Опиши прилике у Француској пред избијање револуције.

Пред избијање револуције Француска је била најнасељенија и најмоћнија држава Европе, у којој је владао апсолутистички владар с феудалним уређењем. Друштво је било подељено на три сталежа: свештенство, племство и трећи сталеж, при чему су прва два сталежа била повлашћена и нису плаћала порезе. Државна каса била је празна због ратова и раскошног живота на двору, а највећи терет пореза сносио је трећи сталеж, који је чинио око 97 одсто становништва. Такве неправедне прилике довеле су до незадовољст...

Просвећеност и Француска револуција

Најважније из лекције

План-резиме

Узроци револуције и друштвено уређење
1. Сталешка подела друштва:
  1. Први и други сталеж (свештенство и племство): Мањина са свим привилегијама, ослобођена плаћања пореза.
  2. Трећи сталеж: Преко 90% становништва (сељаштво, банкари, трговци, интелектуалци); плаћали све порезе и дажбине без политичких права.
2. Финансијска и економска криза:
  1. Апсолутистичка владавина краља Луја XVI из династије Бурбона.
  2. Пражњење државне благајне због скупих ратова (помоћ у Америчком рату за независност), издржавања двора и дугова.
  3. Сушне године, слабе жетве, несташица хране и раст цена намирница крајем XVIII века.
3. Утицај просветитељства:
  1. Филозофски покрет XVIII века заснован на разуму и знању, усмерен против апсолутизма и црквених догми.
  2. Главни представници: Волтер (просвећени монарх), Монтескје (уставна монархија и подела власти), Жан Жак Русо (суверенитет народа и једнакост свих пред законом).
  3. Енциклопедија: Капитално дело у 28 томова са циљем ширења науке и промене начина људског размишљања.
Почетак Француске револуције (1789)
1. Мај 1789: Краљ сазива Скупштину сталежа (први пут после 175 година) ради увођења нових пореза.
2. Формирање Народне скупштине: Посланици трећег сталежа одбијају краљеве захтеве и проглашавају се за представнике већине француског народа.
3. 14. јул 1789. – Пад Бастиље: Народ заузима злогласну тамницу и симбол краљевског апсолутизма (овај дан се слави као почетак револуције и национални празник Француске).
4. Октобар 1789: Марш гладних жена на Версај; краљевска породица је приморана да пређе у Париз.
5. Кључне тековине почетка револуције:
  1. Укидање феудализма.
  2. Усвајање Декларације о правима човека и грађанина (једнакост свих људи од рођења, народ као једини извор власти).
  3. Револуционарни мото: „Слобода, братство, једнакост”.
Фазе Француске револуције
1. Прва фаза (1789–1792) – Уставна монархија и успостављање републике:
  1. 1791. година: Донет први устав којим је власт краља ограничена Народном скупштином (Француска постаје уставна монархија).
  2. 1792. година: Укидање монархије и проглашење Републике.
  3. Напад феудалних европских сила на челу са Хабзбуршком монархијом; настанак француске химне Марсељезе коју су певали добровољци из Марсеља.
  4. Јануар 1793: Краљ Луј XVI погубљен због велеиздаје.
2. Друга фаза (1793–1794) – Јакобинска диктатура:
  1. Јакобинци, на челу са Максимилијаном Робеспјером, преузимају власт.
  2. Спровођење револуционарног терора и доношење Закона о сумњивима (1793).
  3. Погубљено између 18.000 и 40.000 људи (већином припадници трећег сталежа).
  4. 1794. година: Пад диктатуре и погубљење Робеспјера.
3. Трећа фаза (1795–1799) – Владавина Директоријума:
  1. Власт врши извршни орган од пет директора (Директоријум).
  2. Слабљење унутрашње стабилности и раст популарности војске.
  3. 1799. година: Војсковођа Наполеон Бонапарта врши државни удар и преузима власт, чиме се означава крај револуције и почетак епохе његових освајања.

Узроци револуције

Током XVIII века у Француској је владао апсолутистички поредак династије Бурбона, уз очуван феудални систем. Друштво је било подељено на три сталежа:

Први и други сталеж (свештенство и племство): чинили су повлашћену мањину која није плаћала порезе и уживала је све друштвене повластице.
Трећи сталеж: обухватао је више од 90% популације (сељаштво као најбројнији део, али и грађанство, трговце, банкаре и интелектуалце) и сносио је целокупан финансијски терет државе.

Овакво неравномерно оптерећење, социјално раслојавање и незадовољство стањем у држави подстакли су тежњу за коренитим променама.

Просветитељство

Ширење револуционарних тежњи омогућио је филозофски покрет просветитељства, који је величину људског разума и критичког знања супротставио црквеним догмама и апсолутистичкој власти:

Волтер се залагао за просвећену монархију коју води образован владар посвећен добробити народа.
Жан Жак Русо је истицао једнакост пред законом и суверенитет народа, сматрајући да грађани треба да управљају државом.
Шарл Монтескје је промовисао уставну (парламентарну) монархију и поделу власти према енглеском узору.

Идеје ове епохе сажете су у монументалном делу Енциклопедија (у 28 томова), чији је циљ био преобликовање људског начина мишљења кроз науку и уметност.

Прилике у Француској пред револуцију

Крајем XVIII века, током владавине краља Луја XVI, држава је ушла у тешку финансијску кризу. Државна каса је испражњена услед расипништва двора и високих трошкова ратовања, нарочито помоћи пружене америчким колонијама против Велике Британије.

Услед сушних година, лоших жетви, раста цена хране и глади међу становништвом, краљ је планирао увођење нових намета. Да би то спровео, за мај 1789. године сазвао је Скупштину државних сталежа, тело које се није састајало пуних 175 година.

Почетак и ток револуције

Избијање револуције (1789): Након што је трећи сталеж у мају одбио краљеве захтеве за новим порезима, његови посланици су се прогласили јединим легитимним представницима народа – Народном скупштином. Народни револт кулминирао је 14. јула 1789. године падом тврђаве Бастиље, што је означило пад симбола апсолутизма и званични почетак револуције (данашњи национални празник Француске).
Тековине почетне фазе: Скупштина је укинула феудални поредак и усвојила Декларацију о правима човека и грађанина, која је прокламовала да се сви људи рађају са једнаким правима и слободама, дефинишући народну вољу као једини извор власти.

Револуција је протекла кроз три главне етапе:

Прва фаза (1789–1792):
- Доношењем Устава 1791. године Француска је преуређена у уставну монархију, чиме су краљева овлашћења ограничена скупштинском вољом.
- Већ 1792. године монархија је укинута и проглашена република.
- Суочена са спољном војном интервенцијом Хабзбуршке монархије, република је мобилисала добровољце (када је настала и будућа химна Марсељеза).
- Због тајног позивања страних трупа и велеиздаје, краљ Луј XVI је погубљен 1793. године.
Друга фаза – Јакобинска диктатура (1793–1794):
- Власт су преузели радикални јакобинци под вођством Максимилијана Робеспјера, уводећи режим отвореног терора.
- На основу Закона о сумњивима (1793) спровођена су масовна и брза погубљења без доказа (страдало је између 18.000 и 40.000 људи, претежно из трећег сталежа).
- Терор је окончан 1794. године хапшењем и погубљењем самог Робеспјера.
Трећа фаза – Директоријум и крај револуције (1795–1799):
- Управљање земљом преузело је петочлано тело названо Директоријум.
- У овом периоду војним победама против Аустрије истакао се млади генерал Наполеон Бонапарта.
- Наполеон је 1799. године извршио државни удар и преузео власт, чиме је завршена револуционарна епоха, а започет период његове владавине и ширења револуционарних тековина широм Европе.

4. Просвећеност и Француска револуција

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције