Најважније из лекције
План-резиме
-
Хаџи Проданова буна (септембар 1814)
- Узроци: сурови османски зулум у Београдском пашалуку након слома Првог српског устанка, повећање харача и наметање кулука од стране Сулејман-паше Скопљака.
- Ток и вођство: подигао је војвода Хаџи Продан Глигоријевић у околини Чачка; проширила се на Јагодинску и Крагујевачку нахију.
- Исход: брзо угушена због неповољног јесењег времена и лоше организације; страдало око 300 Срба, Хаџи Продан пребегао у Аустрију, а заробљени устаници погубљени у Београдској тврђави.
-
Почетак Другог српског устанка и Збор у Такову
- Припреме: Милош Обреновић је остао у Србији 1813. године, постао оборкнез три нахије, а након што се лукавством ослободио из турског заточеништва у Београду, преузео је припрему устанка.
- Збор у Такову: одржан на хришћански празник Цвети, 23. априла 1815. године.
- Милош Обреновић изабран за врховног предводника (вожда).
- Учесници положили заклетву пред архимандритом манастира Враћевшница, Мелентијем Павловићем.
- Карактер устанка: директна борба против централне турске управе са циљем заустављања зулума, вођена на знатно ужем простору него Први српски устанак (између Саве, Западне Мораве, Дрине и Велике Мораве).
-
Најважније битке и војне операције (1815)
- Заузимање Рудника: прва устаничка војна победа и иницијална акција.
- Бој на Палежу (крај маја): српска победа која је омогућила брзо ослобођење Ваљева.
- Бој на Љубићу/Чачку (мај – средина јуна):
- Највећа прекретница устанка; јуначка погибија Танаска Рајића на топовима.
- Битка решена погибијом турског заповедника и повлачењем Османлија.
- Бој на Пожаревцу (почетак јула): пораз снага београдског везира.
- Ослобођење Карановца (Краљева): изведено без директне борбе.
- Бој на Дубљу (јул): победа у Мачви и последњи већи оружани сукоб устанка; заробљен Ибрахим-паша.
-
Завршетак устанка и дипломатски споразум
- Дипломатска тактика: Милош Обреновић води умерену политику и хумано поступа са заробљеницима како би избегао директну интервенцију целокупне царске армије и нова разарања Србије.
- Примирје и споразум (август – септембар 1815): Милош Обреновић склапа усмени споразум са османским командантом Марашли Али-пашом код Ћуприје.
- Тековине споразума:
- Србима препуштено самостално сакупљање пореза и дажбина.
- Увођење двојне управе: уз османске старешине суде и српски кнезови у нахијама.
- Оснивање Народне канцеларије у Београду као врховног српског управног и судског тела.
-
Историјски значај Српске револуције
- Окончан ратни део Српске револуције (1804–1815).
- Прва успешна национална и ослободилачка револуција једног хришћанског народа на Балкану.
- Постављени темељи за постепени настанак аутономне Кнежевине Србије кроз дипломатске процесе који су крунисани хатишерифима 1830. године.
Лекција кроз датуме
1754 г. | Рођење Танаска Рајића
У шумадијском селу Страгари рођен је Танаско Рајић, учесник Првог и Другог српског устанка и један од највећих српских јунака који је погинуо у боју на Чачку.
1813 г. | Слом државе из Првог српског устанка
Због међународних околности и османске надмоћи, држава створена у време Првог српског устанка је срушена. Већина устаничких старешина напушта Србију, док Милош Обреновић одлучује да остане и преда се Турцима.
септември 1814 г. | Избијање Хаџи Проданове буне
Избила је буна под вођством Хаџи Продана Глигоријевића због сурових услова, повећаног харача и кулука које је наметнуо београдски везир Сулејман-паша Скопљак. Буна је брзо угушена због лоше организације и неповољних временских прилика у јесен.
23 април 1815 г. | Сабор у Такову и почетак Другог српског устанка
На празник Цвети, у Такову је званично објављен почетак Другог српског устанка. Милош Обреновић се прихватио вођства и развио заставу уз речи: "Ево мене, а ето вама рата с Турцима".
май 1815 г. | Почетак боја на Чачку
Почетком маја почела је битка на брду Љубић изнад Чачка, након што су се устаници повукли пред надмоћнијом турском војском. Битка ће се испоставити као најважнија у устанку и трајала је дуже од месец дана.
май 1815 г. | Ослобођење Палежа и Ваљева
Крајем маја, искористивши ситуацију док су војске биле ушанчене код Чачка, Милош Обреновић је с делом војске кренуо на Палеж (Обреновац) и савладао турску војску, након чега је ослобођено и Ваљево.
юни 1815 г. | Завршетак боја на Чачку
Средином јуна завршен је бој на Чачку српском победом, што је представљало прекретницу у устанку. У овом боју је погинуо славни српски јунак Танаско Рајић одбијајући да напусти топове.
юли 1815 г. | Битка код Пожаревца и ослобођење Карановца
Почетком јула, устаници су у бици код Пожаревца савладали војску београдског везира. Након тога су без борбе ослободили Карановац (данашње Краљево).
1815 г. | Битка у Дубљу
Последња битка у Другом српском устанку одиграла се у Мачви. Устаници су однели победу и заробили турског заповедника Ибрахим-пашу.
август 1815 г. | Почетак преговора са Османлијама
Због опасности од напада велике турске војске, Милош Обреновић је ступио у преговоре са османским заповедником Марашли Али-пашом како би избегао даља страдања народа и разарања.
септември 1815 г. | Споразум са Марашли Али-пашом и крај Другог српског устанка
Средином септембра у логору поред Ћуприје договорено је примирје чиме је званично престало ратовање. Овим је завршен ратни део Српске револуције, а Србима су признате одређене самоуправне повластице, попут прикупљања дажбина и оснивања Народне канцеларије.
1830 г. | Стварање Кнежевине Србије
Ове године је успешно завршен процес државне обнове који је кнез Милош Обреновић започео на темељима Првог српског устанка 1815. године, чиме је званично створена аутономна Кнежевина Србија.
1859 г. | Преименовање Палежа у Обреновац
Указом кнеза Милоша Обреновића, насеље Палеж је преименовано у Обреновац у част владајуће династије.
Хаџи Проданова буна
Тежак положај становништва након слома устанка 1813. године, праћен знатним увећањем харача и наметањем кулука од стране београдског везира Сулејмана-паше Скопљака, довео је до избијања Хаџи Проданове буне у септембру 1814. године. Покрет под вођством војводе Хаџи Продана Глигоријевића проширио се из околине Чачка на Јагодинску и Крагујевачку нахију. Због неповољних јесењих услова и недостатка координације, буна је брзо сломљена, њен вођа је пребегао на територију Аустрије, док су османске власти погубиле око три стотине ухваћених учесника.
Збор у Такову
За разлику од већине старешина који су емигрирали, војвода Милош Обреновић је одлучио да не напушта земљу. Признавши османску власт, добио је управу над три нахије, али га је везир убрзо на превару затворио у Београдској тврђави, намеравајући да искорени српско вођство. Након што се лукавством ослободио, Милош је 23. априла 1815. године (на празник Цвети) у Такову објавио подизање Другог српског устанка и преузео врховно заповедништво с титулом вожда, а устаници су положили заклетву пред архимандритом Мелентијем Павловићем.
Битке
Оружани сукоби започели су заузимањем Рудника, након чега је дошло до дуготрајног боја на Чачку (мај–јун 1815. године). Прекретница устанка одиграла се на Љубићу, где је током одбране шанчева погинуо прослављени старешина Танаско Рајић, а српска војска однела победу након погибије турског заповедника. У истом периоду устаници су поразили османске одреде на Палежу (данашњи Обреновац) и ушли у Ваљево. У јулу 1815. године извојевана је победа код Пожаревца, ослобођен је Карановац (данашње Краљево), док је последњи велики окршај представљала битка на Дубљу у Мачви. Овај устанак био је од самог почетка усмерен непосредно против централне царске управе.
Завршетак устанка
Избегавајући претерано разарање и показујући спремност на договор кроз коректан однос према заробљеницима, Милош Обреновић је у августу 1815. године ушао у дипломатске преговоре са заповедником Марашли Али-пашом. Примирје је договорено средином септембра 1815. у логору код Ћуприје, чиме су окончана ратна дејства. Склапањем овог споразума успостављена је двојна управа:
- српским органима поверено је самостално убирање пореза,
- домаћи кнезови добили су право суђења сопственом народу у нахијама,
- основана је Народна канцеларија у Београду као врховна српска судска и управна институција.
Овим догађајима завршена је оружана фаза Српске револуције, чиме су постављени темељи за постепено дипломатско грађење аутономије које је 1830. године заокружено признањем Кнежевине Србије.
