и нове војне технологије
- Прелазак са класичног на индустријски и рововски рат уз употребу савременог наоружања (митраљези, брзометне пушке, камиони, возови, телефони и радио-телеграф).
- Прва масовна примена нових борбених средстава:
- Бојни отрови: Немци их први пут употребљавају код Ипра као прво оружје за масовно уништење.
- Авијација и цепелини: Коришћени за извиђање, борбе („ваздушни асови” попут Манфреда фон Рихтхофена и Ренеа Фонка), бомбардовање цивилних циљева (немачки цепелини изнад Велике Британије 1914) и први санитетски транспорт рањеника (српска војска 1915).
- Поморско ратовање: Масовна употреба подморница, торпедних чамаца, речних оклопљених бродова (монитора) и изградња првог британског носача авиона (1916).
- Артиљерија: Употреба тешких далекометних топова попут немачке „Дебеле Берте” за бомбардовање Париза.
-
Болести и епидемије
- Тифус у Србији (прва половина 1915. године): Оболело око 800.000 људи, а преминуло око 100.000 војника и цивила.
- Шпанска грозница (1918–1920): Пандемија грипа која је у три таласа заразила око 500 милиона људи (трећину светске популације) и усмртила око 50 милиона људи.
-
Људске и материјалне жртве
- Укупни директни ратни губици процењују се на 15 милиона погинулих и 22 милиона рањених; највеће укупне војне губитке међу савезницима претрпели су Руско царство (30%), Француска (25%) и Британско Царство (25%).
- Страдање Краљевине Србије:
- Изгубљено 1,24 милиона људи (сваки четврти становник или сваки други мушкарац), што је чинило 12% укупних савезничких жртава.
- Тешка страдања цивила услед аустроугарске и бугарске окупације и гушења Топличког устанка.
- Потпуно уништење домаће индустрије и губитак преко половине националног богатства.
-
Улога жена у рату
- Масовно укључивање у санитетске службе (медицинске сестре, болничарке), јединице везе и војну индустрију (у Великој Британији скоро 5 милиона жена у фабрикама).
- Учешће у борбеним јединицама: Женски корпус америчких маринаца, женски батаљони у Русији након Фебруарске револуције, Флора Сандес (прва жена официр, капетан у српској војсци) и Милунка Савић (најодликованија жена ратник).
- Друштвени исход: Оснаживање положаја жена и стицање бирачког права у САД, Канади, Великој Британији и другим европским државама након рата.
-
Геополитичке и историјске последице
- Опадање политичког и економског утицаја Европе и урушавање њених колонијалних империја.
- Успон нових светских суперсила: Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза (насталог након револуције 1917).
- Афирмација „националног принципа” и права народа на самоопредељење.
- Париска мировна конференција (1919): Неприхватање јапанског „Предлога расне једнакости” услед противљења САД и Аустралије.
- Култура сећања и историјски ревизионизам:
- Ратна књижевност сведока епохе (Е. М. Ремарк, С. Јаковљевић, Ј. Хашек, М. Црњански).
- Меморијална места српске војске: острво Видо („Плава гробница”), Зејтинлик у Солуну и војничко гробље у Битољу.
- Појава политичког и историографског ревизионизма с циљем умањења одговорности Централних сила (Немачке и Аустроугарске) за избијање сукоба.
Лекција кроз датуме
14 век | Епидемија куге („црна смрт”)
Током XIV века Европом је харала епидемија куге, позната као „црна смрт”, једна од најсмртоноснијих пошасти у историји човечанства.
1914 г. | Прво бомбардовање Велике Британије немачким цепелинима
Немачки цепелини су 1914. године бацили прве бомбе на територију Велике Британије, чиме су ратна дејства пренета далеко иза линија фронта међу цивилно становништво.
декември 1914 г. | Божићно примирје на Западном фронту
Групе немачких, британских и француских војника спонтано су обуставиле ватру на Западном фронту како би заједнички прославиле Божић.
1915 г. | Епидемија тифуса у Србији
Током прве половине 1915. године српска војска и цивилно становништво били су погођени масовном епидемијом пегавог тифуса. Оболело је око 800.000 људи, а преминуло је око 100.000 грађана Србије.
1915 г. | Први санитетски транспорт рањеника авионом у историји
Српска војска је током 1915. године извршила први санитетски ваздушни транспорт рањеника у историји ратовања.
1916 г. | Британске противподморничке иновације и први носач авиона
Као одговор на масовну немачку употребу подморница, Британци су 1916. године увели авионе и дубинске бомбе у поморску борбу и изградили први носач авиона.
1916 г. | Прво потапање подморнице дејством из авиона
Пилот аустроугарског ваздухопловства Димитрије Коњовић код Бококоторског залива бомбардовао је и потопио француску подморницу, спасавши претходно њену посаду, што је први забележен случај те врсте у свету.
1917 г. | Фебруарска револуција у Русији и формирање женских батаљона
Након избијања Фебруарске револуције у Русији 1917. године формирани су први женски борбени батаљони у оквиру војних снага.
1918 г. | Почетак пандемије Шпанске грознице
Појавила се највећа пандемија грипа у модерној историји, која је у три таласа захватила око 500 милиона људи (трећину тадашње светске популације) и однела приближно 50 милиона живота.
1919 г. | Јапански „Предлог расне једнакости” на Париској мировној конференцији
Јапанска делегација је на Париској мировној конференцији 1919. године поднела предлог о расној једнакости за будуће Друштво народа, али је предлог одбијен под притиском САД и Аустралије.
1920 г. | Крај пандемије Шпанске грознице
Завршен је трећи и последњи талас пандемије Шпанске грознице која је харала светом од 1918. године.
1945 г. | Оснивање Организације уједињених нација (ОУН)
Након завршетка Другог светског рата 1945. године основана је Организација уједињених нација, чиме су начела расне једнакости постала универзално прихваћена у међународном поретку.
Рововски рат и здравствене кризе
Примена напредне индустријске технологије у Првом светском рату надмашила је застарелу војну тактику, што је резултирало масовним људским губицима услед употребе митраљеза, савремене артиљерије и дуготрајног рововског војевања. Поред борбених дејстава, значајан фактор смртности биле су епидемије.
- Пегави тифус у Србији (1915): Током прве половине 1915. године од ове болести оболело је приближно 800.000 људи (петина становништва), док је живот изгубило око 100.000 грађана и војника, пре него што је ширење заустављено напорима српског и савезничког санитета.
- Шпанска грозница (1918–1920): Пандемија специфичног грипа одвијала се у три таласа и заразила око 500 милиона људи (трећину тадашњег светског становништва). Однела је приближно 50 милиона живота широм планете, што је петоструко премашило број погинулих у самом рату.
- Божићно примирје (1914): У децембру 1914. забележен је спонтани прекид ватре између немачких, британских и француских трупа ради заједничког обележавања празника, што су војне команде у наредним годинама онемогућавале наређивањем артиљеријских удара.
Сећање на рат
Ратна разарања оставила су дубок траг у светској и домаћој уметности:
- Књижевност: Страхоте су описали непосредни сведоци и писци: Ерих Марија Ремарк (На Западу ништа ново), Стеван Јаковљевић (Српска трилогија), Јарослав Хашек (Доживљаји доброг војника Швејка), као и Милош Црњански и Бранимир Ћосић.
- Историјски ревизионизам: Поражене земље попут Немачке и Аустроугарске деценијама су настојале да умање сопствену одговорност за избијање сукоба, што је кулминирало изговорима за Други светски рат, али и новијим публицистичким покушајима ревизије историје (попут дела Месечари), које су стручни историчари научно одбацили.
- Меморијална места: Сећање на српску војску и страдалнике сачувано је на острву Видо и у „Плавој гробници” крај Крфа, на војничким гробљима Зејтинлик у Солуну и у Битољу, као и преко материјалних споменика попут очуваног речног оклопног брода Бодрог у Београду.
Савремено оружје и војна опрема
Конфликт је означио потпуни прелазак на индустријско ратовање и увођење нових технологија:
- Копнени транспорт и веза: Масовна употреба возова, оклопних композиција и камиона (француски возни парк порастао је са 100 на 60.000 возила) заменила је запреге. Комуникација је трансформисана увођењем телефонских линија и радио-телеграфа, што је убрзало командовање и развило обавештајни рад.
- Авијација: Ваздухоплови су прерасли из извиђачких апарата у ловце и бомбардере. Немачки цепелини су већ 1914. бомбардовали циљеве у Британији. Истакли су се пилотски асови попут немачког летача Манфреда фон Рихтхофена („Црвени барон”, 80 победа) и Француза Ренеа Фонка (75 победа). Српска војска је 1915. извела прву санитетску евакуацију рањеника авионом у историји. На Јадрану је 1916. пилот Димитрије Коњовић извео прво потапање подморнице авионом и спасао њену посаду (касније оснивач фабрике Икарус).
- Хемијско оружје: Немачка армија је код Ипра први пут у историји употребила бојне отрове као оружје за масовно уништење.
- Артиљерија и морнарица: Далекосежни топови, попут немачке „Дебеле Берте” која је гађала Париз, имали су кључну улогу на Западном фронту и при нападу на Србију 1915. године. На рекама су коришћени монитори за бомбардовање градова (попут Београда 1914–1915). На морима су доминирале подморнице, што је подстакло развој противподморничких дубинских бомби, првих носача авиона (Британија, 1916) и брзих торпедних чамаца који су потопили аустроугарски брод Сент Иштван.
Жртве
Последице сукоба обухватиле су око 15 милиона погинулих војника и цивила, као и 22 милиона рањених:
- Највеће укупне губитке поднеле су велике силе: Русија (30% савезничких војних губитака), Немачка, Француска (25%) и Британско царство (25%).
- Сразмерно броју становника највеће жртве поднела је Краљевина Србија, изгубивши 1,24 милиона људи (четвртину свог становништва или половину мушке популације), што је чинило 12% свих савезничких губитака.
- Током гушења Топличког устанка убијена је четвртина житеља побуњеног подручја.
- Српска привреда и преко 50% целокупног националног богатства били су потпуно уништени.
Жене у рату
- Војна и санитетска служба: Жене су деловале као болничарке, радио-телеграфисткиње и помоћно особље. Британка Флора Сандес постала је прва жена официр (капетан) у редовима српске војске. Српска хероина Милунка Савић одликована је Медаљом за храброст „Милош Обилић”, двема француским Легијама части и највишим степеном француског Ратног крста.
- Борбене формације и позадина: У Русији су после Фебруарске револуције 1917. формирани женски батаљони, док су САД имале женски марински корпус на Западном фронту. У Великој Британији је око пет милиона жена преузело рад у фабрикама муниције, јавном превозу и пољопривреди.
- Друштвене последице: Због великог доприноса током рата, жене су у САД, Канади, Великој Британији и низу европских држава након 1918. године почеле да остварују право гласа и шира политичка права.
Геополитичке промене и међународни поредак
- Пад моћи Европе и успон нових сила: Слабљење економије старих европских империја довело је до губитка њихове светске доминације. На глобално чело избијају Сједињене Америчке Државе и новостворени Совјетски Савез (настао након револуције 1917. у Русији).
- Национално самоопредељење и колонијализам: Победа националног принципа омогућила је стварање нових националних држава, чиме су уздрмани темељи колонијалног поретка.
- Париска мировна конференција (1919): Јапан је предложио уношење клаузуле о расној једнакости у пакт будућег Друштва народа, али је та иницијатива одбачена под притиском САД и Аустралије. Принцип једнакости међу расама званично је општеприхваћен тек након 1945. године стварањем Уједињених нација.
