Најважније из лекције
План-резиме
-
Успон Наполеона Бонапарте
- Порекло и војни успеси:
- Рођен на Корзици, стекао војно образовање и истакао се током Француске револуције.
-
- године – поразио аустријску војску у северној Италији и учврстио своју позицију.
- Преузимање власти:
-
- године – извршио државни удар, укинуо Директоријум и успоставио конзулат поставши први и доживотни конзул са апсолутном влашћу.
-
- године – укинуо Републику и крунисао се за цара, чиме је Француска постала царство.
-
- Порекло и војни успеси:
-
Грађански законик (Наполеонов кодекс)
- Донет 1804. године ради озакоњења тековина Француске револуције.
- Главна начела: једнакост свих људи пред законом (без обзира на порекло и богатство), слобода рада, слобода савести и верска слобода.
- Постао је темељ модерног европског законодавства и средство за укидање феудализма на освојеним територијама.
-
Наполеонови ратови и освајања
- Противници: антифранцуски савез (Велика Британија, Хабзбуршка монархија, Пруска и Русија).
- Главни походи и битке:
-
- године – Поход на Египат: неуспешан покушај угрожавања британских трговачких интереса; значајан за науку (проналазак камена из Розете).
-
- године – Битка код рта Трафалгар: поморски пораз француско-шпанске флоте од Британаца под адмиралом Нелсоном, чиме је Британија потврдила превласт на мору.
-
- године – Битка код Аустерлица: велика победа над хабзбуршким снагама којом је Наполеон учврстио утицај у средњој Европи и северној Италији (пад Млетачке републике, касније стварање Илирских провинција).
-
- Континентална блокада:
- Економска забрана трговине и прихвата британских бродова за све европске државе; није дала очекиване резултате.
-
Слом Наполеоновог царства
-
- године – Поход на Русију:
- Покренут због руског кршења континенталне блокаде.
- Након нерешене битке код Бородина и уласка у спаљену Москву, руска тактика „спржене земље” генерала Кутузова, зима и глад доводе до пропасти француске војске и повлачења.
-
- године – Битка код Лајпцига („Битка народа”):
- Пораз Наполеона од коалиције Русије, Пруске и Хабзбуршке монархије.
- Сваргавање с власти, повратак династије Бурбона и прогонство Наполеона на острво Елбу.
-
- године – Владавина од „сто дана” и коначан пораз:
- Повратак на власт уз подршку војске.
- Коначни пораз у бици код Ватерлоа (1815).
- Прогонство на острво Света Јелена, где је остао до смрти.
-
-
Бечки конгрес (1814–1815)
- Састанак држава победница ради новог уређења Европе (главну реч имале Русија и Хабзбуршка монархија).
- Кључне одлуке:
- Француска је враћена у границе пре Наполеонових освајања.
- Укинуте су тековине Француске револуције, а обновљени феудални поредак и апсолутизам.
- Успостављен је конзервативни поредак за одржавање постојећег стања у Европи.
Лекција кроз датуме
1797 г. | Пораз аустријске војске у северној Италији
Наполеон Бонапарта је нанео тежак пораз аустријској војсци у северној Италији, чиме је истакао своје војсковођачке способности и значајно учврстио своју политичку и војну позицију у Француској.
1798 г. | Поход на Египат
Наполеон је предузео војну експедицију у Египат (тадашњу провинцију Османског царства) како би заштитио интересе Француске у трговини с Блиским истоком. Иако је војно завршен повлачењем, поход је био од огромног научног значаја јер је допринео развоју египтологије и открићу камена из Розете.
1799 г. | Државни удар, увођење Конзулата и крај периода револуционарне нестабилности
Наполеон је извршио државни удар, збацио Директоријум и увео нов облик државног уређења – Конзулат. Проглашен је за првог и доживотног конзула, преузевши сву власт. Овим догађајем званично се завршио период унутрашње нестабилности који је пратио избијање Француске револуције.
1804 г. | Крунисање Наполеона за цара
Желећи потпуну контролу над државом, Наполеон је укинуо Републику и крунисао се за цара. Тиме је Француска по први пут у својој историји постала царство.
1804 г. | Усвајање Грађанског законика (Наполеоновог кодекса)
Донет је Грађански законик којим су озакоњене тековине Француске револуције. Основно начело била је једнакост свих људи пред законом, укидање феудализма и гарантовање слободе рада, савести и вероисповести. Законик је постао основа модерног европског законодавства.
1805 г. | Битка код рта Трафалгар
Енглеска флота, предвођена адмиралом Нелсоном, поразила је удружену француско-шпанску војску на југозападу Шпаније. Ова кључна поморска битка учврстила је позицију Велике Британије као најјаче поморске силе у Европи.
1805 г. | Битка код Аустерлица
Наполеон је остварио једну од својих најзначајнијих победа наневши тежак пораз хабзбуршким снагама у данашњој Чешкој. Овом победом учврстио је утицај у средњој Европи и северној Италији, укинувши тиме и вишевековну Млетачку републику.
1812 г. | Поход на Русију
Оптуживши Русију да крши континенталну блокаду, Наполеон је покренуо поход са преко 500.000 војника. Руси су, под командом генерала Кутузова, применили тактику повлачења и "спржене земље". Након крваве битке код Бородина и уласка у спаљену Москву, француска војска је због зиме, глади и исцрпљености морала да се повуче, што је представљало највећу Наполеонову катастрофу.
1813 г. | Битка код Лајпцига
У сукобу са снажном коалицијом коју су чиниле Пруска, Хабзбуршка монархија и Русија, ослабљени Наполеон је поражен. Након ове битке свргнут је с власти и прогнан на острво Елбу, док је у Француској на власт враћена династија Бурбона.
1815 г. | Владавина од „сто дана”
Уз подршку својих лојалних војника, Наполеон је успео да напусти острво Елбу, врати се у Француску и поново преузме власт на кратко време, познато у историји као период од „сто дана”.
1815 г. | Битка код Ватерлоа
Коалиција европских сила (Русија, Хабзбуршка монархија, Пруска и Велика Британија) поново се окупила и нанела Наполеону коначан и одлучујући пораз. Након битке, Наполеон је прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, где је остао до краја живота.
1815 г. | Завршетак Бечког конгреса и крај Наполеонове епохе
У лето 1815. године завршен је Бечки конгрес држава победница (главну реч водиле су Русија и Хабзбуршка монархија). Француска је враћена у границе пре ратова, укинуте су тековине револуције и обновљен је феудализам и апсолутизам. Овим догађајем званично је окончана Наполеонова епоха и Европа је враћена у стање пре Француске револуције.
Успон Наполеона Бонапарте
Наполеон Бонапарта, пореклом са Корзике и школовани војни официр, стекао је велику популарност и углед током Француске револуције, а свој положај значајно је ојачао победом над аустријском војском у северној Италији 1797. године. Након пада јакобинске власти био је део Директоријума, да би 1799. године извео државни удар, укинуо тадашње тело и успоставио конзулат. Преузео је апсолутну власт као први и доживотни конзул, а 1804. године укинуо је републиканско уређење и крунисао се за цара, чиме је Француска постала царство.
Наполеонов кодекс (Грађански законик)
Током 1804. године објављен је Грађански законик, правни документ који је озваничио кључна достигнућа Француске револуције и поставио темеље модерног европског законодавства. Главни стуб овог законика јесте равноправност свих грађана пред законом без обзира на сталешко порекло или материјални статус. Законик је такође правно гарантовао слободу рада, мисли, савести и вероисповести.
Ратови
Наполеон је путем бројних ратова ширио тековине револуције и укидао феудални систем на покореним територијама. Против њега су савезништво створиле водеће европске силе: Велика Британија, Хабзбуршка монархија, Пруска и Русија.
- Египатска експедиција (1798): Поход усмерен на пресецање британских трговачких веза са Истоком није остварио војно-политички циљ и завршен је повлачењем, али је омогућио значајан развој науке захваљујући проналаску камена из Розете.
- Битка код Трафалгара (1805): Британска флота под командом адмирала Нелсона поразила је здружене француско-шпанске поморске снаге, учврстивши британску превласт на морима. Наполеон је на то одговорио увођењем Континенталне блокаде – забраном трговине европских земаља са Британијом, што није дало очекиване ефекте.
- Битка код Аустерлица (1805): Наполеон је извојевао велику победу над хабзбуршком војском, преузео контролу над северном Италијом и средњом Европом, а на јадранској обали касније успоставио Илирске провинције.
- Поход на Русију (1812): Напад са више од пола милиона војника уследио је због руског кршења континенталне блокаде. Руска војска, предвођена генералом Кутузовом, примењивала је стратегију повлачења и тактику „спржене земље”. Након нерешене битке код Бородина, Французи су затекли напуштену и спаљену Москву, те су због хладноће, глади и исцрпљености били приморани на погубно одступање.
- Пад са власти (1813–1815): Ослабљена француска војска доживела је пораз од савезничке коалиције у бици код Лајпцига 1813. године. Након тога је обновљена власт Бурбона, а Наполеон прогнан на острво Елбу. Након краткотрајног повратка на власт током 1815. године („сто дана”), Наполеон је коначно побеђен у бици код Ватерлоа (1815) и депортован на острво Свету Јелену, где је остао до смрти.
Бечки конгрес
Након Наполеоновог слома, представници победничких сила – предвођени Русијом и Хабзбуршком монархијом – окупили су се на Бечком конгресу (завршеном 1815. године) са циљем преуређења Европе. Конгрес је поништио тековине револуције, вратио апсолутизам и феудални поредак, док је Француска сведена на своје границе из периода пре почетка Наполеонових освајања.
