Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам Источног питања
- Дефиниција: Историјски процес и дипломатски споразуми великих европских сила и Русије поводом опстанка, судбине и поделе територија Османског царства („болесник на Босфору”).
- Хронолошки оквир: Од краја XVII века (заустављање османског ширења) до почетка XX века (завршетак Првог светског рата).
- Географски простор: Балканско полуострво, Блиски исток и северна Африка.
-
Односи и интереси великих сила
- Хабзбуршка монархија и Руско царство:
- Ратови од краја XVII до краја XVIII века: потискивање Османлија из средње Европе, утврђивање границе на Сави и Дунаву; Русија излази на северну обалу Црног мора и Крим.
- Грчки пројекат (1782): План царице Катарине II и цара Јозефа II о рушењу Османског царства и стварању Грчког царства (није спроведен).
- Руско-турски ратови у XIX веку: 1806–1812, 1828–1829, 1853–1856 (Кримски рат) и 1877–1878.
- Велика Британија и Француска: Залагале се за очување целовитости Османског царства ради сузбијања руског утицаја, уз територијалне добитке (Француска одузела Алжир и Тунис; Велика Британија Кипар и Египат).
- Аустроугарска и Немачка: Након 1878. године преузимају иницијативу у сузбијању руског утицаја на Балкану.
- Хабзбуршка монархија и Руско царство:
-
Унутрашња криза и реформе Османског царства
- Узроци кризе: Престанак освајања и војно заостајање (застарело наоружање, недисциплина спахија и јаничара).
- Реформе током XIX века:
- Војна реформа: укидање јаничарских јединица.
- Управно-друштвене реформе (средина XIX века): султанове уредбе о личној и имовинској безбедности свих становника, верској слободи, праву на образовање, укидању харача и назива раја.
- Резултат: Прокламоване мере углавном нису спроведене у пракси; муслимани су задржали повлашћен положај.
-
Ослободилачка борба балканских народа
- Фактори подстицаја: Заштитнички утицај Руског царства и ширење идеја Француске револуције и Наполеона (нпр. деловање Риге од Фере).
- Етапе стварања националних држава:
- Српска револуција (1804–1815): Доводи до стварања аутономне Кнежевине Србије (1830).
- Грчки устанак (1821–1829): Стварање независне Грчке.
- Уједињење Румуније: Спајање Влашке и Молдавије средином XIX века.
- Велика источна криза (1875–1878):
- Почетак: Устанак у Херцеговини и Босни (1875), Априлски устанак у Бугарској (1876), Српско-турски и Црногорско-турски ратови (1876), Руско-турски рат (1877–1878).
- Исход на Берлинском конгресу (1878):
- Међународно призната независност: Србија, Црна Гора и Румунија.
- Бугарска: Створена аутономна Кнежевина Бугарска и посебна провинција Источна Румелија (ујединиле се 1885).
- Босна и Херцеговина: Додељена Аустроугарској на окупацију и управу.
-
Коначни исход Источног питања
- Крај Источног питања: Окончано након Првог светског рата.
- Последице: Стварање националних држава на Балкану, свргавање последњег султана Мехмеда VI (1922) и проглашење Републике Турске.
Лекција кроз датуме
17 век | Заустављање ширења Османског царства и почетак Источног питања
Крајем 17. века заустављено је ширење Османског царства у Европи. Тиме започиње Источно питање, процес који ће трајати до почетка 20. века, обележен дипломатским споразумима и ратовима великих сила (Русије, Хабзбуршке монархије, Француске и Велике Британије) у вези са деобом османских територија.
18 век | Крај серије ратова Хабзбуршке монархије и Руског царства против Османлија
Крајем 18. века завршен је период учесталих ратова који су довели до потискивања османске власти из средње Европе. Граница према Хабзбуршкој монархији усталила се на Сави и Дунаву, док се Руско царство учврстило на северној обали Црног мора и на Криму.
1757 г. | Рођење Риге од Фере
Рођен је Рига од Фере, истакнути грчки песник и борац за слободу, који се касније залагао за ширење идеја Француске револуције и ослобођење балканских народа.
1782 г. | Грчки пројекат Катарине II Велике
Руска царица Катарина II Велика предложила је пројекат рушења Османског царства и стварања Грчког царства са седиштем у Цариграду, као и поделу сфере утицаја између Руског и Хабзбуршког царства на Балкану. Иако није спроведен, означио је снажан утицај ових сила на регион.
1789 г. | Избијање Француске револуције
Почетак Француске револуције чије су се идеје слободе почеле ширити Европом. Рига од Фере је у овом догађају видео прилику и право време за ослобођење грчког и других балканских народа од османске власти.
1798 г. | Погубљење Риге од Фере
Након што су га аустријске власти ухапсиле и предале Турцима због промовисања револуционарних идеја, Рига од Фере је затворен и погубљен у Небојшиној кули у Београду.
19 век | Војне и државне реформе Османског царства и губитак територија
Током 19. века, суочена са кризом, Порта је спровела низ реформи, укључујући укидање јаничара, гарантовање права и слобода вероисповести, те укидање харача, мада је муслиманско становништво задржало привилегије. У истом веку, Француска је царству одузела Алжир и Тунис, а Велика Британија Египат и Кипар.
1804 г. | Почетак Српске револуције
Срби су први на Балканском полуострву покренули револуцију и оружану борбу за ослобођење од османске власти.
1806 г. | Почетак Руско-турског рата (1806–1812)
Почетак првог у низу ратова у 19. веку кроз које је Руско царство покушало да реши Источно питање у своју корист.
1812 г. | Крај Руско-турског рата (1806–1812)
Завршетак првог ратног сукоба између Русије и Османског царства у 19. веку.
1815 г. | Крај оружане етапе Српске револуције
Завршава се оружана фаза Српске револуције која је почела 1804. године, након чега се борба наставља политичким и дипломатским средствима.
1821 г. | Почетак Грчког устанка
Почетак устанка грчког народа за ослобођење од османске власти.
1828 г. | Почетак Руско-турског рата (1828–1829)
Избијање новог оружаног сукоба између Руског и Османског царства у склопу дешавања везаних за Источно питање.
1829 г. | Крај Руско-турског рата и Грчког устанка
Завршава се Руско-турски рат (почет 1828). Истовремено се окончава и Грчки устанак, што резултира стварањем независне грчке државе.
1830 г. | Стварање аутономне Кнежевине Србије
Као резултат вишегодишње борбе током Српске револуције, Србија званично добија аутономију унутар Османског царства.
1853 г. | Почетак Кримског рата
Избијање Кримског рата, значајног сукоба у 19. веку у којем су се сукобили интереси Руског царства и осталих европских сила око судбине Османског царства.
1856 г. | Крај Кримског рата
Завршетак Кримског рата који је вођен између Русије и алијансе коју су чинили Османско царство, Велика Британија, Француска и Сардинија.
1867 г. | Настанак Аустроугарске монархије
Хабзбуршка (Аустријска) монархија званично мења државно устројство и назив у Аустроугарска, која ће под тим именом постојати све до 1918. године.
1875 г. | Почетак Велике источне кризе
Избија устанак Срба у Херцеговини који се убрзо проширио на Босну, чиме званично почиње Велика источна криза, једна од најважнијих фаза Источног питања.
1876 г. | Улазак Србије и Црне Горе у рат и Бугарски устанак
Србија и Црна Гора објављују рат Порти. Исте године устанак подижу и Бугари, али га османска војска сурово гуши.
1877 г. | Улазак Русије и Румуније у рат
Русија и Румунија улазе у рат против Османског царства чиме сукоб у оквиру Велике источне кризе ескалира.
21 април 1878 г. | Мемоар аустроугарске владе
Аустроугарска влада упућује мемоар влади Велике Британије у коме образлаже своје интересе за окупацијом Босне и Херцеговине као противтеже руском утицају на Балкану.
1878 г. | Берлински конгрес и крај Велике источне кризе
Завршава се Велика источна криза и Руско-турски рат. На Берлинском конгресу Србија, Црна Гора и Румунија добијају независност, Аустроугарска право окупације БиХ, док Бугарска добија аутономан статус.
1885 г. | Уједињење Бугарске и Источне Румелије
Аутономна Кнежевина Бугарска и Источна Румелија (провинција у којој су претежно живели Бугари) уједињују се у јединствену државу.
1918 г. | Крај Источног питања и слом Аустроугарске
Завршетак Првог светског рата доноси коначно решење Источног питања стварањем националних држава на Балкану. У исто време долази до слома Аустроугарске монархије.
1922 г. | Крај Османског царства и проглашење Турске републике
Свргнут је последњи султан Мехмед VI. Османско царство званично престаје да постоји, а проглашена је нова Турска република.
2010 г. | Отварање спомен-музеја у Небојшиној кули
Небојшина кула у Београду постаје спомен-музеј са изложбеном поставком посвећеном између осталог и грчком револуционару Риги од Фере који је ту погубљен.
Појам „Источно питање”
- Дефиниција и трајање: Источно питање обухвата сложен скуп дипломатских преговора, међународних споразума и ратних сукоба великих европских сила и Русије у вези са судбином и територијалном деобом Османског царства од краја XVII до почетка XX века.
- Географски простор: Обухватало је Балканско полуострво, Блиски исток и подручја северне Африке.
- „Болесник на Босфору”: Након што је крајем XVII века заустављена његова експанзија у Европи, услед унутрашњег слабљења и зависности опстанка од сукобљених интереса великих сила, за Османско царство се усталио назив „болесник на Босфору”.
Велике силе и подела османске територије
- Сукоби у XVII и XVIII веку: Највећи притисак на европске поседе Османлија вршиле су Хабзбуршка монархија и Руско царство. Низ ратова резултирао је повлачењем Османлија из средње Европе, померањем границе према Хабзбурзима на Саву и Дунав, као и руским освајањем Крима и изласком на северну обалу Црног мора.
- Грчки пројекат (1782): План царице Катарине II Велике и аустријског владара Јозефа II о потпуном рушењу Османског царства, стварању обновљеног Грчког царства са средиштем у Цариграду и подели утицаја на Балкану није реализован, али је одредио даље тежње ових сила.
- Руско-турски ратови у XIX веку: Русија је настојала да реши Источно питање силом кроз ратове:
- 1806–1812.
- 1828–1829.
- 1853–1856. (Кримски рат)
- 1877–1878.
- Политика западних сила: Велика Британија и Француска су штитиле интегритет Османског царства како би спречиле руски излазак на топла мора, док су саме запоседале његове делове (Француска је узела Алжир и Тунис, а Велика Британија Кипар и Египат).
- Преокрет крајем XIX века: После 1878. године руски продор сузбијају Велика Британија, Немачка и Аустроугарска, што омогућава Аустроугарској да преузме контролу над Босном и Херцеговином.
Криза и реформе у Османском царству
- Узроци унутрашње кризе: Од XVIII века османска војна структура (јаничари и спахије) са застарелим наоружањем постаје немоћна пред савременим европским војскама.
- Војни и управни преображај: Током позног XVIII и у XIX веку спроведен је низ реформи ради спасавања државе, међу којима је било и укидање јаничарског реда.
- Султанске уредбе средином XIX века: Формално су свим становницима гарантована лична и имовинска права, слобода вере и образовања, укинут је порез харач и одбачен понижавајући термин „раја”.
- Резултати реформи: Промене су углавном остале делимичне и формалне, будући да је муслиманска већина у пракси задржала доминантан положај у односу на хришћане.
Источно питање и балкански народи
- Ослободилачки покрети: Након векова сурово гушених устанака и сеоба, крајем XVIII и почетком XIX века балкански хришћани покрећу националне револуције, подстакнути идејама Француске револуције и војно-дипломатском подршком Русије.
- Етапе формирања балканских држава:
- Србија: Српском револуцијом (1804–1815) отпочела је ера борбе за слободу, што је 1830. године довело до стицања аутономије Кнежевине Србије.
- Грчка: Након устанка од 1821. до 1829. године успостављена је независна грчка држава.
- Румунија: Уједињењем Влашке и Молдавије средином XIX века настала је Румунија.
- Велика источна криза (1875–1878):
- Започела је 1875. устанком у Херцеговини и Босни, након чега су уследили Априлски устанак у Бугарској (1876), улазак Србије и Црне Горе у рат (1876), као и интервенција Русије и Румуније (1877).
- Берлински конгрес (1878): Означио је крај кризе; Србија, Црна Гора и Румунија стекле су пуну међународну независност; створена је аутономна Кнежевина Бугарска (која се 1885. ујединила са Источном Румелијом); Аустроугарска је добила право на окупацију Босне и Херцеговине.
- Окончање Источног питања: Процес је завршен после Првог светског рата губитком османских територија, детронизацијом последњег султана Мехмеда VI 1922. године, настанком модерне Републике Турске и коначним заокруживањем националних држава на Балкану.
